Tekstovi sa tagom: partizanska knjiga

„Oratorijum za pticu“ jeste fantazmagorični poetski narativ, mitski svet koji kao da je izašao iz Linčovih filmova o bezimenom gradu. On prati potresnu priču koja se kreće unutar najvažnijih tačaka svake ljudske egzistencije – ljubav i smrt, sreća i gubitak, nada i očaj. Koristeći likove-maske, likove koji bi bez problema mogli da zauzmu status polubogova kao u nekom šamanskom prikazanju takozvanih primitivnih kultura, Jasna Kinđić stvara uzbudljiv i uverljiv svet u kojem se lepet ptičjih krila meša s mirisom dezinfekcionih sredstava, u kojem se sokovi života mešaju s iscedcima smrti, a sve to je prožeto nekakvim kabaretskim, makabričnim pojanjem koje se u htonskom ritmu podiže i spušta, pojačava i stišava. (Vladimir Arsenić)

"Žena jednog kasapina" je jedan snažan i hrabar roman. On progovara bez imalo ustezanja o izuzetno važnim temama, dok istovremeno dostiže visok nivo literarnog kvaliteta, portretišući magičan, somnambulan svet malog ribarskog mesta i unutrašnji svet junakinje sa uzbudljivom tačnošću

Zašto bi neko ko živi u srećnoj zemlji luksemburškoj svojim pisanjem iznosio određenu politiku? Odgovor je opet jednostavan – zato što pripada manjinskoj književnosti, onoj koja mora da se bori za sebe i svoj prostor, koja je uvek-već ideološka. Junak Gija Helmingera ne trpi nasilje slučajno, on je, kao i Kafkini junaci, žrtva porodice i društva. On je pritisnut i potisnut. On je brutalno usmrćen ili pretučen, on je ismevan. On deluje kao lutka, marioneta koju majstor lutkar, onaj koji drži poluge moći u svojim rukama, oživljava odnosno usmrćuje po sopstvenom nahođenju

„Politika me donela, politika me odnela”, cinična je opaska jednog takođe uspešnog Kikinđanina neposredno nakon što će izgubiti posao po jednoj od smena vlasti u Srbiji. Politika, Popovićeva strast koliko i literatura, učinila je da njegovo delo iz svih čitanki razorene Jugoslavije dopadne polica s istorijskim kuriozitetima, onih na koje niti jedan član biblioteke ne obraća pažnju...

Jedna od mogućnosti za borbu protiv ljudske gluposti i kapitalističke pošasti je umetnost. Slaveći upravo čin kreacije, umetničke i neumetničke jednako, roman "Slepi putnik" pretvara se u apoteozu nove, nadajmo se bolje stvarnosti, nečeg što bi u zvučnoj analogiji s Rastafarijancima, mogla da bude nova religija zasnovana na ljubavi prema planeti i životu...

Ova zbirka sadrži dvadeset jednu priču, od kojih su sedam zapravo snovi. Mnogo je u njima tegobe, patnje, bolesti – što nas i ne čudi, sad kad znamo pozadinu njihovog nastanka. I zaista, u njima je toliko osetno proživljeno iskustvo da nas ponekad tera da zastanemo i duboko udahnemo, istovremeno nas nagoneći da nastavimo čitanje, kako zbog toga što su priče sazdane od svega što čoveka čini (ili ne čini) čovekom, a što u srećnim trenucima on olako previdi, tako i zbog piščeve izuzetne pripovedačke veštine i narativnih postupaka koje primenjuje

U noći između četvrtka i petka mama je uzela trostruku dozu tableta za spavanje, ali ni to joj nije pomoglo da uistinu zaspi, povremeno bi je budilo tatino ječanje.

Đerđ Špiro je jedan od najznačajnijih savremenih dramskih i proznih pisaca u Mađarskoj. Na srpski jezik dosad je preveden njegov roman „Prolećna izložba“, a produkcije njegovih drama povremeno gostuju u našim pozorištima. U okviru edicije Evropolis, posvećene zanemarenoj formi kratke priče, „Partizanska knjiga” sada donosi Špirovu zbirku „Sanjao sam za tebe“, originalno objavljenu 1987. godine. Ipak, ova zbirka može se čitati i kao roman: hronološkim redosledom, priče pripoveda isti pripovedač, i mada je svaki tekst celina za sebe, likovi, događaji i lokacije se ponavljaju.

Izdavačka kuća Partizanska knjiga u sklopu projekta Restor(i)ed 3. i 4. decembra 2022. (subota i nedelja) organizuje dvodnevni festival kratke priče Cutting It Short.

Ona je bila udovica i imala je troje dece. Susedi su je poznavali i izbegavali. Otkako je dobila izveštaj da joj je muž nestao, kao da se iz osnove izmenila ta žena. Ukroćena strahom od teške pesnice muževljeve, savlađivala se do toga dana i nije dozvoljavala da njena prava narav izbije na površinu.

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koja su zaokupila našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Kultni i nagrađivani škotski pisac Endru Krumi (1961) gostovaće u Beogradu i Novom Sadu, gde će se održati razgovori o njegovom romanu "Tajno znanje", prevedenom i objavljenom u izdanju Partizanske knjige iz Kikinde.

"Mekana devojka", koju 2015. godine štampa američki izdavač Dusi Pres (Dusie Press), prvi je roman Lise Samjuels, profesorke književnosti, a stota knjiga koju objavljuje Partizanska knjiga.

Svet u kom se kreću junaci Žege deluje kao ekstremistička distopija, sve dok ne razumemo da na tom mestu i sami živimo. I dok se svaka uža lokalizacija povukla pred univerzalnim, što je izvesni kvalitet Percine knjige, rat per se ipak ima obrise naše savremenosti, vidljivo je da on dolazi nakon ratova odavno uminulih i faktografski potvrđenih u kakvoj-takvoj istoriji.

Naš stan, moj i Ivanov, iako Ivana u stanu više nije bilo, postao je stan Klaudije Beatriče. Ja sam se osećala kao uljez. Ne samo u stanu, već i u sopstvenom životu. Jedino gde sam imala suverenitet bila je moja i Ivanova spavaća soba. Spavaća soba bez Ivana.