Tekstovi sa tagom: pisma bratu

Vinsent van Gog

Pisma bratu

Ovaj svet je promašena studija gospoda Boga

Sve više verujem da ne treba suditi o gospodu Bogu na osnovu ovoga sveta, jer to je njegova studija koja mu nije pošla za rukom. Šta ćeš, kada čovek mnogo voli umetnika - u promašenim studijama ne nalazi toliko toga što treba kritikovati i ćuti. Ali, ima pravo da zahteva nešto bolje. Za nas bi bilo neophodno da ipak vidimo druga dela koja je stvorila ista ruka, ovaj svet je očito sklepan na brzinu, u jednom od onih loših trenutaka kada tvorac više nije imao šta da čini, kada je bio izgubio glavu
Van Gog

Pisma bratu

Šta sam ja u očima većine - niko i ništa

Sve u svemu, hoću da postignem da za moje delo kažu: taj čovek oseća duboko, i taj čovek oseća prefinjeno. Uprkos mojoj tobožnjoj prostoti, razumeš li, ili upravo zbog nje. Šta sam ja u očima većine - niko i ništa ili jedan ekscentričan ili neprijatan čovek - neko ko nema položaj u društvu ili neko ko ga neće ni imati, najzad, mnogo manje nego ništa. Dobro, pretpostavi da je tačno tako, dakle želeo bih da svojim delom pokažem ono što se nalazi u srcu jednog takvog ekscentrika, jednog takvog nikogovića. To je moja ambicija koja je manje zasnovana na ogorčenosti nego na ljubavi „uprkos svemu”, koja je više zasnovana na osećanju spokojstva nego na strasti. Premda često živim u bedi, u meni ipak ima harmonije i mirne i čiste muzike. I u najsiromašnijem kućerku i u najprljavijem kutku, ja vidim slike ili crteže. A moj duh se kreće u tom pravcu nekom neodoljivom silom
Gogh 01 S

Pisma bratu

Jesu li svodnici iz javne kuće uvek u pravu?

Dosta je toga, zašto se time baviti, ali živeći usred civilizacije, u sred Pariza i usred lepih umetnosti, zašto ne bismo sačuvali to staričino ja, ako same žene, bez njihovog instinktivnog verovanja u tako je, ne bi našle snage da stvaraju i da rade? Onda će nam lekari reći da su ne samo Mojsije, Muhamed, Hrist, Luter, Banjen i drugi bili ludi, nego isto tako i Frans Hals, Rembrant, Delakroa, isto tako i sve prostodušne ograničene starice kao naša majka. Ah - ozbiljno je to - mogli bismo zapitati te lekare: gde bi onda bili razumni ljudi? Jesu li svodnici iz javne kuće uvek u pravu? Moguće je. Šta onda izabrati? Srećom, nema izbora
Van Gog

Pisma bratu

Ne mogu da brinem o onome što ljudi o meni misle

Ni ti ni ja se ne bavimo politikom, ali smo na zemlji, u svetu, a ljudi se sami od sebe grupišu po kategorijama. Da li oblaci tako mogu, na kraju krajeva, da pripadaju jednoj ili drugoj gomili za vreme oluje? A ako su nosioci pozitivnog ili negativnog elektriciteta? Doduše, istina je da ljudi nisu oblaci. Kao pojedinci mi smo delovi jedne celine koja čini čovečanstvo. U tom čovečanstvu ima stranaka. Do koje mere vlastita volja, a do koje mere kobne okolnosti čine da čovek pripada jednoj ili drugoj protivničkoj stranci?