Tekstovi sa tagom: miroslav antić

Acbra 05 S

Svašta umem

Protestna pesma

Još mi žvrlja neka pisma/ oproštajna,/ puna bola./ Ispadnemo pred njim krivi/ mi i škola./ Traži novac, kuka, moli/ – nema čime stan da plati,/ a ja šašav/ pa ga pustim/ da se mirno kući vrati
Aadone41

Miroslav Antić i Branko Miljković

Dve letnje pesme

Njegove su dubine mudrije/ od svih tvojih aforizama./ More voli ribare koji ga potkradaju puni ljubavi/ i mornare koji koriste opasnosti što im pruža/ dok ne zalutaju i posle...
Aant 01 S

Oni su odmah rođeni namršteni i nervozni

Gorka pesma

I bojim se, na kraju,/ kad budu umirali,/ veštački će i vrištati,/ kao da su pre toga/ dugo nameštali usta/ i uvežbavali strah...
Pokris 06 S

Putovanje u Lenjingrad

Jedan izgubljeni randevu

Tanja, ne mogu da vam opišem kako Lenjingrad izgleda danas. Ja sam nekad govorio da je Pariz najlepši na svetu, a sad se stidim. Svaki put kad dođem u Rusiju doneću vam cveće. I kako je naš jedini randevu izgubljen, propao, nema ga, dajem vam reč da ću svoju decu naučiti da mrze rat i da budu dobri ljudi.
Antic 01 S

Postoji jedan neverovatan gad

In memoriam

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske/ Tvrđave/ On je uskakao u đačke/ čitanke/ Kad me je doktor Savić lečio od alkohola/ On se pravio kao da ima neke veze sa filmom