Tekstovi sa tagom: parada ponosa

Unatoč zabrani, u subotu je održana beogradska Povorka ponosa u sklopu Europridea. Nasilja je bilo, no policija je uspjela spriječiti veće incidente pa je Povorka ipak sretno stigla do krajnjeg odredišta.

Zamislite da uđete u prostoriju u kojoj su mahom ljudi koje poznajete – roditelji, rođaci, komšije, poznanici, tetke, strine i ostali. Zamislite još da vas niko od njih ne vidi. Ako vas neko i primeti, izgovara rečenice poput „meni je to bolesno“. Sad zamislite da živite u toj sobi.

U vreme dok Srbijom vlada bezumlje u obliku porodičnih šetnji i religijskih rituala koji ne služe ničemu osim da dalje raspiruju mržnju i jačaju predrasude, korisno je da se podsetimo da su gej ljudi ljudi kao i svi drugi. To znači da im pripadaju jednaka prava. Zašto Prajd? Zato.

Odrastanje u strejt svetu znači da nas heteroseksualci uče šta da mislimo o gej ljudima, čak i onda kada smo sami gej. Uskladištio sam u sebe svaku uvredu, svaku ružnu stvar koju sam čuo o gej osobama, iako sam se pretvarao da se mene to ne tiče i da mi ne smeta. Ignorisao sam užasne stvari, nasilne stvari poput onih koje je Džejk govorio. Istina, ja sam gej, ali nisam od onih gejeva koje ljudi mrze, od onih koji privlače pažnju.

Dugo najavljivani EuroPride u Beogradu, ujedno i prvi koji bi se trebao održati u Jugoistočnoj Europi, nailazi na niz problema i prepreka. Posljednja u nizu jest najava Aleksandra Vučića da će ga otkazati, što je izazvalo lavinu kritika, ali i privuklo pozornost Europske Unije koja bi mogla zatražiti objašnjenje.

Nadamo se da ste dobro, i da se danas ne razlikujete od drugih. Nama (LGBTIQ+ građanima ove zemlje) je lako – odavno smo izgradili odbrambene sisteme i naučili da nasilnike prepoznamo pre nego što nam se previše približe. Počnite da učite na vreme.

"Ali na cijelom svijetu, na butum dunjaluku, ne postoji nijedna, ali baš nijedna zemlja u kojoj se diskriminira i progoni homoseksualce, a da etničke, vjerske i društvene manjine žive u ravnopravnosti i rahatluku" (Miljenko Jergović)

Ako jedno misleće biće, moj učenik, napiše na Fejsbuku da hoće sedam hiljada policajaca na Kosovu, a ne na Paradi, i skupi dvesta lajkova u minutu, šta da očekujemo od nemislećih? Pitam se šta ja u školi uopšte radim. Osećam se poraženim!

Ako bi se dogodilo da se Boško Obradović ukaže svakome ko stane ispred ogledala i tri puta izgovori sintagmu „pravi Srbin“, to bi već imalo mnogo više smisla od svega što je zaštitno lice porodičnih šetnji do sada uradilo za voljenu zemlju.

Naravno da će se svaka grupacija boriti za prava svojih članova, nije realno očekivati nešto drugo. Država ima limitirane resurse te je uvijek pitanje kako će se oni rasporediti.

Nedavno sam, prikovana za televizijski ekran, gledala dokumentarac o skrivenom, alternativnom teatru u Bjelorusiji. Repertoar tog teatra ne podudara se sa tamošnjim političkim režimima, stoga i publika rizikuje samim dolaskom na predstavu. Jedan od preduvjeta da bi se došlo na predstavu, uopšte, jeste to da se nosi pasoš sa sobom. U slučaju da budu razotkriveni, da mogu odmah pobjeći iz zemlje. Uprkos svemu tome, jedna od osnivačica i djelatnica teatra napominje kako publiku uglavnom čine – mladi ljudi.

Naša jedina morska povorka ponosa, ona u Splitu, ove se godine održava u jeku turističke sezone – 16. srpnja. Queer Splićani i Splićanke te svi zainteresirani iz regije koračat će po jedanaesti put kako bi pokazali da se više ne skrivaju i nemaju što kriti.

Bez obzira na to što je Parada ponosa u Oslu zvanično otkazana, na ulicama se 25. juna dogodila protestna šetnja. Generalni sekretar/ka organizacije Salam, Begard Reza bio/la* je jedan/a od onih koji su se našli na čelu kolone.

Nepodnošljivo je znati da živimo u gradu u kojem će zaista o bilo čemu sutra sud donositi harisi zahiragići. Odnosno donose već danas.

Ako provirimo iz mehurova koje smo izgradili bez ičije pomoći, vrlo brzo nam postaje jasno da se ništa nije promenilo. Homofobija, bifobija, transfobija, anksioznost, strah od odbacivanja, odbacivanje, svakodnevno autovanje i govor mržnje su samo neke od stvari s kojima se LGBTIQ+ osobe svakodnevno susreću, često i u onim sredinama u kojima bi trebalo da se osećaju sigurno.