Tekstovi sa tagom: milan živanović

U Bogdanovoj blizini moja nervoza je brzo napredovala i dok me ispitivački posmatrao trudio sam se da izgledam nezainteresovano.

Tačno je da bez dobrog scenarija ništa ne valja, ali važan je i onaj koji upravlja glumcima. Kad nepoznati lovac uđe u brvnaru, te razmeni poglede sa svojom partnerkom, jasno je da Žbanić zna šta radi. Tu se rodila jedna od najboljih scena u seriji – Elaine Miles koja igra Florence i Graham Greene kao Marlon su možda već ušli među najsjajnije epizodne likove u istoriji televizije, a sasvim je sigurno da se niko ne bi bunio da dobiju svoju epizodu, možda celu novu seriju

Ukoliko biste za Noć veštica, ili bilo koji drugi dan pod maskama, preko crvene košulje obukli crni sako, verovatno bi vas prepoznali mnogi, ako ne i svi. Ovi odevni predmeti dozivaju slavnog detektiva za noćne more – Dylana Doga. Priče o njemu su kod mnogih po prvi put probudile želju za strašnim stvarima, za užasom koji služi kao ventil uz koji se lakše podnosi život.

Dokumentarni film „The Celluloid Closet“ iz 1995. godine objasnio je vezu između filma i identiteta, ali i vidljivosti bez koje pojedinac/ka lako može da poveruje u to da ne postoji. Brojni spiskovi sa LGBTIQ+ filmovima opsedaju internet, ali su vrlo često identični, budući da okupljaju kultne i popularne filmove sa manje ili više vidljivim kvir junacima. Na mnoge se zaboravilo, a filmske liste su ipak bogatije – od Kennetha Angera do Pier Paola Pasolinija, od Gus Van Santa do Bruce LaBrucea i mnogih drugih. Tom temom ćemo se pozabaviti u potpunoj slobodi, bez hronološkog reda

Homofobija ponižava i ugrožava, a za svaki napad su odgovorni i svi oni koji pravdaju i podstiču govor mržnje. Bilo gde da žive, njihova netrpeljivost je oružje u rukama napadača. U trećoj sezoni serije "We're Here" se to dobro vidi, budući da je temeljno svedočanstvo o tome šta sve mržnja može. Svaka ružna reč ostavlja duboke posledice, a kad se u sve umeša i oružje život postaje nepodnošljiv, naravno ako se preživi

Lori je osetio veliko zadovoljstvo što više ne mora da uvlači stomak. Ta mu je mešina uvek zadavala nevolje, pa stezanje trbušne duplje za njega nije bio samo luckasti čin, blesavo napinjanje da se uklopi u sliku zgodnog i srećnog muškarca, već zid, barijera koju su kržljavi trbušni mišići jedva držali. Čovek ne može da se opusti ako ne diše onako kako priroda zahteva, mislio je. Provodio je sate, dane, nedelje, potrošio je godine u sakrivanju nečega što je na licu ionako bilo očigledno.

Sasvim je sigurno da će film "Knock at the Cabin" svako čitati drugačije, istina je na kraju u onome koji gleda. Tačno je i to da ovo nije najbolji Shyamalanov film, ali nije ni najgori. Nema preokreta na koje smo navikli još od "The Sixth Sense" iz 1999. godine, a tu su i drugi nedostaci – recimo loš scenario i to što je sve nacrtano (ponekad je bolje da se gledaocu ostavi da sam poveže stvari, pa makar ih nikad ne povezao). Ipak može da se gleda, može u njemu i da se uživa (najviše zbog sjajnih kadrova), ali je malo verovatno da će mu se neko ponovo vratiti kad se jednom završi

Ako nemate vremena i ne znate da kuvate, naša rubrika je mesto za vas, a zbog toga što smo i sami spremni da sopstveno neznanje i životne nevolje podelimo sa onima koji su voljni da čitaju

Slovenija je prva zemlja u Istočnoj Evropi koja je legalizovala istopolne brakove i LGBTIQ+ parovima omogućila da usvajaju decu. Oni koji se interesuju za ljudska prava pitaju koliko ćemo još mi da čekamo?

U bogatoj istoriji ćutanja izgubili smo mnogo – LGBTIQ+ osobe u neprijateljskim sredinama i danas trpe, pa je broj samoubistava među kvir omladinom i dalje visok. Nekorektni vicevi, anegdote, psovke, loši filmovi i još gore serije su strejt ljude naučili šta da misle o gej ljudima , a gej ljude šta da misle o sebi...

"Long, Long Time" je nešto čemu ću se sigurno vraćati, ne zato što se u tih sat vremena dogodilo nešto revolucionarno, već baš zbog toga što nije. Istina je da se razlikujemo jedni od drugih (kad ste gej to vam vrlo brzo postane jasno), ali to ne znači da moramo da izmislimo sve iz početka – u redu je da želimo ono što se tumači kao „heteronormativno“, jer nisu strejt građani izmislili život. Nije strašno ako nam se dopada nešto obično kao što je monogamija, ili to kako Bill sipa vino, jer to radi apsolutno savršeno. Vreme je da se opustimo i da oslušnemo sebe, niko na kraju ne zna bolje od nas šta nam prija, šta volimo i gde smo pošli. Čak ni šokirani gledaoci....

Ukoliko ste pogledali bar jednu epizodu devete sezone serije "The Waking Dead", sigurno niste zaboravili Samanthu Morton. Kao Alpha se vrlo brzo popela na sam vrh lestvice zlobnika i zlobnica koji su tamanili junake na koje smo se navikli kao da su nam rod rođeni. Nemilosrdna žena se našla na čelu klana Whisperers, namučenih građana koji su otkrili kako da se pridruže živim mrtvacima i tako se zaštite od njih, ali i od ljudskih krvnika, mučitelja koji uživaju u zapomaganjima svojih žrtava. Prošlo je nekoliko godina, saga o zombijima se završila, a Morton je na veliko oduševljenje svih koji cene besprekornu glumu postala Catherine de Medici...

Moj otac je tačka. Vidiš li ono, pita majka svaki put kad ugledamo mrlju na horizontu, to ti je taj. On se tamo valja po oblacima, grli Sunce, koje se topi kao sveća.

Ako nemate vremena i ne znate da kuvate, naša rubrika je mesto za vas, a zbog toga što smo i sami spremni da sopstveno neznanje i životne nevolje podelimo sa onima koji su voljni da čitaju

Priče o parazitima koji otimaju slobodnu volju nisu nikakva izmišljotina. Svetom lutaju organizmi koji životinje pretvaraju u bezumne, gladne mašine. Opsednuti vojskama živih mrtvaca inspiraciju tako mogu da potraže na običnom travnjaku, koji je poput poljane za junake iz "The Walking Dead", ili odlične nove serije – "The Last of Us“.