Tekstovi sa tagom: poezija

Dalmma 01 S

Svaka regija ima svoju priču a kamoli države

Dalmacija kojoj se uvek vraćam

Dalmacija i dalje ima dušu, ma šta pojedini pričali, to mi koji dođemo najbolje vidimo. Zato se stalno vraćamo. Toliko je toga što ne može da stane ni u jednoj knjizi a kamoli pesmi
Gojja 02 S

Dželat se poslužio kolonjskom vodom

Higijena

Poetski demonizam Oskara Daviča tradicionalizam nije uspeo da savlada. Davičo nije pisao da bi unapredio književnost. Pre bih, ne bez osećanja zadovoljstva i izvesne podsmešljivosti, ustvrdio da je on, značajno, oštetio našu književnost. Čerečio je, do besvesti, tu malograđanski mrcinu dostojnu prezira. I najveći među našim, i ne samo našim piscima - Miroslav Krleža, Marko Ristić - recimo, ipak su bili samo književnici, pripadali su književnosti, evocirali njene mitove. Mislim da je Davičo književnost odavno napustio, ako joj je ikada i pripadao. On se samo kretao prostorima književnosti, razarajući je, raskidajući jezičke lance, urnišući je do neprepoznatljivosti - i u tome je sva muka književne kritike sa njegovim delom (Vujica Rešin Tucić)
fernando pessoa

Gorak ukus u duši

Ne mislim ni na šta, kakva divota!

Živeći izvan civilizacije, u pastoralnom okruženju livada i pašnjaka, potoka i šuma, Kaeiro opeva ono što vidi svojim pogledom „plavim kao nebo“, bez posredništva misli, ideja i imaginacije ili bez potrebe da išta tumači ili vrednuje. „Nema nikakve filozofije, ima čula“, ponavljaće ovaj pesnik čija je poezija, kao svojevrsno umeće gledanja, prirodna i spontana, „kao rađanje vetra“. Težeći apsolutnoj objektivnosti i smatrajući da su u pesništvu najvažniji čulni utisci, a da mišljenje može biti samo sinonim osećanja, ovaj pesnik kod koga ne nalazimo nijednu stilsku figuru izuzev tautologije, zadovoljava se imenovanjem i nabrajanjem „stvarnih“ stvari, poričući im bilo kakav trascendentalni smisao ili skriveno značenje (Jasmina Nešković)
Aatk 46 S

Proleteri duha i tela

I pesnik je radnik

Svakako -/ ribarenje, časna stvar dođe./ Izvlačiti mrežu/ kad puna kečiga bude./ Pesnički rad častan je takođe -/ loviti ne ribe, nego žive ljude./ Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori,/ da se usija gvožđe pod rukom kovača./ No zašto/ ko dangube neko da nas kori?/ Mozgove turpijom jezika glačam
Refugee 03 S

Neka pokuša još jednom

Imigrant

...neka pobjegne neka diše neka se ne/ utopi neka pobijedi žeđ neka/ još pričeka neka se rodi malo/ kasnije neka bude odvažan neka/ ne odustane neka pokuša još jednom
glad

Eskimska pesma

Kako neko ko je sit i zdrav može da razume mahnitost gladi?

Jednom sam video jednog mudrog starca kako se obesio jer je gladovao i više je voleo da sam izabere sopstveni način umiranja
Flowers

Zvezdane slutnje

Traži se čovek

Mi, što bolujemo od srcа, odjedаred se probudimo u noći, - i ni zа štа nа svetu dа zаspimo! Dа li je bolje, u tome slučаju, sаmo misliti, i sve se većmа zаplitаti u psihičke lаvirinte - poput, recimo, Prustovih: vreme u vremenu - ili se bаviti kаkvim preglednim problemimа, i merljivim vezom, kаkvom pesničkom ili brojnom mаnijom? Imа ih dovoljno (iz "Čitajući Lefebra")
Drream 01 S

Ne spavam, i ne nadam se snu

Nesanica

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave. „Samo osrednji genije postiže slavu; veliki genije ostaje nepoznat, još veći genije osuđen je na beznađe, a Bog biva razapet“. I upravo zbog ove svesti o vlastitoj veličini, pesnik se, posle nekoliko godina aktivnog učešća u književnom životu svoje zemlje, koje će mu obezbediti mesto korifeja portugalskog modernizma, povlači u samoću (Jasmina Nešković)
AAaac3

Zainat buržujskoj Evropi

Himna onanista

Strop se lijepi za dupe, no mi ne gunđamo – pravimo komuniste, zainat buržujskoj Evropi!
Munnas6

Zar spasit ne mogu bar jedno?

San u snu

Stojim i slušam huku/ valova što obalu tuku,/ u ruci se mojoj ljeska/ pregršt zrnca zlatnog pijeska-/ Koliko ih je! Ali gle kako/ curi mi u dubinu svako…
Lamb 01 S

Pesma s povodom

Osmi mart, za majku

Majko, želeo bih da ti prvi put napišem pesmu za 8. mart,/I da na onom crtežu s jagnjetom/Napišem rimu: majka-Rožajka,/I da pesma ne bude ni malo patetična
Aansta1

Kad svetlost se sa senkom spari

Pesma

Baron Georg Filip Fridrih fon Hardenberg se potpisivao kratko, sa Novalis. Njegovi preci, iz Donje Saksonije u 12. veku su se potpisivali kao gospoda fon Rode, što se na zvaničnom latinskom tog doba prevodilo kao „de Novalis“. U samom imenu Novalis nema ničeg mističnog, ono označava raskrčenu ledinu, zemlju spremnu za useve. Sam Hardenberg je smatrao da Novalis znači „onaj koji obrađuje zemlju“
Russa 01 S

Velika ruska književnost

Izopćenik

Velika ruska književnost... Koji ruski kurac neće ustati s mjesta na melodiju te nacionalne himne?
Drina

Dosta si Velika bila

Srbija ubožnica

Oj, Srbijo, dosta si Velika bila, teške svoje ćudi, odbaci usud ubožnice, ljudska budi, voli nas malo manje
Ahho4

Poezija boje i vetra

Nesličan čoveku

Uobičajeno je da se u američkim književnim istorijama Vilijams procenjuje kao „najameričkiji“ veliki pesnik XX veka, odnosno kao izraziti predstavnik poezije američke lokalnosti.