Tekstovi sa tagom: naučna fantastika

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Legendarni SF magazin Galaxy Science Fiction dostupan je besplatno putem stranice Archive.org

Sastaviti popis najznačajnijih filmskih i televizijskih SF junakinja i nije bio tako jednostavan zadatak kako nam se isprva činilo. Istina, davno su prošla vremena kada su žene u SF-u bile portretirane samo kao dame u nevolji ili ljubavni interesi glavnih junaka, ako bi uopće bile spomenute, ali i danas su u filmovima i serijama češći muški protagonisti, dok su žene u sporednim, iako ne i zanemarenim ulogama.

Američki magazin "Sci-Fi Universe" nedavno je objavio razgovor s Mirom Furlan, junakinjom naučno-fantastične TV serije "Babylon 5". Nekadašnja jugoslovenska glumica, danas američka TV zvezda, konačno je progovorila o bivšoj domovini, svojim prijateljima, karijeri, Holivudu...

Hrvatski pisani SF možda nema priliku postati blockbusterski hit, ali maštovitosti, raketa i izvanzemaljaca u njegovoj tradiciji ne manjka. Otkrivamo kako je rođen.

Otkako je čovjeka – postoje i predviđanja o budućnosti; neka potpuno pogrešna, a neka začuđujuće točna...

Sve što sam oduvijek želio pisati bila su sranja, samo malo bolja. Pod sranjima podrazumijevam, dakako, šund-literaturu, žanrovsku, štivo s kioska, ali može i u tvrdim koricama, ako je serijsko. Nobelova nagrada za literaturu dojmila me se (iako ne više nego bilo koja druga; u životu mi se nije dogodilo da sam čuo za nagradu za koju ne bih istog trenutka držao kako je trebam dobiti), no manje od činjenice da je Agatha Christie napisala osamdeset romana. Nobelovu nagradu, uostalom, daju ti više od jednom samo ako se nasmrt ozračiš, dok je osamdeset romana ipak osamdeset romana. Možda nije svaki od njih "Na Drini ćuprija", ali ih barem ima dovoljno za omanju ćupriju

Tako Marlott dospeva u sred okršaja koji se odvija između bogatih i siromašnih, religijskih fanatika i naučnika, starog i novog, a u okviru kojeg medicina, a naročito hirurgija, igra važnu ulogu. I tako se rađa solidna detektivska priča, čiji zaplet gledaoca goni na ivicu fotelje, budući da izgleda prilično autentično čak i kada uvodi šablonske momente poput same Mary Shelley, te drugih junaka uz pomoć kojih se implicira postojanje nečistih sila koje smo do sada videli već mnogo puta. Tako je i sam kraj prve sezone, čini se, neočekivan, te otvara niz mogućnosti o kojima se možda nije mislilo, a kojima se ostavlja beskonačno mnogo prostora u drugoj sezoni. U beskonačnoj i uvek aktuelnoj igri između junaka i anti-junaka, heroj, izgleda, postaje monstrum koji je bezopasnije čudovište od onoga koje je čučalo u samom heroju pre transformacije.

"Bajron je rekao da svako od nas mora da sastavi jednu pripovest o duhovima. Plemeniti pesnik [Bajron] je započeo priču, čiji je odlomak objavljen na kraju njegove poeme Mazeppa. Šeli se više trudio da svoje misli i osećanja unese u zračenje blistavog prizora i muziku najmelodičnije poezije na našem jeziku, nego da stvori odgovarajući zaplet. Siroti Polidori je imao užasnu ideju o dami sa glavom kostura koja je na taj način kažnjena jer je špijunirala kroz ključaonicu…"

Vama predstoji da blagotvornom jarmu razuma potčinite nepoznata bića koja naseljavaju druge planete – i koja su možda još u divljem stanju slobode. Ako ona ne shvate da im mi nosimo matematički besprekornu sreću , naša je obaveza da ih primoramo da budu srećni. Ali pre oružja – oprobaćemo reč.