Tekstovi sa tagom: mladost

Aalo 02 S

Ideologija mladosti

Generacija kao biološki čopor

Ideologija mladosti najgrlatija je ideologija današnjice... No, nestalo je sanjara, mladića širokih koncepcija, mučenika nekog okrutnog apsoluta, a pojavio se ležeran ženik postojećeg, zainteresiran za miraz više negoli za ljubav, rječit u iskazima privrženosti, jer je ta privrženost lišena iskrenosti
Boxx 01 S

Message from the Blog: Želim šmek u svakoj pročitanoj riječi

Kako je Mirko pojeo Slavka za doručak

Neskroman po mentalitetu područja u kojem bivstvujem i prognan neekonomičnom navikom da svako jutro kupujem dnevne novine, a ponekad i neki sedmični magazin, dođoh do zaključka – nikad većih gluposti, strogo filtriranih da održe stanje ikebane mozga i iritiraju nerve nije bilo nego danas u našim novinama…
Priština 2

Reportaža: Kosovom, nogu pred nogu (2)

Što Evropi ne vrijedi, Balkanu je suvo zlato

Sve je tanji optimizam, magle pramenovi su njihova nada, slute omladinci da će se jednom, sa diplomom u rukama, naći na istom bulevaru, besposlena mladež će s drugarima očajavati. Oligarhija, brzometni kapitalisti, uštogljeni političari, pljačkaši i trgovci zabranjenim robama koješta obećavaju. Preostaće mladosti malene dnevnice i zlopaćenje u svednevnom radnom vremenu. Na poslovima koji nisu u opisu njihovih diploma
Bollja1

Cela knjiga pred XXZ-čitaocima: Bolja prošlost (Mladost 1989)

Jedna knjiga, stotinu života i tek nekoliko ratova

Bilo je to vreme teške depresije i teških razgovara o budućnosti; ono što sam otkucao, nosio sam sa sobom i pokazivao ljudima, sve verujući da ću naići na savet ili podršku. Uglavnom, nije bilo ni saveta ni podrške. Svima se priča o jugo-estradi činila iracionalnom u času kad je Slobodan Milošević postao motor ratnih obrtaja na prostorima danas mrtve SFRJ. Tokom Osme sednice i sam sam imao dilema; koga zabole priča o Đorđu Marjanoviću kad već sutra može da počne neki rat?
Kosovoje 01 S

Jedna mladost na Balkanu: Sećanje na miting “Kosovo je Srbija”

Kako smo rušili i palili Beograd

Zgrada američke ambasade je već gorela, koliko se sećam, a i neki automobil pored je bio zapaljen. Sve je podsećalo na Badnje veče. Narod se oko buktinje skupio, šenluče, pevaju, slikaju se i piju. Neko je čak i dete na krkačama doneo ispred. Samo što se baloni, šećerna vuna i kikiriki nisu prodavali. A tu kod bele kuće, naroda svakojakog i raznolikog. Popovi sa ikonama, čiče, a i mladi s kokardama, klinci, kao i ja, u brzim patikama s crnim fantomkama, i poneki fotograf čisto da napravi uspomenu od svega ovoga. Svi se slikaju ispred ambasade kao u svatove da su došli. Tri prsta u vis, masnice ispod oka, Ratko, Radovan i Draža na majicama, zarđali zubi, to je bila slika i prilika ispred američke ambasade