Tekstovi sa tagom: milan mladenović

Ekva 02 S

Jubilej: 35 godina od albuma Katarine II

EKV, rođeni u getu

Magi je pred kraj života ustvrdila – Milan je bio moj glas, Bojan je bio moja boja. Najbliže opisu načina na koji je funkcionisao sastav je onaj iz hrišćamske dogme o jednoj suštini i tri lica. U njihovom slučaju u toj fazi benda četri lica su disala zajedništvom koje je rezultat istovetne prirode, odnosno duha, koji su srčano produktovali  prilikom svakog novog izazova, albuma ili koncerta
ivica vdović

Ivica Vdović, dobri dečko rock'n' rolla

Kako bubanj kaže

Vd mi je bio i ostao najsimpatičniji akter na jugoslovenskoj muzičkoj sceni. S likom deteta, donekle nalik Rottenu, ali sa dobrodušnim izrazom lica, neverovatnim smislom za udaraljke, danas bi imao 59 godina. Rođen je 23. februara 1961.
Aaml 02 S

Moja privatna istorija: Ljetovati na Jadranu, osamdesetih

Plemena su prolazna, Mljet je večan

Zeleni nacionalni park uronjen u plavetnilo Jadrana, nedaleko od Dubrovnika i Trstenog odakle se do njega trajektom moglo stići, veliki površinom i siromašan žiteljima pružao je osećaj bega od civilizacije svima onima koji su kako to Ian Curtis opeva „nosili teret na svojim plećima“. Verovatno najsocijalističkije demokratsko mesto Jadrana gde su svi postajali jednaki samom činjenicom da su tamo. Worholov Factory propušten kroz Rundekove stihove, sveta familija bitnika, umetnika i autsajdera svih kolorita
Rokolo 06 B

Svi Milanovi ljudi...

Novi defetizam

Danas znamo da se nikad ništa nikako ne može promeniti, da je sve, pod kapom nebeskom, a naročito u ovoj zemlji, otužno isto i ponovljivo...
Rokolo 08 B

Retro recenzije: Sećanje na EKV

Samo par tekstova za nas

Petog novembra 2018. navršilo se, verovali ili ne, već 24 godine od smrti Milana Mladenovića. Budući da su u međuvremenu odrasle generacije koje nisu imale priliku da čitaju muzičku štampu osamdesetih i devedesetih godina, učinilo nam se zanimljivim da vam predstavimo objavljene rock-kritike EKV albuma koje je pisao Petar Luković, nekoć glavni urednik magazina XZ, a danas glavni urednik portala XXZ
Ekkv 01 S

Patriotska mitologija u rock izrazu (2)

Plamene zore žestoke punk revolucije

Nasljednici partizanske generacije, urbana i obrazovana generacija rođena između 1950-ih i 1960-ih, oslobođena bremena ekonomske zaostalosti, etničkih mitova i vjerskih dogmi, zamijenila je puške električnim gitarama, iskazala nevjerojatnu dinamiku u popularnoj kulturi i sportu, znanosti i umjetnosti i stvorila novi tip herojizma, različit od partizanskog.  Zbog generacijskih tenzija, ova druga izuzetna generacija nije dobila priliku preuzeti vodstvo zemlje. Kad se pokazalo koliko je taj ljudski kapital kvalitetan, već je bilo kasno za smjenu generacija. Kontrarevolucija je izazvala destrukciju!
Rokolo 19 B

Očevi i djeca: Uloga JNA u rock revoluciji (3)

Aktivan otpor malograđanštini

Popis djece vojnih lica koja su postali istaknuti rokeri mora obuhvatiti u svojem najrestriktivnijem izdanju: Borisa Belea, Branimira Štulića Johnnyja, Gorana Bregovića, Boru Đorđevića, Milana Mladenovića i Momčila Bajagića Bajagu. Nije teško iza pobrojanih imena prepoznati, ni manje ni više – a kud ćeš više? – Buldožere, Azru, Bijelo dugme, Riblju čorbu, Katarinu II / Ekatarinu Veliku, Bajagu i instruktore pozitivne geografije. Odmah je jasno da je to popis koji obuhvaća gotovo cijelu prvu ligu Yu rocka, čak i kup UEFA-e, u doba etabliranja i prvog velikog omasovljavanja scene 1970-ih godina!
Ekkv 01 S

Očevi i djeca: Uloga JNA u rock revoluciji (2)

Gitarom protiv autoriteta uniforme

Popis djece vojnih lica koja su postali istaknuti rokeri mora obuhvatiti u svojem najrestriktivnijem izdanju: Borisa Belea, Branimira Štulića Johnnyja, Gorana Bregovića, Boru Đorđevića, Milana Mladenovića i Momčila Bajagića Bajagu. Nije teško iza pobrojanih imena prepoznati, ni manje ni više – a kud ćeš više? – Buldožere, Azru, Bijelo dugme, Riblju čorbu, Katarinu II / Ekatarinu Veliku, Bajagu i instruktore pozitivne geografije. Odmah je jasno da je to popis koji obuhvaća gotovo cijelu prvu ligu Yu rocka, čak i kup UEFA-e, u doba etabliranja i prvog velikog omasovljavanja scene 1970-ih godina!
Jnaa 04 S

