Tekstovi sa tagom: noćni život

Bgdd4

Retro: Noćni život u Beogradu 1959. godine

Na Terazijama sam sreo Groficu

Kada sam stigao na trg Dimitrija Tucovića "trojka" je istovarila puna nedra poslednjih putnika, onih koji su uz viku i keč ez keč ken uspeli da uhvate poslednju "trojku", poslednji voz iz Madrida. Zaista, "trojka" baš tako i izgleda: kao poslednji voz iz Madrida. Mladići i devojke. Bele košulje i šarene suknje. Neko peva. Neko plače. Neko je povraćao. Kondukter se pobunio i rekao je da će otsada voziti samo trezvenjake. Zato je neko komandovao: tri puta ua za konduktera!
Hauuso 05 S

Noćni život Beograda ranih osamdesetih

Gde to mladi pronalaze utočište i zabavu?

Vremenom se menja i izgled zabava, više nije bitno dati samo gajbu, prostor, bitno je i imati neki program; mini koncert, svoj šou, performance nekog umetnika, napraviti happening, foto studio, polaroid akciju, izbor najgirl sa šouom, snimanje i gledanje videotejpa, piće, koktele - ne pije se više pivo već frappe, fuzzes, martini. Mašine se gase, čuje se mjuz, ceo kvart je živnuo. Lepe devojke se slikaju na autima, blicevi i noge sevaju. Domaćin, novosvesni, se izdvaja, niko ga ne poznaje, svi idu za njim, prvi, drugi, treći sprat i - vrata raja. Sto ljudi, osmesi na licu, muzičke mašine se pale, zidovi se tresu, vreme staje. Beograd by night. Body art žur sa dobrim mjuzom: FILM, FILIM, FILM!!! Mi smo uvek zajedno - naše devojke su najlepše u gradu!
Xsise 01 S

Yura Matsiyun: Vodi me u klub

Tehno u Kazahstanu

Vzletnaya, noćni klub u gradu Almaty, ima posebno mesto među kazahstanskim ljubiteljima tehno muzike. Smešten u napuštenoj fabrici, te ukrašen lusterima i neonskim svetlima, klub se uklapa u prizore koji obično mogu da se vide u istočnoevropskim gradovima. Ali kada je Almaty u pitanju, tu se radi o muzičkoj anomaliji, te kultnom momentu, a u sredini koja je do skoro izbegavala underground prostranstva elektronske muzike. Sve do 2016. klub se selio sa jedne neobične lokacije na drugu: od krova tržnog centra do podnožja obližnjih planina, da bi konačno pronašao stalnu lokaciju, te postao simbol za „uradi sam“ klupsku scenu. U klubu nema mesta za ksenofobiju, homofobiju ili seksizam, te ne postoje posebna pravila, osim onoga da mržnja nije dobrodošla. Tako posetioci ne moraju da se pretvaraju da su nešto što nisu, a da bi se osećali sigurno, što je dragoceno, budući da je vrlo malo klubova u ovom gradu inkluzivno.