Tekstovi sa tagom: parada ponosa

Aggga 02 S

Akademski radnici/e o Bh. povorci ponosa

Na nama je da napravimo historijski izbor

Civilizacijski stepen jednog društva mjeri se prema tretmanu manjina. Svaki drugi način razmišljanja je obično licemjerje. Naše društvo, nažalost, već više decenija počiva na ugnjetavanju manjina. Došlo je vrijeme da se toj praksi stane ukraj. To je civilizacijski izbor. Ili ćemo živjeti u demokratskom društvu zasnovanom na najširim slobodama i pravima za – podvlačim – sve građane ove zemlje, da se u ovoj zemlji svako osjeća na svome i da slobodno može izraziti svoje identitete i afilijacije, ili ćemo radije nastaviti s diskriminacijom, zastrašivanjem.
Pridde 04 S

Podrška, negodovanja, prijetnje, napadi

Reakcije na prvu povorku ponosa u BiH

Govor mržnje u online prostoru treba biti ozbiljno shvaćen i adekvatno tretiran. U prethodnih nekoliko dana, LGBTI osobe su uslijed najave povorke ponosa trpile dodatnu torturu, nastalu upravo zbog nesankcionisanog govora mržnje.
Pridde 05 S

Ima izać’!

Bosna i Hercegovina konačno dobija povorku ponosa

BiH konačno dobija Povorku ponosa koja je protest protiv nejednakosti i kršenja ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih, trans, interspolnih i queer osoba. Ona predstavlja borbu protiv nasilja i zahtijeva jednak pristup javnom prostoru, kao što ga imaju i drugi građani/ke koji/e imaju mogućnost da izađu na proteste.
Gracc 01 S

Istorijski nastup na njujorškoj Paradi ponosa

Grace Jones kao ikona kvir pokreta

Umetnost Grace Jones i to kako nam se ona predstavlja kao celokupna ličnost nisu tek u funkciji ukazivanja na nestabilnost manjinskog identiteta stvorenog kolonijalnim diskursom, te postmoderni pokušaj da se ovaj legitimizuje. Jones nikada nije bila tipična zabrinuta zvezda koja se u slobodno vreme bavi “dobrotvornim radom”, tj. milostinjom, već oduvek uočava kontradikcije koje društvo živi i jasno vidi njihovo poreklo u kapitalizmu.
Pride 01 S

Bh. građani/ke na beogradskoj Paradi ponosa

Nisam ni shvatala koliko mi fali ta sloboda

„Beograd pride je moje prvo iskustvo pridea i vjerujem da će zato ostati jedna od onih divnih odabranih uspomena. Ne samo da su me divni ljudi na prideu ispunili pozitivnom energijom i ljubavlju, nego su mi omogućili i rast želje i nade za prajdom u BiH koji će se kadtad desiti, jer kao što je jedan od prisutnih na prideu rekao: „Mi ne tražimo prava, mi ih zahtijevamo.“
Prdie 01 S

Belgrade Pride 2018.

