Tekstovi sa tagom: poezija

Vesna Parun, pesnikinja mediteranskog obilja boja, zvukova, slika i ekstatičnih ugođaja, nakon kraće stvaralačke krize menja poetski rukopis i u melankoličnoj zbirci Ukleti dažd (1969) ostvaruje svoje kreativne vrhunce pronalazeći inspiraciju u prostorima metafizičkoga i arhetipskoga

Toplina pidžame u kojoj moja baka/ U raju pravi čaj./ Pismonoše kobcima/ Kriju kasarne...

Bukovski staje na stranu običnog, malog čoveka prikazujući ga na „ulicama strave i agonije“ kao simpatičnog gubitnika, nekoga siromašnog u materijalnom, ali izuzetno bogatog u duhovnom smislu... na margini ostavljenoj za sve one misleće i neprilagođene pojedince koji su na vreme shvatili čudesna pravila igre gde se svaki rad isplati – ali samo za privilegovane pojedince u čije se džepove i bankovne račune preliva sva zarada i profit, dok svima ostalima preostaje uglavnom ništa... (Tanja i Dragan Uzelac )

Još neko gadno čudo na sivom dnu biti mora./ Može to biti ogledalo sa odrazom moga lica,/ Može to biti vrt neki...

Van košnice i gnezda/ između nepodnošljivih/ tri i četiri pre svitanja/ prodre zvuk sličan/ povlačenju noktom po oknu...

Pitam se, ko to od dječurlije, danas/ nije otišao na kupanje/ Ko se dočepao nove gumene lopte/ i upravo je, sretan/ pepa po vrelom asfaltu...

jedne večeri put me opet nagna/ ka skrovištu tome, ka vojniku mome/ tamo je močvara bistra i sijenke su sive/ tamo su dva dječaka odvezala pse/ tamo su pse na mene potjerali/ tamo su dječaci grohotom me tjerali...

Slavko Jendričko rođen je 1947. u Komarevu kraj Siska. Objavio je sljedeće knjige pjesama: Nepotpune dimenzije, 1969, Ponoćna kneževina, 1974, Tatari/kopita, 1980, Naslov, 1983, Autoritratto con melo (izbor pjesama na talijanskom), 1983, Crvena planeta, 1985, Proroci, novci, bombe, 1986, Svečanost glagoljice, 1989. i 1990, Hrvatska sfinga, 1992, To si ti, 1995, Hrvaška sfinga (izbor pjesama na slovenskom), 1995, Zimska katedrala, 1999, Orguljaš na kompjutoru (izabrane pjesme 1969-1999), 1999, Podzemni Orfej, 2001, Kada prah ustaje, 2005, U kući malih pustinja, 2007, i knjigu političkih eseja Novčić za Harona, 1995. Uvrštavan je u antologije, panorame i zbornike. Glavni i odgovorni urednik Riječi, časopisa za književnost, kulturu i znanost Matice hrvatske Sisak. Dobitnik Nagrade Grada Siska za doprinos unapređenju kulturnog identiteta Grada (2000) i Plakete sv. Kvirina za ukupan doprinos suvremenoj hrvatskoj poeziji (2006).

Podmorska jedna struja/ Oglodala mu kosti, šapatom. Dok dizao se, padao,/ Prolazio je doba zrelosti svoje i mladosti/ Ulazeći u vrtlog...

detektivski gledano/ nešto se ne uklapa,/ i to mi ne da mira/ kako je moguće da/ neko/ toliko brzo/ prestane da voli/ nekoga/ i zameni ga/ drugim...

Jesmo li sigurni/ Da postojiš?/ Nikad se nismo probudili/ Na istom mestu,/ U isto vreme./ Možda si ti...

Leonard Cohen je čovek koji je, uz dosta muke, savladao neke najvažnije životne lekcije. Uspeo je u onome što je verovatno najteže - da ne govori ništa u momentima kada za tim nema potrebe

Sutra ili možemo i danas/ Nisam dugo spavala, ali san je prenosiv/ pa ću zbrojiti minute...

Otvorim knjigu knjiga se zatvori/ Listovi se slože listovi su slični/ Listovi su isti jedan list/ Sto listova dvesta stranica/ Praznih sa otisnutim slovima/ Knjiga se uprlja ali knjiga/ Nije zgodan predmet...

Vitomir Vito Nikolić je bio crnogorski pesnik i novinar. Poreklom Nikšićanin, rođen je 1934. godine u Mostaru, gde mu je otac bio u vojnoj službi. U aprilu 1941. sa porodicom je izbegao u Nikšić.