Tekstovi sa tagom: parada ponosa

Očekuje se da srpski nacionalisti u bratski Boston pošalju pakete pomoći, jer šta je ponos bez kavurme i rakije.

Trend “pomlađivanja“ Povorke ponosa ove je godine bio možda još izraženiji no ranije, a hoće li on iznjedriti novu generaciju aktivistkinja i aktivista koja će se suprotstaviti glasovima što ih žele vratiti “u ormare”, tek će se vidjeti. Dotad, ne zaboravimo da se Prajd živi svaki dan.

Uoči gotovo svake Povorke ponosa u javnom prostoru nerijetko možemo čuti kako bi "onda trebalo organizirati i hetero prajd". Prvi hrvatski gej Youtuber Renato Samardžić u kratkom je videu objasnio zašto je to besmislena budalaština.

Podrška roditelja je izuzetno važna u procesu kreiranja prijateljske atmosfere za sve LGBTI osobe. Mame su one koje se ne ustručavaju govoriti o podršci koju ukazuju, i zato u ovom tekstu čitajte o razlozima zbog kojih će mame, kao roditeljke, i LGBT osoba i svih drugih osoba, ko god one bile, učestvovati u ovogodišnjoj prvoj povorci ponosa u Sarajevu.

LGBTI osobe svakodnevno prolaze borbu za slobodno kretanje ulicama vlastitoga grada. Heteroseksualne osobe često zaboravljaju da njima i njihovim partnerima/kama za sȃmo držanje za ruku na ulici neće biti upućene riječi mržnje, osuđivački pogledi i optužbe bluda i nemorala.

Održavanje povorke ponosa predstavlja test u pravom smislu te riječi. Ne samo da će se preko ovog događaja ispitati vjerodostojnost bh. politike i njenih demokratskih narativa, već i spremnost građana/ki da žive demokratiju i sve njene principe.

Moja zakletva samoj sebi još kad sam bila dijete bila je da ću se boriti za slobodu svakog čovjeka da bude ono što jeste, dok god ne ugrožava postojanje drugih stvorenja. Na nasilje, poticanje na nasilje, na progone, na stigmatiziranje, neću da šutim.

Civilizacijski stepen jednog društva mjeri se prema tretmanu manjina. Svaki drugi način razmišljanja je obično licemjerje. Naše društvo, nažalost, već više decenija počiva na ugnjetavanju manjina. Došlo je vrijeme da se toj praksi stane ukraj. To je civilizacijski izbor. Ili ćemo živjeti u demokratskom društvu zasnovanom na najširim slobodama i pravima za – podvlačim – sve građane ove zemlje, da se u ovoj zemlji svako osjeća na svome i da slobodno može izraziti svoje identitete i afilijacije, ili ćemo radije nastaviti s diskriminacijom, zastrašivanjem.

Govor mržnje u online prostoru treba biti ozbiljno shvaćen i adekvatno tretiran. U prethodnih nekoliko dana, LGBTI osobe su uslijed najave povorke ponosa trpile dodatnu torturu, nastalu upravo zbog nesankcionisanog govora mržnje.

BiH konačno dobija Povorku ponosa koja je protest protiv nejednakosti i kršenja ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih, trans, interspolnih i queer osoba. Ona predstavlja borbu protiv nasilja i zahtijeva jednak pristup javnom prostoru, kao što ga imaju i drugi građani/ke koji/e imaju mogućnost da izađu na proteste.

Umetnost Grace Jones i to kako nam se ona predstavlja kao celokupna ličnost nisu tek u funkciji ukazivanja na nestabilnost manjinskog identiteta stvorenog kolonijalnim diskursom, te postmoderni pokušaj da se ovaj legitimizuje. Jones nikada nije bila tipična zabrinuta zvezda koja se u slobodno vreme bavi “dobrotvornim radom”, tj. milostinjom, već oduvek uočava kontradikcije koje društvo živi i jasno vidi njihovo poreklo u kapitalizmu.