Ne pristajemo da u strahu od terora budemo getoizirani

Srpski homofobi, i homofobi uopšte, te oni koji se bore sa auto i internalizovanom homofobijom, neretko postavljaju pitanje „Čemu parada?“ Sa njihove pozicije, sa koje se demokratija i društveno uređenje shvataju kao tiranija većine, ovo pitanje je, kako oni veruju, na mestu. Ako je do njih, sve manjine sveta trebalo bi da se svedu na veličinu makovog zrna, što mnoge manjine i prihvataju, budući da je to strategija prilagođavanja i preživljavanja. Takvo ponašanje osnaženo je i konstantnim porukama većine, koje se, u slučaju da se pojedinac/pojedinka usude da govore u svoje , te ime svih pripadnika neke manjine, obično javljaju u obliku pretnji smrću, ili upozorenja „da će im posle đavo biti kriv.“ Iako borba za autonomiju podrazumeva svakodnevnu aktivnost na ličnom planu, a kroz autovanje, uticanje na povećavanje vidljivosti, te borbu za partnere i ljubavnike, kao i za ono što se smatra porodicom, Parada ponosa je tu da glasno kaže „mi ne pristajemo da u strahu od terora budemo getoizirani, da se krijemo, da budemo manji od makovog zrna, jer, kao i pripadnici većine, imamo pravo da budemo ono što jesmo, privatno i javno, sviđalo se to većini ili ne“. Tako je Prajd i politički, ali i individualni, svakako javni, čin koji komunicira i ono što pojedinac ponekad nije u stanju. I upravo bi zbog toga Prajd trebalo da bude dan kada se zaboravlja na sve podele unutar manjine, na sve slojeve, klase i nesuglasice, kada se stane ispred ili iza zastave, gde se nađe mesta, jer to je dan kada kvir građanin može slobodno da prošeta gradom, ma koliko različit i sa ma koliko obeležja na sebi, te da se kreće ulicama kojima svakodnevno prolazi, u kojima živi, radi i voli. Danas je u Beogradu održana osma po redu Parada ponosa, koja je u istoriju ušla kao prva Parada na kojoj je bilo više učesnika nego policije. Pored zahteva ovogodišnjeg Prajda, koji uključuju odgovornost države za zaštitu ljudskih prava LGBT+ osoba, sankcionisanje nasilja nad LGBT+ osobama i primenu člana 54a Krivičnog Zakonika Srbije (zločin iz mržnje), usvajanje Zakona o rodnom identitetu, usvajanje Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, podsticanje objektivnog i nesenzacionalističkog izveštavanja o problemima LGBT+ osoba, reformu sistema obrazovanja, uključujući uklanjanje diskriminatornih sadržaja iz udžbenika, usvajanje zakona koji će pored ostalih vidova vršnjačkog nasilja i uznemiravanja prepoznati i sankcionisati i one slučajeve koji su učinjeni zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta žrtve, Paradom je odjeknula i poruka kume ovogodišnjeg Prajda, novinarke Suzane Trninić, koja je, između ostalog, rekla i da ćemo „više pamtiti prijatelje koji su ćutali, nego neprijatelje koji su bili glasni.“
Bow 02 S

Država ne namerava da se bavi LGBTIQ pravima

Premijerka nije dobrodošla na ovogodišnjoj Povorci ponosa

Premijerka Srbije Ana Brnabić prošlotjednim je intervjuom razljutila tamošnje LGBT aktiviste u toj mjeri da su pokrenuli kampanju kojom poručuju da ne žele političare na Povorci ponosa.
Priddes 01 S

Na licu mesta: Gay pride, Vancouver

Slaviti različitost

Vankuverski Gay pride jedna je od najvećih LBGTQ manifestacija u Kanadi, o čemu govori podatak da se na ulicama Vankuvera okupilo preko 80.000 ljudi. U zvaničnom biltenu organizatori kažu: “Vancouver Gay Pride is not just a celebration for gays and lesbians. It’s a celebration of diversity and anybody who shares the ‘life is a cabaret’ spirit will feel right at home! Parties, tea dances, cruises, a parade and a spectacular final event makes this an unforgettable celebration every summer”. Paradi je prisustvovao kanadski premijer Justin Trudeau u društvu ministra odbrane Harjita Sajjana. Prikladno obučen: pink košulja, žute pantalone i čarape u jarkim bojama – Trudeau je mahao duginom zastavicom i svima poručivao “Happy pride”. Paradi je prisustvovalo nekoliko hiljada turista iz celog sveta, a sve je to fotoaparatom zabeležio naš dragi saradnik iz Vankuvera – Kris Janković. Uživajte u eksploziji boja i veselja.
Bow 04 S

Hodati ponosno i u svojoj državi

Sve su parade jednako bitne

Renata Turkeš, jedna od pionira/ki LGBTIQ aktivizma u poslijeratnoj BiH, posebno u rodnoj Tuzli, gleda na iskustvo prajda kao esencijalno važno, a svoj prvi je doživjela u Belgiji 2014. godine. “Na svoj prvi pride otišla sam tek u Antwerpenu 2014. godine. Mislim da nisam skidala najveći osmijeh s lica, bila sam toliko sretna i ispunjena što svuda oko sebe vidim samo ono najljepše u životu: slobodu, solidarnost i ljubav. Slažem se da je pride u Belgiji, kao i u mnogim drugim progresivnim zemljama, donekle izgubio svoj politički i aktivistički karakter, i prerastao u veliku zabavu i slavlje. To, međutim, nipošto ne znači da nije potreban: prvi pride u Istanbulu održao se 2003. godine kada je prisustvovalo 30 osoba, na prideu 2014. godine učestvovalo je više 100.000 osoba, no već iduće godine pride je zvanično zabranjen!”
Fafa 06 S

Ne "equality", nego "liberation"

Kako ćemo biti ravnopravni ako nismo slobodni?

