Tekstovi sa tagom: nacionalizam

Religija

Jad i beda političke religije

Ja sam nacija tvoja, nemoj imati drugih bogova osim mene

Nacionalizam nema ništa, ni svete knjige, ni ozbiljnu književnost, ni umetnost, ni filozofiju, ni mišljenje, to je jedno beskrajno siromaštvo koje se svodi na formulu "Mi pa mi", da navedem naslov polemičke knjige filozofa Milorada Belančića. I to nije slučajno, jer je nacionalizam, kao što reče Danilo Kiš, “ideologija banalnosti”, a banalnost je nespojiva sa stvaranjem. Dovoljno je pogledati svete knjige nacionalizma koje uživaju kultni status među poklonicima boginje Nacije, pa videti koliko je nacionalizam jadna pojava u intelektualnom i svakom drugom smislu. Smešno je čak i uporediti “Knjigu o Jovu” i “Knjigu o Milutinu”, “Psalme Davidove” i poemu “Ćeraćemo se još”, Avgustinove “Ispovesti” i “Vreme smrti”, poeziju Dželaludina Rumija i stihove Rajka Petrova Noga, Pakalove “Misli” i teorijice Šarla Moreasa. To su dva sveta, dva stepena ljudskog uma i postojanja, sasvim nespojiva
Amfilohije Radović

Amfilohije Radović, skica za portret

Arhijerej krvi i tla

Naivan kao i svaki paseista, Amfilohije je živeo u uverenju da se vreme može poništiti, da se vekovi civilizacije jednostavno mogu precrtati olovkom, te da je moguć povratak u prošlost i izgradnja neke savremene verzije srednjovekovnog društva. Zato je u studiji “Svetosavsko prosvetno predanje i prosvećenost Dositeja Obradovića” iz 1994. godine tvrdio da “temelj naše budućnosti niti može niti sme biti Dositej, nego Sveti Sava i svetosavsko Predanje”. Koliko su tužne i promašene ove reči, kako odišu potpunim nerazumevanjem sveta i vremena, pogotovo kad se uporede sa onim što je o Dositeju pisao Radomir Konstantinović: "On je Srbija koja je, jednom, imala da pođe na put, da se uputi u Evropu i da u Evropi pronađe sebe, svoju pravu dimenziju i sudbinu"
Amfilohije Radović

Trijumf nazadnosti i opskurantizma

Iranizacija Crne Gore

Retorička namjera Dritana Abazovića da zakopa nacionalmne podjele u Crnoj Gori tako što će da pravi vlast sa klerofašizmom, svetosavskim nacizmom i teokratijom je toliko budalasta da će se pretvoriti u svoju nepomirljivu suprotnost. Teokratska SAO Budva i još mnogo toga što nas čeka je odličan način da Dritan Abazović dovede Crnu Goru na rub otvorenih sukoba
Crnogorsko četništvo

Od izbora dva putića: Evropa ili četništvo

Zavođenje za Goleš planinu

Ne radi se u Crnoj Gori o podjeli na potomke četnika i partizana, ili, kako kažu, „sinove“, već na podjelu na modernu, evropsku Crnu Goru i na sljedbenike velikosrpskog, pravoslavnog narodnjaštva i četničke ideologije, bez obzira ko su im bili đedovi, očevi ili kogod u Drugom svjetskom ratu. Koliko god se URA i Demokrate trudili da to zatrpaju iz oportunih razloga, jer su najvjerniji saradnici ovih drugih, to se ne može sakriti u svakodnevici
Eggza 05 S

Crna Gora pobijediti mora

Voćka čudnovata

Crna Gora je pod udarom mnogo širim i jačim nego što je to bilo 2006. Ogroman novac i logistika spolja su se upregli sa domaćim političkim faktorima, od kojih su se neki, poput DF-a, otvoreno stavili na stranu stranih interesa u rušenje ustavnog poretka i nezavisnosti Crne Gore sa pozicija velikosrpskog nacionalizma i ruskih interesa, dok su drugi, poput Demokrata, koji svoj prosrpski karakter maskiraju naivnim i glupavim parolama o nacionalnom pomirenju, koje treba nekoga da zavaraju, dok u sredinama đe su dio vlasti protežiraju pripadnike srpske nacije i prosrpske manifestacije, ili URA-e koja svojim osvojenim mandatima svuda daje podršku velikosrpskim nacionalistima, čime svaki glas dat njoj čini glas za DF i politiku koju protežira
Tito

