Tekstovi sa tagom: mirjana marković

Pre šesnaest godina, 2003, objavljeni su transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije pod kraj 1995. i tokom 1996. i 1997, što je efektan rezultat prisluškivanja hrvatske obaveštajne službe. Ovi urnebesno-apsurdni razgovori familije Milošević su dragocen dokument o jednoj suludoj epohi i zemlji Srbiji koja je za predsednika imala Slobodana Miloševića. Mnoge od ovih slika i danas su u Srbiji aktuelne, samo sa drugim akterima. Upravo zato, ali i zbog novih generacija koje su propustile ovo nenadjebivo štivo, u tri nastavka podsećamo na autentične dijaloge iz porodice Milošević

Pre šesnaest godina, 2003, objavljeni su transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije pod kraj 1995. i tokom 1996. i 1997, što je efektan rezultat prisluškivanja hrvatske obaveštajne službe. Ovi urnebesno-apsurdni razgovori familije Milošević su dragocen dokument o jednoj suludoj epohi i zemlji Srbiji koja je za predsednika imala Slobodana Miloševića. Mnoge od ovih slika i danas su u Srbiji aktuelne, samo sa drugim akterima. Upravo zato, ali i zbog novih generacija koje su propustile ovo nenadjebivo štivo, u tri nastavka podsećamo na autentične dijaloge iz porodice Milošević

Pre šesnaest godina, 2003, objavljeni su transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije pod kraj 1995. i tokom 1996. i 1997, što je efektan rezultat prisluškivanja hrvatske obaveštajne službe. Ovi urnebesno-apsurdni razgovori familije Milošević su dragocen dokument o jednoj suludoj epohi i zemlji Srbiji koja je za predsednika imala Slobodana Miloševića. Mnoge od ovih slika i danas su u Srbiji aktuelne, samo sa drugim akterima. Upravo zato, ali i zbog novih generacija koje su propustile ovo nenadjebivo štivo, u tri nastavka podsećamo na autentične dijaloge iz porodice Milošević

Vest da je u Moskvi umrla Mirjana Mira Marković nije bila dovoljno intrigantna za bilo kakav naknadni xxz-komentar o njenom životu koji je, sasvim logično, okončan u pravoslavnoj emigraciji. Umesto da se, kao mnogi, 2019. pravimo hrabri glede zlih komentara o zakonitoj supruzi Slobodana Miloševića, odlučili smo se za kukavički reprint-pristup: šta je 1993, u vreme kad je drugarica M.M. bila Prva dama svog muža i Prva dama svoje Jugoslovenske levice – o njoj nježno, ali blago pisao kolumnista nedeljnika „Vreme“

Već je četiri ujutru, a ja već zaboravio na Editors; shvatim da Vuk Jeremić nije u Kragujevcu, niti je u Njujorku, nego je ovo snimak iz dragog mu Požarevca gde je Narodna stranka osnovala – Gradski odbor. Članovi GO gledaju u Vuka Jeremića kao da je Michael Jordan Jackson; ima li veće sreće za Požarevac nego da ga poseti nekadašnja UN veličina koja se čak kandidovala za predsednika Srbije, jeste izgubila ali mora mu je neko, znamo tko, ukrao bar dva miliona glasova, najmanje

Tri dana uoči predstave shvatimo da - nema predstave. Niko neće da igra Nikolu Šainovića, a kamoli Miru Marković! U očajanju, rediteljka Ana Miljanić setila se Ramba Amadeusa, ali je on bio u Crnoj Gori. Više ne znam kako, ali nekako se desilo da je neko pomenuo moje ime, moguće da sam i sam poželeo da dohvatim vrhove srpskog glumišta i komandujem scenom dubokim dramskim umećem. Da li si ikad glumio? Odmahujem glavom. Ni u školi? Ni u školi, ni na fakultetu, ni u Domu zdravlja, nigde. Je l' možeš da upamtiš tekst? Ne. A, da li bi mogao da glumiš Miloševića? Naravno, kažem, toliko sam o Miloševiću pisao da ga osećam kao dvojnika.

U Gračanici, srpskoj enklavi na Kosovu, održana je premijera predstave-mjuzikla “Lift: Slobodan Show”, redatelja Nenada Todorovića i dramaturga Jelene Bogavac. Iako glasno najavljivana, nije ispunila očekivanja, osim onog ostajanja u strogo zadanim granicama, a političko je u predstavi tek prepreka ugodnom životu