Tekstovi sa tagom: poezija

Artur Rembo

Nevidljivom rukom ubijaju mučki

Zaseli

Po svedočenju Verlena, Rembo je ovu pesmu napisao da bi se narugao bibliotekaru iz biblioteke u Šarlevilu, čiju je ljutnju izazivao zahtevajući od njega mnoštvo knjiga, među kojima i mnoge “stare i retke naučne knjižurine”, primoravajući ga na taj način da se stalno diže sa stolice na kojoj je “zaseo” (Nikola Bertolino)
Siren 01 S

Možeš naučiti da izgovaraš laž kao istinu

Horoskop

Da sebe ceniš toliko koliko se žrtvuješ. Da imaš/ sažaljenja, ili da nemaš milosti./ Naučiće te da budeš čak i pomalo darovit, tek/ da bi kunjajući proživeo svoj vek.
Arive 10 S

Ovo je grad u kome sve bolesti zarazne su

Bašeskija

Širi se ljubav ko žutica i kuga. I mržnja se jednako koti./ Nisam li, možda, odviše sam?/ Nije to dobro, toliko sam sviko na samoću./ Mislim li pravo, Bože?
Fantomma 01 S

Onima koji provode rđav život

Balada dobrog nauka

Hlače, prsluk, kopče s halja,/ odore i dronjke stare,/ prodaj brzo, dok što valja,/ - Sve za cure i krčmare
Aahh1

U kvir redovima

Da mu rodim k'o živa njiva

Ja sam loše progamirana lutka/ juče sam dobio treći bubreg/ sada šljakam kao kamen/ i srce je bubreg/ tako ću dobro da se ispišam/ po zidu/ jadne gospođe Uljanov.
Viett1

Šalica mraka

Na prosvjedu protiv Vijetnamskog rata

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi” (toplo preporučujemo)
Hupp1

Tako se bojim za dva

Strah

Neki dan sam izgubio rukavicu, lijevu. Čitavu sam kuću prevrnuo. I što će mi sada rukavica samo na jednoj ruci? Što će mi gola druga ruka?
Hans Magnus Encensberger

Niko nije mogao da nas smisli

Kratka istorija buržoazije

Veliki nemački pesnik Hans Magnus Enscensberger proslavio je juče, 11. novembra - 90. rođendan. Povodom ovog jubileja objavljujemo jednu njegovu “blažu pesmu”
Dylan Thomas

Žesti se, besni, dok svetlost se gasi

Ne odlazi tiho u tu blagu noć

Dilan Tomas je ona retkost, onaj pesnik koji je sposoban da nam dozvoli, posebno onima od nas koji se sa poezijom susrećemo po prvi put, da poverujemo da poezija nije važna samo samoj sebi, već da ima vrednosti koje se prenose i u naše svakodnevne živote. Sigurno nije slučajnost što je Tomasova pesma „Ne odlazi tiho u tu blagu noć” pesma koja se čita na dve od svake tri sahrane. Kao i u mnogim drugim, i u toj pesmi reagujemo na slutnju da su stihovni motori pod punim gasom, a da je gorivo tako kalorično da je osećaj pri čitanju najbliži doživljaju uzletanja rakete. Pesme Dilana Tomasa nam dozvoljavaju da poverujemo u promene, a samo to poverenje i jesu promene (Pol Maldun)
Done19

Blatnjavi novembar

Dva tela, licem u lice

Tvoja duga kosa riđana-/ odblesak leta-/ sa žestinom blagom treperi/ na plećima noći/ Uobičajena tama sna/ što izvire iz ruina/ i pravi te od ničega.
Aaajo2

Kao dva psa mješanca

Izgubljeno

Danijel Dragojević, pjesnik i esejist (Vela Luka, 28. 1. 1934). Podjednako drži i do stihova i do pjesme u prozi, a u esejistici proširuje tematski krug i nenapadno, u maniri postmodernističkog pjesnika, u svoj diskurs uključuje lektiru. Umjetnički tumačeći svijet kao veliki tekst u kojemu su svi odnosi, tj. zamjene, mogući (Razdoblje karbona), Dragojevićevo pjesništvo zauzima jedno od najistaknutijih mjesta u suvremenoj hrvatskoj književnosti
Lawrence Ferlinghetti

Svima koji ubijaju u ime Mira

Pozdrav

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi” (toplo preporučujemo). U antologiju je ušao manji deo prevedenih pesama, a veći deo je ostao neobjavljen. Ovo je jedna od tih pesama
Bedd 04 S

Lavovi u čijim grivama dogorevaju stolice

Budnost

Nameštaj onda ustupa mesto životinjama iste/ veličine koje me braski posmatraju/ Lavovi u čijim grivama dogorevaju stolice/ Ajkule sa čijim se belim trbusima stapa posljednji drhtaj čaršava
Abar 19 S

Svih zemalja granice obojene krvavo

Jedrila

Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski,/ Da ste bogati ne biste karte gradili,/ Odlazili biste u daljine, prostora gladni;/ Ni da sam moćan ne bih pesme pisao,/ Rđave možda rđave. Gde bismo bili?/ Lenjivi i topli o svakako da ne bismo bili radni,/ Lenjivi i topli na obalama čije bismo reke ležali,/ Koji bi nas narodi prijateljima zvali,/ O koji bi za nas bili žali?
Jezerr1

Ništa samo zinem

Da li si umoran?

Pored tanjura s jagodama/ Pronosi me/ Ispred solitera/ Pjevaju da zna zora da zna zora/ Nema nikoga da mojoj majci kaže/ Da me spusti/ Da odmori