„Beograd pride je moje prvo iskustvo pridea i vjerujem da će zato ostati jedna od onih divnih odabranih uspomena. Ne samo da su me divni ljudi na prideu ispunili pozitivnom energijom i ljubavlju, nego su mi omogućili i rast želje i nade za prajdom u BiH koji će se kadtad desiti, jer kao što je jedan od prisutnih na prideu rekao: „Mi ne tražimo prava, mi ih zahtijevamo.“

Srpski homofobi, i homofobi uopšte, te oni koji se bore sa auto i internalizovanom homofobijom, neretko postavljaju pitanje „Čemu parada?“ Sa njihove pozicije, sa koje se demokratija i društveno uređenje shvataju kao tiranija većine, ovo pitanje je, kako oni veruju, na mestu. Ako je do njih, sve manjine sveta trebalo bi da se svedu na veličinu makovog zrna, što mnoge manjine i prihvataju, budući da je to strategija prilagođavanja i preživljavanja. Takvo ponašanje osnaženo je i konstantnim porukama većine, koje se, u slučaju da se pojedinac/pojedinka usude da govore u svoje , te ime svih pripadnika neke manjine, obično javljaju u obliku pretnji smrću, ili upozorenja „da će im posle đavo biti kriv.“ Iako borba za autonomiju podrazumeva svakodnevnu aktivnost na ličnom planu, a kroz autovanje, uticanje na povećavanje vidljivosti, te borbu za partnere i ljubavnike, kao i za ono što se smatra porodicom, Parada ponosa je tu da glasno kaže „mi ne pristajemo da u strahu od terora budemo getoizirani, da se krijemo, da budemo manji od makovog zrna, jer, kao i pripadnici većine, imamo pravo da budemo ono što jesmo, privatno i javno, sviđalo se to većini ili ne“. Tako je Prajd i politički, ali i individualni, svakako javni, čin koji komunicira i ono što pojedinac ponekad nije u stanju. I upravo bi zbog toga Prajd trebalo da bude dan kada se zaboravlja na sve podele unutar manjine, na sve slojeve, klase i nesuglasice, kada se stane ispred ili iza zastave, gde se nađe mesta, jer to je dan kada kvir građanin može slobodno da prošeta gradom, ma koliko različit i sa ma koliko obeležja na sebi, te da se kreće ulicama kojima svakodnevno prolazi, u kojima živi, radi i voli. Danas je u Beogradu održana osma po redu Parada ponosa, koja je u istoriju ušla kao prva Parada na kojoj je bilo više učesnika nego policije. Pored zahteva ovogodišnjeg Prajda, koji uključuju odgovornost države za zaštitu ljudskih prava LGBT+ osoba, sankcionisanje nasilja nad LGBT+ osobama i primenu člana 54a Krivičnog Zakonika Srbije (zločin iz mržnje), usvajanje Zakona o rodnom identitetu, usvajanje Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, podsticanje objektivnog i nesenzacionalističkog izveštavanja o problemima LGBT+ osoba, reformu sistema obrazovanja, uključujući uklanjanje diskriminatornih sadržaja iz udžbenika, usvajanje zakona koji će pored ostalih vidova vršnjačkog nasilja i uznemiravanja prepoznati i sankcionisati i one slučajeve koji su učinjeni zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta žrtve, Paradom je odjeknula i poruka kume ovogodišnjeg Prajda, novinarke Suzane Trninić, koja je, između ostalog, rekla i da ćemo „više pamtiti prijatelje koji su ćutali, nego neprijatelje koji su bili glasni.“

Premijerka Srbije Ana Brnabić prošlotjednim je intervjuom razljutila tamošnje LGBT aktiviste u toj mjeri da su pokrenuli kampanju kojom poručuju da ne žele političare na Povorci ponosa.

Vankuverski Gay pride jedna je od najvećih LBGTQ manifestacija u Kanadi, o čemu govori podatak da se na ulicama Vankuvera okupilo preko 80.000 ljudi. U zvaničnom biltenu organizatori kažu: “Vancouver Gay Pride is not just a celebration for gays and lesbians. It’s a celebration of diversity and anybody who shares the ‘life is a cabaret’ spirit will feel right at home! Parties, tea dances, cruises, a parade and a spectacular final event makes this an unforgettable celebration every summer”. Paradi je prisustvovao kanadski premijer Justin Trudeau u društvu ministra odbrane Harjita Sajjana. Prikladno obučen: pink košulja, žute pantalone i čarape u jarkim bojama – Trudeau je mahao duginom zastavicom i svima poručivao “Happy pride”. Paradi je prisustvovalo nekoliko hiljada turista iz celog sveta, a sve je to fotoaparatom zabeležio naš dragi saradnik iz Vankuvera – Kris Janković. Uživajte u eksploziji boja i veselja.