Omiljena desničarska zabava: Cipelarenje mrtvog Josipa Broza

Kad nacionalisti zaigraju na grobu druga Tita

Friška cipelarenja mrtvog Tita samo još jednom pokazuju da naši patuljci nisu u stanju da podnesu da i mi imamo neku značajnu istorijsku ličnost, već bi da ga svrgnu u svoju kaljugu i skrate na svoju mizernu meru. Oni bi najradije da ovde nikad ničeg značajnog nije bilo, da nikad nismo bili deo sveta, da se ništa bitno nije desilo, da nismo nikad izašli iz vekovne zaostalosti, nego da smo uvek bili jedna te ista ropska, nacionalistička, provincijalna močvara, jer se u takvoj sredini oni najbolje osećaju. Tek kad zarone u blato, parohijalni nacionalisti plivaju kao riba u vodi
Csiic 01 S

Trasiranje puta u provaliju

Uloga srpskih intelektualaca u nacionalističkoj kontrarevoluciji

Prošle su decenije otkad se u glavama akademika i ostalih umnika „dogodio narod“, izvođači radova koji su nastali iz njihovih zamisli počinili su najstravičnije zločine, uključujući i genocid, ali to nacionalne intelektualce nimalo nije pokolebalo u njihovoj odanosti krvoločnoj ideologiji. U međuvremenu su dobili i silne naslednike, propast i rasulo imaju i svoj podmladak, sveža krv se toči u mešine stare, nove generacije se napajaju na istom zatrovanom izvoru i šire svuda oko sebe omrazu, pretnje, šovinizam i nestabilnost
Velika Srbija

Kako je Vasa Rešpekt obnavljao Dušanovo carstvo

Domoljupci i rodoljupci

Jakov Ignjatović je, međutim, bio ipak slučaj za sebe. Optuživali su ga, istina, za dvojnu pripadnost, tvrdeći da kod njega prevagu ima čas mađarsko “domoljublje“ čas srpsko “rodoljublje“. No, da je samo do toga, Ignjatović bi bio jednostavno jedan od mnogih u vlastitome narodu. Još manje bi se Jakov Ignjatović mogao izdvojiti po istrajnom nastojanju da, kao pisac, bude na korist “nacionalnoj stvari“, tek ponekad primećujući da je i sam, nehotično, postao žrtva egzekucije pomenutih mitova. Ono što ga izdvaja, zapravo je redak zapis u prozi o rođenju, životu i umoru jedne takve žrtve. Pri tome, potpuno je nevažno što Ignjatovićev “Vasa Rešpekt“ misli ozbiljno ili što, eventualno, Ignjatović ozbiljno misli o svome junaku – posledice su iste: setni osmeh, pun razumevanja, na licima piščevih poštovalaca s kraja ovoga stoleća
lopov

Nacionalistička otimačina

Krađa i prekrađa pisaca i naučnika

Provincijalna, nacionalistička otimačina koja bi velikane da svede na nacionalnu pripadnost i patuljastu meru komična je u svom jadu. Kao da su pisci i naučnici stočna grla, pa razni nakupci nacionalnih dobara mogu da njima raspolažu kako im se prohte. Kao da su pisci i naučnici stvarali svoja dela samo zato da bi se gomila plemenskih vračeva koji nikad ništa vredno nisu stvorili otimala oko njihovih naučnih i književnih radova. Književna dela nisu nešto živo što se tiče i nas, pisci nisu ljudi sa kojima se može razgovarati, sporiti, čija se dela mogu tumačiti – oni su dobri samo kao nacionalni totemi, kao fetiši kojima ćemo se klanjati. Zato je važno da neki velikan pripada samo našoj nacionalnoj grupi, jer nam diže cenu, čini sve ostale pripadnike nacije vrednijima, kao da i oni imaju učešća u njihovom delu, maltene kao da su i oni, na neki magijski način, učestvovali u stvaranju tih dela
Krokodil deklaracija