Očevi i djeca: Uloga JNA u rock revoluciji (1)

Fender umjesto tandžare

Popis djece vojnih lica koja su postali istaknuti rokeri mora obuhvatiti u svojem najrestriktivnijem izdanju: Borisa Belea, Branimira Štulića Johnnyja, Gorana Bregovića, Boru Đorđevića, Milana Mladenovića i Momčila Bajagića Bajagu. Nije teško iza pobrojanih imena prepoznati, ni manje ni više – a kud ćeš više? – Buldožere, Azru, Bijelo dugme, Riblju čorbu, Katarinu II / Ekatarinu Veliku, Bajagu i instruktore pozitivne geografije. Odmah je jasno da je to popis koji obuhvaća gotovo cijelu prvu ligu Yu rocka, čak i kup UEFA-e, u doba etabliranja i prvog velikog omasovljavanja scene 1970-ih godina!
Mmlad 01 S

EKV jedne mladosti

Ti si sav moj bol

Zahvaljujući tek otkopanim arhivama fotografa Zorana Trbovića, u prilici smo da se podsetimo jednog starog, velikog koncerta grupe EKV. Od 14. do 16. septembra 1989, baš u vreme tektonskih političkih poremećaja spram Kosova, u Novom Sadu je održan festival EBU-UER na kojem je učestvovalo nekoliko domaćih i inozemnih bendova. Grupa EKV u kojoj su tad bili Milan Mladenović, Margita Stefanović, Bojan Pečar i Srđan Žika Todorović – održala je jedan od koncerata za pamćenje. Možda činjenica da Milan, Margita i Bojan više nisu s nama; možda činjenica da je 1989. simbol Miloševićevog pohoda u rat; možda činjenica da više ništa nije isto kao pre 29 godina – ali sećanje na njihovih tad osam odsviranih pesama (7 dana, Samo par godina za nas, Oči boje meda, Pored mene, Budi sam na ulici, Nisam mislio na to, Krug, Zemlja, Ti si sav moj bol) i pogled na ovu fotogaleriju, otvaraju kapije iskonske nostalgije. Da se ne zaboravi!
Mladen 01 S

Miladin Jeličić Jela: Beograd, rock nightlife u ritmu osamdesetih (1)

Mi menjamo dan za noć

Kao da je bilo juče: novotalasni Beograd, u prvoj polovini osamdesetih, živeo je punim plućima, od koncerta do performansa, od SKC-a do Akademije, preko omiljenih kafića-sastajališta gde ste svake večeri mogli da vidite prijatelje ili da upoznate one koje volite – svejedno da li je to Milan iz EKV, Čavke iz Orgazma, Srđan iz Idola, Cane iz Partibrejkersa, lokalni heroji Gera, Fric, Fleka, Vuja… Potreba za nostalgijom nije samo frivolno sećanje na mladost, već , u ovom slučaju, povod za poređenje; da li je danas u eri cyber provoda, lajkova, Instagrama ili totalne neprivatnosti – bolje nego pre tridesetak godina? Hodajući kroz fotografije Miladina Jeličića Jele, koji je bio i učesnik i svedok tih fascinantnih vremena, odgovor se sam nudi: ipak je osamdesetih bilo bolje jer je bilo prirodnije, ljudi su se stvarno družili i zabavljali i pričali i zajebavali se i slušali new wave i punk i reggae… i bili zajedno, znajući da će uvek na Akademiji naći onog koga traže. Svako je imao bar nekoliko prijatelje od krvi i mesa, ne virtual friends with likes. Ti ljudi još žive na Jelinim slikama koji je ovu Bolju prošlost sačuvao od zaborava. Ali, ovo je tek početak: u naredna dva petka – na XXZ stranicama objavićemo drugi i treći deo ovog foto-putopisa kroz swinging Belgrade. Jedva čekamo!
Rokolo 11 B

Poruka domaćim rokerima

Dabogda crko rokenrol!

Malo je toga na ovome svetu što bes i gađenje može da izazove jednakom brzinom kao što je to fenomen ovdašnjih rokera. Pri tome mislim baš na onu fabričku, mejnstrim varijantu, mada su i podvrste, srpski metalac ili srpski panker (ili srpski reper, kad smo već kod toga) prilično užasavajuće. Trebalo bi i njima da se čovek jednom pozabavi, ali one još uvek nemaju istorijski i kulturološki domašaj srpskog rokera, a pre svega im nedostaje njegova monumentalna prepotencija i ubeđenost da je Alah, kada je stvarao muziku, to činio baš imajući njega na umu. Sve što je kasnije krenulo naopako su, mora biti, šejtanska posla