Tekstovi sa tagom: poezija

admiral mahić

I kažem nacionalistima: nemojte mi se približavati

Lična karta

Pesnik Admiral Mahić rođen je 19. januara 1948. godine u Banjoj Luci. Završio je tehničku školu. Bio je vanredno upisan na Filozofski fakultet u Sarajevu, ali je pred rat napustio studije. Radio je kao mornar, ribar, konobar, poštar, radiospiker, novinar… Nakon njegove smrti, septembra 2015. godine, u oproštaju od Admirala Mahića Faruk Šehić je napisao: "U jednom od svojih posljednjih intervjua Admiral Mahić je rekao da nije sretan kada ga ljudi zovu boemom, jer, prema njegovim riječima, on u svom stanu nikad ne puši niti pije. Htio je time reći da je potpuno predan svome poslu. Htio je reći da je pisanje pjesama skroz ozbiljan posao, kojem on pristupa kao bilo koji drugi inžinjer, arhitekta ili radnik za strojem. Iako on zaista jeste bio jedan od posljednjih boema i bitnika, koje sam poznavao iz književnog i neknjiževnog svijeta. Imao je ogromnu fizičku snagu koja ga je i održala da toliko godina živi svojim načinom života, koji je podrazumijevao gorke mahmurluke, doručak i ručak od alkohola, žrtvu da se bude sam sa svijetom i s ljudima. Davno sam upoznao Admirala. Dao sam mu svoju prvu knjigu u Buybooku i poslije mi je rekao: 'Ušao si u predvorje poezije'. Njegov način izražavanja u običnom govoru je često znao biti metaforičan. Sam je za sebe znao reći: 'Kad kihnem, eto metafore' (…) Njegova poezija je obilovala svemirom, i mnogi će ga po tome pamtiti. Recimo po rečenici iz Doma pisaca neposredno pred rat: 'Ovo je svemir, a nije štala'. Ili: 'U galaksiji sam poznat, a u selu sumnjiv'". Pesmu Lična karta prenosimo iz časopisa "Re"
Okrv 21 S

Davno sam ti legao

Zapis o vremenu

U znak sećanja na Maka objavljujemo pesmu iz njegove kultne zbirke “Kameni spavač”
Nuk 01 S

Veleposlanici kapitala

Litanija ratnog profita

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”
Jolandd 08 B

Tri godine već ptice slušaju metke

Sloboda

Generalno posmatrano, celokupno Davičovo pesničko delo upućuje nas na to da je poezija magija nižih svetova, ali nije stvarnost niti je njena evokacija. Poezija je čudo ravno pojavi samog čoveka (Vujica Rešin Tucić). Ova pesma napisana 28. juna 1944. godine, na Crnom vrhu.
Drcl 04 S

Sve vrste pištolja i pušaka

Prva lekcija o čovjeku

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”
Grobz 01 S

Antiratna akcija (9)

Rat

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Mror 02 S

U našem srušenom gradu

Ogledalo

Bilo je kao na raspustu –/ u njemu se ogledalo živo nebo,/ pokretni oblaci u divljem vazduhu,/ prašina ruševina spirana blistavim kišama
Dradovic 05 S

Pesnik za večnost

Nikad više onog leta

Duško Radović bio je pisac, pesnik, novinar, aforističar i televizijski urednik, ali svojim promišljenim delom i neponovljivim talentom zauvek živi u našim mislima i našem sećanju. Nekad mnogo više nego što smo toga i svesni, na primer kroz popularnu pesmu "Milo moje" čiji je autor.
Opse 01 S

Marko Tomaš: Trideset deveti maj (LOM, 2018)

Nesporazumi oštećenog srca

Uprkos svim podmuklostima, svemu što davi i guši naše gradove, Tomaš i dalje jeste pjesnik koji traži da naučimo voljeti. Sve se jeste srušilo, ali se posljednjim naporima, do kraja, mora suprotstavljati odrvenjenosti i otupljenosti na emociju, na ljubav. Bez toga sve je tek pakao i tama
Bba10

Antiratna akcija (8)

Robovima

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Fotoe 01 S

Lepa mladost

Leglo pacova ispod dijafragme

Dok joj nisu nož/ zarili u belo grlo i prebacili/ purpurnu pregaču od mrtve joj krvi/ preko bedara.
Okrv 06 S

Slanina je šmugnula u dvorište Jegorova

Krmak

Henrih Sapgir (1928-1999), pesnik, prevodilac, scenarista, pisac za decu. Objavio je zbirke pesama Dobar dan! (1965), Crvena lopta (1970), Četiri koverta (1976), Soneti na košuljama (1989)
Ttoo 01 S

Koža savremenog pesnika

Moje reči, tvoje telo

Po telima se crta već nekoliko hiljada godina, a tetovaža može da bude uspomena, konstantna molitva, upozorenje, ili umetničko delo, te razlozi koji se kriju iza tetovaža mogu da budu potpuno lični ili samo dekorativne prirode. Crteži na telu mogu da označavaju pripadnost nekom plemenu, da pripovedaju nečiju životnu priču ili da nemaju baš nikakvo dublje značenje. Monty Richthofen, aka Maison Hefner, moderni poeta i tattoo majstor, čitavom procesu daje potpuno novu formu, te u okviru projekta „My Words Your Body“ tetoviranju prilazi kao procesu koji zahteva slepo poverenje klijenta. Naime, sadržaj tetovaže se određuje nakon razgovora sa subjektom koji se tetovira, te ovaj nema mogućnost da je vidi sve dok ne bude završena. Hefner sam bira i mesto za tetovažu, koja nastaje na osnovu slike koju umetnik dobija iz informacija o prošlosti, sadašnjosti, te o željama za budućnost koje subjekat čuva u sebi. Neophodno je da onaj koji se tetovira odgovori na pitanja koja nisu uvek prijatna, te da odluku o poverenju u umetnika donese pri čistoj svesti.
Herbe 01 S

Čuvaj se nepotrebne oholosti

Poruka Gospodina Kogita

Poći će na tvoj pogreb s olakšanjem baciti grumen, a potkornjak će napisati tvoju ulepšanu biografiju. I ne praštaj zaista nije u tvojoj moći da praštaš u ime onih koji su izdati u zoru
Šimborska

Ne znam gde sam ostavila kandže

Govor u birou za izgubljene stvari

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji "kralj života" nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)