Regionalni dokument protiv zloupotrebe nauke u političke svrhe

Pobuna istoričara protiv podsticanja nacionalizma

Autori i potpisnici od domaćih parlamenata i Evropskog parlamenta traže da prestanu da donose akte “kojima se nameće 'istorijska istina' i podobna interpretacija prošlosti, jer se time direktno uključuju u prekrajanje istorije i opasne manipulacije prošlošću”
Acbra 06 S

Prezir prema čoveku, suština patriotske duhovnosti

Traktat o Kosovu, traktoru i trulom Zapadu

Kad neko već toliko prezire traktor da ga uzima kao primer nečega što nikako ne može biti sameravano sa Kosovom, nečega toliko nebitnog, oveštalog, sitnog i banalnog – onda bi bilo pošteno da se prezirač poljoprivrednih mašina odrekne svih traktorskih plodova: od hleba i mesa, preko povrća i voća, pa sve do mleka i mlečnih proizvoda. Pa neka jede Kosovo garnirano kosovskim mitom, u sosu od Lazareve kletve i polutara srpske planete
Flagg 01 S

Parade se zaboravljaju, traume se pamte

Balkansko prvenstvo u mitomaniji

Blajburški mit je hrvatska varijanta kosovskog mita, slavljenje i komemoriranje poraza, inspiracija za osvetu i restauraciju izgubljene države. Najveća dostignuća najgorih među hrvatskim nacionalistima dolaze od imitiranja najgorih elemenata srpskog nacionalizma. Blajburški mit je mlađi od kosovskog ali skrojen po istoj matrici
Acce 17 S

Apartmani sa četiri ocila

Kako srpski patriota da letuje u Crnoj Gori?

Na teškim mukama su se našli srpski turisti kojima je bliska odbrana svetinja, ali bi ipak malo da skoknu na more, pa makar i ono koje su usred Crne Gore okupirali Crnogorci. Ali, kako u silnoj gunguli od vlasnika apartmana, vila i hotela pronaći Srbina ili čoveka odanog „srpstvu u crkvenom smislu”? Pogotovo što nije baš jasno šta potonja formulacija znači. Kako pošten srpski patriota da bude siguran da će naći adekvatan smeštaj u Crnoj Gori, da neće zanoćiti kod nekog neprijatelja srpstva koji za sebe misli da je Crnogorac, jer mu Raković, patrijarh Irinej, Čeda Antić i ostali brojači krvnih zrnaca još nisu objasnili da je Srbin? Kako čovek da ode na odmor, a da dušu ne izgubi?
Andrej Nikolaidis

Zašto sam potpisao proglas Pokreta za nezavisnost

Litije su manifestacija velikosrpskog populizma

Miodrag Perović ignoriše činjenicu da SPC nije bila, nego jeste duboko nacionalistička, antizapadna, revizionistička organizacija koja je najdosljedniji branitelj ratnih zločinaca. Tvrditi da je tu crkvu reformisalo nekoliko taktičkih, ambivalentnih, efemernih izjava Gojka Perovića, izrečenih pod portretom Draže Mihailovića koji sa zida svjedoči o autentičnosti Perovićevih građanskih težnji - nije čak ni vic. To ne izaziva smijeh, nego podsmijeh
Velika Srbija

Mračni snovi plemenskog nacionalizma

Najveći neprijatelj Srbije je – Velika Srbija

Država Velika Srbija uopšte nije krajnji cilj velikosrpskog projekta, jer njih nikakva država i njeno uređenje ne zanimaju, pa čak ni kad je u pitanju ta idealna projektovana Srbija sa širom okolinom. Zapravo, pansrpska ideologija i služi tome da se država koju već imamo nikada ne uredi, da se nikad ne uspostave institucije i vladavina prava... Suština velikosrpstva je mržnji prema zakonu, pravu, ustanovama, redu, poretku, privrednom razvoju, građanskom blagostanju i slobodi građana. Velikosrpske nacionaliste