Tekstovi sa tagom: mržnja

Za Titovu vladavinu pesnik kaže: "Megalomanija, ideološka narkoza i ludilo". A mi, bez pesničkih ovlašćenja, očima istorijskih ljudi, gledamo šta se oko nas zbiva i posve nepesnički vidimo da megalomanije, ideološke narkoze i ludila ima ne za jednog, već za šest Tita i hiljade akademskih i neakademskih besednika, "vidilaca", proroka i tumača naših narodnosnih sudbina. Ne nosi li jedna skorašnja knjiga naslov Ovako govori Matija? Also sprach Zarathustra. Tako je govorio drug Tito, šta li?

Mi ništarije i ništitelji, svadbari smrti, sedimo i u Hagu kao zaslužni Srbi, naša lica ne govore ni o čemu, naša tajna je šupljina, prezir, nedostatak, tišina posle pokolja

U određenim povijesnim periodima samo društvo (vladajuća struktura) proizvodi negativnost, jer nema rješenja ni za jedan krupni problem i zato traži rješenje u agresiji prema susjedu ili ugnjetavanju „unutrašnjih neprijatelja“. Vlast raspiruje takva osjećanja kada nakupljeno nezadovoljstvo (uz koje ide i osjećaj povijesne i društvene nepravde, a i osobne uvrijeđenosti) treba usmjeriti u pravcu „neprijatelja“, koji je kriv za sve nastale nedaće. Zato neprijatelja treba najprije pronaći i označiti, a onda mrziti i uništiti, pa će sve biti bolje. A tada se mnogi nezadovoljni, opaki i monstruozni stvorovi brzo organiziraju u armiju istomišljenika i ljutih ratnika, u horde koje nasiljem dokazuju svoje pravo

Tvrdnja da su se narodi Jugoslavije mrzili, laž je nad lažima. Ona je razorila živote tada, a i sada nastavlja svoj pakleni put, kad joj se dozvoli

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)

Izvesni Miroljub Petrović u poslednje vreme dobio je pozamašnu pažnju javnosti, drži vrlo posećena predavanja naokolo, na njegovom nastupu u sali opštine Voždovac nije imala igla gde da padne, daje intervjue po televizijama, dobija sve veći broj sledbenika po društvenim mrežama i širi svoje osebujne ideje gde god mu se za to ukaže prilika. Miroljubove ideje su dosta jednostavne i nekako već poznate, ali valjda zato i stiču popularnost. Protivi se vakcinaciji, predlaže klanje i kamenovanje dilera droge, propoveda da žene treba samo da rađaju, a nije loše ni vaspitno mlatnuti ženu ponekad, obožava masovne ubice Mladića i Karadžića zbog kojih je pretio da će potopiti Holandiju, propoveda kreacionizam, proglašava homoseksualnost bolešću i sve u tom stilu. Ukratko, zalaže se za društvo kakvo se može videti u seriji "The Handmaid's Tale" snimljenoj po romanu Margaret Atvud. Pored svojih propovedničkih aktivnosti, Petrović se navodno bavi i lečenjem na nekakvom Institutu za prirodnu medicinu čiji je direktor. To što nije lekar uopšte mu ne smeta da leči nesrećne ljude od raka, depresije i drugih bolesti. Sve bi to bio samo još jedan prilog sveopštoj domaćoj raspamećenosti ili bar osnov za sumnju u Petrovićevu uračunljivost da njegova sumanuta delatnost ne nailazi na oduševljenje i podršku među takozvanim građanima. Petrović je živi dokaz koliko je ova zemlja pomahnitala i otišla dođavola. Zato je bolje pribeći zakonskim sredstvima u borbi protiv ovakvih pojava. Udruženje građana "Egal" podnelo je krivičnu prijavu protiv Miroljuba Petrovića, o čemu je obavestilo javnost. Njihovo saopštenje prenosimo u celini

Bosna i Hercegovina je temeljno podijeljeno društvo. Podjele su počinjene, ne hladno matematički, logično ili trezveno, nego strastveno, sa bolesnom mržnjom, bez mogućnosti skorog spajanja

Ove se nedjelje prisjećam jedne nedjelje od prije nekoliko godina, kada je u tramvaju nabildani klinac šutao staru Romkinju. Ljudi su se pravili da su pospani, neki su odjednom pronalazili zanimljive prizore na podu, naglo okretali glave u stranu, vadili mobitele iz džepova i lupali po tipkama. Prišla sam glasnom momku čiji je vrhunac životnog uspjeha bio da za nadlakticu ščepa staricu, trese je i pljuje joj u lice. Rekla sam mu da odjebe. U tom trenutku su mi se priključili i drugi ljudi, ustali su se prvo dečko i cura koji su sjedili pokraj mene, a zatim i većina ljudi - vikali su da prestane i izgurali smo ga van na sljedećoj stanici

Princip horizontalnog nacionalizma je krajnje jednostavan: što je predmet nacionalne mržnje bliže nama, to je mržnja intenzivnija i učestalija, premda ne obavezno i veća u strogo kvantitaivnom smislu. Zbog čega je to tako? U najkraćem - zbog straha. Strah je, naime, osnovni generator nacionalizma, svejedno da li je osnovan, neosnovan ili pomalo od oboje. Što nas manje prostorno rastojanje deli od zamišljenog neprijatelja, to veću opasnost osećamo po sebe i stoga smo skloniji srazmerno žešćim reakcijama na „poticaje“ koji nam odande dolaze