Tekstovi sa tagom: poezija

Veliki prevodilac Dragoslav Andrić objavio je 1983. godine antologiju rok-poezije pod naslovom “Stereo stihovi”. Prenosimo nekoliko pesama iz Andrićeve antologije, zajedno sa originalnim verzijama pesama

S izvesnim ponosom želim da javim svetu da smo zahvaljujući ratu odgajili novu vrstu dece. Naša deca ne vole bajke, igraju se ubijanja na javi i u snu, sanjaju o supi, hlebu i kosti, baš kao psi i mačke

Uopšte mislim da je taj čovek greškom prihvaćen kao društveni komentator ili dijagnostičar, ili nešto slično. Najčešće su ga optuživali da nije nudio nikakav lek. Pretpostavljam da je on to pokušavao na neki način, pribegavajući frojdističkoj, zatim marksističkoj i crkvenoj terminologiji. Mada je lečenje i bilo baš u korišćenju tih terminologija, jer su one samo različita narečja na kojima se može govoriti o jednom istom predmetu koji se zove ljubav. Leči upravo intonacija kojom se obraćamo bolesniku. Pesnik se kretao medu teško bolesnim, čak na smrt bolesnim ljudima ovoga sveta, ali ne kao hirurg već kao milosrdna sestra, a svaki pacijent zna da upravo bolničarka, a ne hiruški rez, postavlja na kraju pacijenta na noge (Josif Brodski o Odnu)

“Pesnici američkog rocka često imaju kvalitet više od drugih svojih kolega u svetu. Tamo je u pitanju tradicija pisanja pesama koje su zapravo priče, ili skice za roman, ili scenarija za kratke dokumentarce. Tu dugu, neprekidnu liniju, započeli su još autori country & western pesama, nastavio ju je Bob Dylan početkom šezdesetih, a kasnije i mnogi drugi. U američkom rocku ta je osobina veoma cenjena i autori koji uspevaju da pišu poetske romane gotovo redovno stiču visoke pozicije – i u umetničkom i u materijalnom smislu. Kod Toma Waitsa ovaj talenat je visoko izražen. Ne samo da nije nikakvo čudo što je od jedne pesme („Frenkove divlje godine“) uspeo da kasnije stvori mjuzikl, već se može tvrditi da je isti postupak mogao da primeni na bar dvadesetak drugih svojih pesama” (Dragan D. Todorović)

Veliki prevodilac Dragoslav Andrić objavio je 1983. godine antologiju rok-poezije pod naslovom “Stereo stihovi”. Prenosimo nekoliko pesama iz Andrićeve antologije, zajedno sa originalnim verzijama pesama

Šta je to što "Muficu" u potpunosti razlikuje i dijeli od tzv. duha vremena, od vladajućeg kanona, od norme ove epohe? Prije svega, rekao bih, odsustvo svake patetike, apsolutno izbjegavanje prenemaganja i one vrste djetinjarenja, koje s normalnim djetetom zapravo nema nikakve veze budući da djetetu najčešće prilazi kao kretenu te se tako prema njemu i odnosi. "Mufica" je ozbiljan rukopis o odrastanju djevojčice, koja mora da se, bez majčine pomoći i brige, suoči sa svijetom i njegovim čudesima (iz pogovora Gorana Babića)

Živ ne razume mrtvog mrtav razume/ živog i njegovo nerazumevanje./ Živ veoma ne veruje u nebo, jer kad bi/ mu predložili da večno sedi u fotelji/ i prinudno gleda u ekran sa koga/ bi gledao sebe gledajućeg – prihvatio bi...

Lakoća samoidentifikacije (čitaoca sa ex-YU prostora) u stihovima Tanje Stupar – Trifunović u skoro svakom smislu (ličnom, seksualnom, emotivnom, buntovničkom, porodičnom, društvenom, političkom, ratnom...), jedna je od blagodeti čitanja ove duhovite i surovo realne poezije - nemilosrdna je prema sebi i ima pravo da bude to i prema drugima, jer ne želi da se zavarava, koliko god je to moguće.

U Waitsovoj poeziji su i američki simboli i tragične sudbine i masa detalja. No, tu je i mnogo više. Kao ni jedan drugi živi autor na američkoj i svetskoj rock sceni, Waits ima tu izuzetnu osobinu stvaranja amalgama od nade i beznađa, od apokaliptičnosti i uskrsnuća. Premda su likovi iz njegovih pesama/priča uglavnom mrtvaci u socijalnom smislu, autor uvek ostavlja makar naznaku gde bi se mogao nalaziti ključ za izlazak iz takvih života. To nisu ključevi u moralističkom smislu, nisu ključevi Oprosta i Zaborava, već putevi koji odgovaraju samim likovima. (…) Kurva iz Mineapolisa, koja piše dugu, gorku božićnu čestitku, na samom kraju najavljuje da će iz zatvora izaći već kroz dva meseca. I to je, možda, najvažnija Waitsova poruka: ma koliko duboko bilo dno na kojem se čovek trenutno nalazi, uvek postoji neki put – ako ne ka vrhu, ono bar prema nekom blažem dnu (Dragan D. Todorović)

Da li jesenje si voće vlasne slasti,/ Da li pogrebni si sud za suzu groze,/ Miris što će u snu oazama cvasti,/ Jastuk milovanja, stručak tuberoze?

Veliki prevodilac Dragoslav Andrić objavio je 1983. godine antologiju rok-poezije pod naslovom “Stereo stihovi”. Prenosimo nekoliko pesama iz Andrićeve antologije, zajedno sa originalnim verzijama pesama

A Život, malo ćelav, malo sed,/ Na kraj srca, probirljiv i umiljat:/ Čeka, s rukavicama i šeširom u ruci,/ Strogo pažljiv na kravatu i odelo...

U dubokoj opštoj noći,/ koju jedva opovrgavaju svetiljke,/ zalutali nalet vetra/ uvredio je ćutljive ulice

Kočija topot/ Moj cimer puši/ Engleski opor/ Duvan što guši...I svako drugog/ Razume gosta/ Ko da je kula/ To vavilonska...

Rođen sa organskom i konstantnom težnjom ka depersonalizaciji, prerušavanju i pretvaranju, Fernando Pesoa, čije prezime na portugalskom znači ,,ličnost“, osećao je sebe kao različita bića i stvorio u svom duhu mnoštvo likova koje je ,,zadužio“ da umesto njega prožive drugačije živote. Pesnikov imperativ da „postane drugi“ i „bude mnogostruk kao svemir“, ispuniće članovi njegove imaginarne porodice bližih i daljih duhovnih srodnika, ,,heteronima“ koji imaju razgovetne fizionomije, karakter, poreklo, biografiju, u pojedinim slučajevima i smrt. Svaki od njih ima svoj izgrađeni pogled na svet, senzibilitet, moral, rukopis i stil, i svaki predstavlja ovaploćenje jedne od mnogobrojnih mogućnosti ljudske egzistencije koje realizuju na pozornici pesničke imaginacije i ispoljavaju u jeziku (Jasmina Nešković)