Tekstovi sa tagom: nikola krstić

Urlikanje, saplitanje i padanje po prašini kampa; gubljenje razuma ispred Doma Kulture (kafić); treperenje faca i haluciniranje raznoraznih čudesa; ubrzani govori i palacanje jezikom pred Geckom (kafić); gubljenje pojma o vremenu, prostoru i postojanju u krugu oko vatre; dočekivanje zore izbečenih očiju uz cvokotanje zuba; preiskreni razgovori i ljubavni podvizi noćnog kupanja; višečasovno mirovanje u tišini i nulti procenat interesovanja za ostatak sveta uz dnevno ispijanje flaši piva – samo su neki avanturistički detalji koje mi je Ada Bojana ponudila

Zgrada američke ambasade je već gorela, koliko se sećam, a i neki automobil pored je bio zapaljen. Sve je podsećalo na Badnje veče. Narod se oko buktinje skupio, šenluče, pevaju, slikaju se i piju. Neko je čak i dete na krkačama doneo ispred. Samo što se baloni, šećerna vuna i kikiriki nisu prodavali. A tu kod bele kuće, naroda svakojakog i raznolikog. Popovi sa ikonama, čiče, a i mladi s kokardama, klinci, kao i ja, u brzim patikama s crnim fantomkama, i poneki fotograf čisto da napravi uspomenu od svega ovoga. Svi se slikaju ispred ambasade kao u svatove da su došli. Tri prsta u vis, masnice ispod oka, Ratko, Radovan i Draža na majicama, zarđali zubi, to je bila slika i prilika ispred američke ambasade