Tekstovi sa tagom: okupacija

Logor Crveni krst Niš

Priče iz sobe broj 12

Bekstvo iz nacističkog logora u Nišu

Svi istorijski izvori, uključujući i izjave preživelih logoraša, pokazuju da je povod za bekstvo iz logora bio taj što su nemački stražari nekoliko dana pre 12. februara pročitali imena 80 zatočenika iz sobe broj 12 koje je trebalo da streljaju. U to vreme, u sobi broj 12 bilo je 147 logoraša, a među njima bio je i mladi student prava Branko Bjegović, partizanski komesar Duško Tomović, kao i četnički vojvoda Vule Vukašinović sa svojim sinom Radetom
Acbra 42 S

Šta je pisao Chicago Tribune 1919. godine

Pod srpskom okupacijom Crna Gora predstavlja mjesto najkrvavijeg pokolja

Amerikance posebno interesuju izveštaji koje su donijeli ti neutralni posmatrači prema kojima je cio kontigent američke hrane koju je Huverova administracija uputila u Crnu Goru dospio u ruke Srbijanaca. Crnogorci se moraju prvo odreći sopstvene zemlje i zakleti na vjernost srpskom kralju Petru, da bi dobili bilo što od tih zaliha. Ukoliko to ne učine, bacaju ih u zatvor. Zatvori u Cetinju i Kotoru su, prema izveštavanju, puni Crnogoraca a svakodnevno se dovode crnogorski komiti uhvaćeni u brdima i nad njima se vrši egzekucija
Apokrr 14 S

Okupacija Crne Gore

Laž je, što reče Dobrica Ćosić, glavno srpsko oružje

Objavljujemo reakciju Crnogorskog pokreta na saopštenje Nove demokratije „Laž da je Kraljevinu Crnu Goru ukinula Kraljevina Srbija“, uz malo podsećanje na nekoliko istorijskih istorijskih činjenica
Bilbord

Budvanski bilbordi u čast okupacije

Slavljenje zločina i zločinaca

Svi oni kojima je suverena Crna Gora na srcu moraju zahtijevati od aktuelne vlasti Crne Gore da se, u okviru već postojećih zakonskih normi, kojima se zabranjuje i sankcioniše slavljenje neprimjerenih događaja, unese član koji će posebno zabranjivati slavljenje Podgoričke skupštine i okupacije Crne Gore 1918. godine, uz najoštrije sankcije i skidanje svih obilježja u najkraćem mogućem roku. Ukoliko do toga ne dođe znaćemo da se u Crnoj Gori smatra nedozvoljenim i nedostojnim slavljenje bilo kojih zločina, sem onih kojih je žrtva Crna Gora i Crnogorci
podrum

U beogradskom podrumu, krajem rata

Kako su nas frizirali

Onda smo začuli gusenice ruskih tenkova, vrlo blizu. Baš tada neko se setio da kaže: "Gde je ona gospojica, Slo-venka, što se flundrala sa Švabama ćelo vreme rata!" Gospojicu Slovenku, drogeristkinju, pronašli smo u jednom uglu, bila je na pola napuderisana i drhtala je. Vujo Dingarac se uspravio, iz unutrašnjeg džepa izvadio je mašinu za šišanje, sasvim malu, ali svetlu, poniklovanu. Svi su se ozarili. Drogeristkinju su po¬sadili na stoličicu, nasred podruma. Vujo Dingarac je zapovedio: "Osvetli!" Vujo Dingarac uhvatio je dro¬geristkinju za kosu i počeo daje striže, odmereno, zna-lački. Pokazala se bela lobanja, malo nabrana. Kosa je padala na beton, crvenkasta, bojena. Iz toga se videlo da poziv frizerski u to doba pada i na ostale, skoro sve. Vujo Dingarac duvao je među zupce svoje mašinice, što je značilo da je posao završen. Gospođica drogeristkinja ličila je na dečaka, gadnog, nekako faličnog, sa nafrakanim usnama
Miloš Zeman

Od praškog proleća do samookupacije

Miloš Zeman, miljenik Kremlja na čelu Češke

Kako se dogodilo da zemlja koja je prvi put okupirana iz Moskve jednom defenestracijom, a drugi put uz pomoć čak 100.000 tenkova, baš na sedamdesetu, odnosno, pedesetu godišnjicu okupacije, izabere za predsednika, na slobodnim izborima, kandidata miljenika Kremlja. Ako je korpusu evropske političke kulture Češka podarila pojam defenestracije, nije li nam sad ukazala i na pojam samookupacije?!