Američka premijera filma „Da li ste videli ovu ženu“ autora Matije Gluščevića i Dušana Zorića održana je na prestižnom festivalu New Directors/New Films u Njujorku. Srpsko ostvarenje prikazano je u Muzeju moderne umetnosti MoMA i u prostoru Walter Reade Theater (Lincoln Center)
Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Današnji gost XXZ magazina je Chazz Fenner-McBride, koji živi i fotografiše u Njujorku. Najviše ga zanimaju prizori iz svakodnevnog života, tako da su njegovi subjekti najčešće slučajni prolaznici. Uz pomoć prirodne, te veštačke svetlosti, on nam prenosi priču o njima, ali i o okruženju u kojem su se zatekli, na kraju i o sebi samom.
McBride je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine ne njegovom profilu.
Fotografkinja Tori McGraw živi i fotografiše u Njujorku. Fotografijom se zanima od 2017. godine, kada je počela da studira filmsku režiju. Od tada traga za bojama i svetlima, a prizore iz stvarnog života uvezuje sa scenama iz filmova, muzikom, pa zahvaljujući tome rađa novi univerzum – svet u prigušenim svetlima, koji postoji uglavnom noću.
McGraw je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu želeli da saznaju više mogu to da učine ne njenom Instagram profilu.
Današnji gost XXZ magazina je britanski fotograf Daniel Christie koji živi i fotografiše u Njujorku. Iako ga interesuju različite tematske celine, ipak najradije fotografiše subjekte koji se kreću, i pokušava da uhvati ono što osećaju i žele u fotografisanom trenutku. I sam pokretan u onome što naziva „nepreglednom širinom ljudskih delovanja,“ dugo hoda u potrazi za detaljima koji će ga motivisati da objektiv usmeri prema određenoj tački.
Fotografije u galeriji su nastale jednog letnjeg dana na Coney Islandu, a Christie je pristao da ih podeli sa čitaocima XXZ magazina. Oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.
XXZ magazin vas vodi u Njujork, a zahvaljujući uličnom fotografu Jamesu Teixeirau čije umetničko interesovanje pokriva ulice ovog grada. Fotografiše pod pseudonimom Destro77, i za svojim subjektima traga još od 1995. godine. Kako sam kaže, fotografija je za njega „produžetak prirodnog čula vida“, i „sredstvo kojim svaki trenutak može da se transformiše u umetnost“.
Teixeira je i osnivač udruženja Fuji Street NYC koje okuplja fotografe koji koriste Fuji opremu, i dele ljubav prema njujorškim ulicama. Oni koji budu poželeli više fotografija koje je snimio naš današnji gost, te drugi članova udruženja, mogu da ih potraže na njegovom web-sajtu, Instagram profilu i Instagram profilu Fuji Street NYC kolektiva.
Jasenovački cvijet zadnji je prizor, na samom kraju, ove izložbe. Bez obzira koliko sam se nostalgično prisjećao sretnijih turističkih vremena gledajući stare slike jadranskih hotela, kad je 'cijela zajednica sudjelovala, a pristup plaži bio neograničen', dok sam se smješkao požutjelim Iskrinim telefonima i pokušao dozvati u sjećanje gdje je u mom djetinjstvu bio jugo-kiosk K67, izložba me je otpratila s najbolnijom i najvažnijom porukom iz Jasenovca – nikad zaboraviti. To je bio dio našeg jugoslavenskog iskustva. Još je više dio našeg hrvatskog iskustva
Povampirenjem pobornika fašizma, njihovim ustoličenjem kao nosilaca novih društvenih vrijednosti, revizionističkim prekodiranjem antifašističkih spomenika (i njihovim svođenjem na mononacionalni koncept), ovdašnje društvo ustoličeno u navodni višestranački demokratizam zapravo je regresiralo i izabralo najcrnji revizionizam kao svoje osnovno obilježje
Predsednik Jugoslavije maršal Josip Broz Tito boravio je u Njujorku za vreme redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 1960. godine. Susret lidera nesvrstanih iz organizovan je u zgradi Stalne misije SFRJ pri UN na Petoj aveniji. To okupljanje lidera nesvrstanih u jugoslovenskoj misiji prethodilo je dogovoru oko održavanja prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, godinu dana kasnije. Neposredno pre Titovog dolaska kvislinška emigracija održala je proteste, iznervirana činjenicom da će SAD ugostiti objekat njihove mržnje. Poklonici čiča Draže i ostalih kvislinga okupili su se u prilično neznatnom broju, bilo ih je jedva pedesetak, uključujući konje i policiju, kao što se da videti na fotografijama. O prirodi tog protesta dovoljno govore transparenti sa veselo kretenskim natpisima koji vele da je Tito Trojanski konj Moskve, crvena zvečarka i moskovski špijun, da je Draža žrtva, da pomagati Titu znači pomagati komunizmu itd. Američka administracija nije imala baš previše razumevanja za četničke i slične ustaške argument, već je Tito pripremljen kako dolikuje velikim državnicima, a Njujork je postao jedna od tačaka na zemaljskoj kugli gde je Tito stvarao pokret nesvrstanih. U međuvremenu je Tito prmeinuo, ovi mahniti demonstranti su pobedili i razorili Jugoslaviju, a lideri današnjih državica nastalih posle raspada mogu samo da sanjaju o tretmanu kakav je imao Tito u SAD i širom sveta. Podsetimo se tih lepih vremena kad su četnici i ustaše bili samo neke malobrojne budale koje se kurobecaju na ulici, a ne vlasnici naših života
Nju Rošel (New Rochelle) potiče još iz 1688. i spada u sedamnaesti po veličini grad u državi Njujork. Proglašen je za jedno od najboljih mesta u celoj zemlji za odgajanje dece i trinaesti najbolji grad za život. Wow! Ko bi rekao? Mogu vam reći da se ne stiče takav utisak dok se šetate južim delom Mejn ulice, pošto vas ljudi namrgođeno gledaju ili vas psuju što ih slikate, a vi u stvari fotografišete restoran (i nikako ne želite da vam se prolaznici nađu na slici)
.JPG)