Simon Spier je bijeli američki 17-godišnjak koji živi ugodnim životom srednje klase u lijepo uređenom predgrađu s roditeljima koji ga vole i čiji brak savršeno funkcionira. Simon ima dobre prijatelje, u školi nema nikakvih problema i, kako sam kaže, on je poput svih nas. Simon ima samo jedan problem u životu: on je gej i to taji od svih. No, zahvaljujući spletu okolnosti Simon će se online zaljubiti u nepoznatog gej dečka koji s njim ide u školu, a uskoro će se i, protiv njegove volje, saznati za njegovu seksualnu orijentaciju.
Gajja 01 S

Roditelji na Paradi ponosa

Ponosni očevi i još bolja djeca

Očevi okupljeni u inicijativu Proud Dads nedavno su dobrano iznenadili svoju LGBT djecu. Naime, pred kućama su im se pojavili u posebnom autobusu koji ih je odveo na Dublin Pride. Očevi su ovom dirljivom gestom željeli pokazati da podržavaju svoju djecu i ponose se njima.
Superhe1

Sve naše borbe

Ustajte, vi zemaljsko roblje!

Dok mnoge Parade ponosa danas promovišu političku nezainteresovanost, baveći se pre svega konzumerističkim apetitima gej zajednice, ovaj video podseća na borbe koje su se vodile, a o kojima mlađe generacije ne znaju skoro ništa, te dodaje da je neophodno da idemo napred, sećajući se slogana Queer nacije koji je ušao u antologiju: „We're here. We're queer. Get used to it. „ Ili onoga što je Conchita Wurst izgovorila pošto je pobedila na Evroviziji: „We are unstoppable!“, a što će tek ući u antologiju.
Aggga 02 S

Matičarka, normalno

Šetnjom protiv diskriminacije i neznanja

Osobe koje imaju HIV infekciju ili AIDS često pripadaju marginalizovanim zajednicama zbog čega su isključivane i nisu u potpunosti svesne svojih prava i načina ostvarivanja istih (nedostatak informacija, znanja i iskustva za suočavanje sa institucijama i pružaocima usluga, kome i na koji način izložiti slučaj, kako prići profesionalcu itd). Postoji i nedostatak poverenja prema opštoj zajednici i profesionalcima, te uverenje da će pretrpeti diskriminaciju ukoliko se budu žalili i tražili ostvarivanje svojih prava. I tako se stvara začarani krug koji je kompleksan i opasan po osobe koje žive sa HIV-om, a koji može da se razbije jedino javnim istupima, te dijalogom koji je odavno neophodan.
Comm 01 S

Neinsistiranje na politikama identiteta

O ponosu, zanosu i po nosu

Meni, recimo, uz ponos prirodno ide hrabrost i istrajnost, i čini mi se da je tu negdje i ključ. Da se uspije biti autentičan/na, dosljedan/na sebi prije svega, a opet odgovoran/na prema drugima i da se teži tome svaki dan, i da se to integriše. Rekla bih da je to jako važno u kontekstu onoga sa čim se, recimo, LGBTI zajednica suočava, upravo zbog velikih očekivanja koja postoje, ali i zbog nalaženja najsrećnijih primjera adaptacije, smatra aktivistkinja Emina Zahirović.
Kakuma 01 S

Zaustavite homofobiju

Parada ponosa u izbegličkom kampu

Intelektualci koji nisu pristalice političkih i kulturnih ciljeva LGBTIQ pokreta često prigovaraju da je termin "homofobija" naprosto politička etiketa, kojom se lakše diskredituju politički protivnici: ističu da psihološka i psihijatrijska struka ne poznaju psihičku bolest sa takvim nazivom, te da se kod ljudi nesklonih homoseksualcima ne vidi nikakvog straha od homoseksualaca - što bi bio preduslov da se govori o "fobiji".