Tekstovi sa tagom: poezija

devojčica

Mufica

Kad prođem pokraj kojeg velikog automobila

Šta je to što "Muficu" u potpunosti razlikuje i dijeli od tzv. duha vremena, od vladajućeg kanona, od norme ove epohe? Prije svega, rekao bih, odsustvo svake patetike, apsolutno izbjegavanje prenemaganja i one vrste djetinjarenja, koje s normalnim djetetom zapravo nema nikakve veze budući da djetetu najčešće prilazi kao kretenu te se tako prema njemu i odnosi. "Mufica" je ozbiljan rukopis o odrastanju djevojčice, koja mora da se, bez majčine pomoći i brige, suoči sa svijetom i njegovim čudesima (iz pogovora Gorana Babića)
Predrag Lucić

Parodije Predraga Lucića

Žonglirati i pjevati jezikom zločinaca

Oživljujući jedan drveni dnevnopolitički jezik u šatrovačkoj, volšebnoj, ludičkoj maniri, kao humorni apsurdist, Lucić - za razliku od drugih naših antinacionalističkih kritičara i pjesnika - ne nudi program (i veoma rijetko didaktički poantira) nego sasvim usvaja taj jezik nacionalista i zločinaca, žonglira njime, vodi ga i tamo i ovamo, raspjevava ga u hiljadu refrena, imitira sve dok ga ne dogna do apsurda, kao da pjeva uglas i igra se sa đavolom
Vermer 01 S

Sve dok ona žena

Vermer

Mlekarica je jedna od najpoznatijih slika holandskog slikara Jana Vermera. Nije tačno poznata godina nastanka ovog Vermerovog ulja na platnu, a Rijksmuseum u Amsterdamu u kome se ono čuva daje godinu 1658. kao okvirnu godinu nastanka
Plat 01 S

Crtice o Silviji Plat

Someone je voleo somebody

Nakon smrti, mit o Silviji Plat donekle je zasenio je njen talenat, ali ne zadugo. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva.
Giljotina

Krv prska, čoveka više nema

Žozef Injas Gijoten (1738 – 1814)

Dželat je tradicionalista, tvrdoglav, nikako da se navikne. Kasnije, u Velikom amfiteatru bolnice Bisetr, pet svežih leševa. Čist trijumf: Mehanizam se strovaljuje kao grom, krv prska, čoveka više nema
Merlin Monro

Život pod reflektorima

Molitva za Merlin Monro

Film se završio bez završnog poljupca. Našli su je mrtvu u krevetu s rukom na telefonu. Islednici nisu saznali koga je to htela da zove
Ryszard Krynicki

Bela zastava

Šta je poezija koja ne spasava narode i ljude

Kad se pojavio u poeziji Rišard Krnjicki bio je jedan od najdarovitijih negovatelja tzv. “lingvističke poezije”. Doduše, uvek je bio dalek od suve cerebralnosti pesnika ovog pravca. Njegove su pesme več od početka bile prožete osećanjem, i to norvidovski prefinjenim osećanjem. Takođe, u njegovim ranim pesmama bila je prisutna istorijska i društvena stvarnost. Najvažnija komponenta ove poezije ipak je njena etičnost.. On se stalno pita kako se može živeti u današnjem neljudskom svetu. Smatra da pesnik nema prava da zatvara oči pred ljudskom patnjom i nepravdom. Zato on u peziji istupa kao svedok i učesnik. Moralni problemi ipak su kod njega postisnuli lingvizam kao taštu jezičku igru (Petar Vujičić, prevodilac)
Spaljivanje knjiga

Naređujem vam!

Spaljivanje knjiga

Nakon što su nacionalsocijalisti dospeli na vlast u januaru 1933, Adolf Hitler je preuzeo diktatorska ovlašćenja, a nacisti su otpočeli borbu za nemačke umove. Nemački Savez studenata otvorio im je put još u aprilu iste godine: „Država je osvojena. Univerzitet još uvek nije! Na scenu stupaju Jurišni odredi duha. Podignimo zastave visoko!“ Iza te proklamacije stajao je Nacional-socijalistički savez studenata. Oni su u aprilu pokrenuli „akciju protiv ne-nemačkog duha“, čiji vrhunac je bio 10. maj 1933. Glavni ured za štampu i propagandu Nemačke studentske organizacije proglasio je 6. aprila 1933, nacionalnu „akciju protiv nenemačkog duha“, čiji je vrhunac bilo „čišćenje“ književnosti vatrom. Studentska organizacija je pripremila dvanaest teza, koje su pozivale na „čisti“ nacionalni jezik i kulturu. U tezama se takođe napadao „jevrejski intelektualizam“, navodila potreba za „pročišćenjem“ nemačkog jezika i književnosti, te zahtevalo da univerziteti budu centri nemačkog nacionalizma. Studenti su opisivali „akciju“ kao afirmaciju tradicionalnih nemačkih vrednosti i kao odgovor na svetsku jevrejsku „klevetničku kampanju“ protiv Nemačke. Centralni događaj te studentske akcije bilo je spaljivanje knjiga u Berlinu, na tadašnjem Opernplacu. To je praćeno i radijskim prenosom. Mnogi studenti bili su obučeni u uniforme SS-a ili Jurišnih odreda. Uz takozvane „vatrene parole“ odabrani studenti bacali su knjige u vatru. Ovako je glasila jedna od tih parola: „Protiv dekadencije i moralne truleži! Za vaspitanje i običaje u porodici i državi! Predajem vatri spise Hajnriha Mana, Ernsta Glezera i Eriha Kestnera.“ Oko ponoći stigao je i glavni govornik: Jozef Gebels, ministar propagande i doktor germanistike. On se obratio i okupljenim pristalicama, ali i onima koji su kod kuće pratili radio-prenos: „Nemački muškarci i žene! Doba prenaglašenog jevrejskog intelektualizma je na izmaku. Nemačka revolucija raščistila je put za nemački način razmišljanja.“ Između ostalih, spaljene su knjige Valtera Benjamina, Bertolda Brehta, Alfreda Deblina, Sigmunda Frojda, Jaroslava Hašeka, Ernsta Tolera, Hajnriha Hajnea, Štefana Cvajga, Viktora Igoa, Džejsma Džojsa, Vladimira Majakovskog, Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Džeka Londona, Ernesta Hemngveja i mnogih drugih. Tim povodom nastala je ova Brehtova pesma
Cvetja1

Duž celog tela

Belezi

Ko da u meni rov su rili/ do samog vrela./ Ja i ljubav poznam po žili/ Duž celog tela
Cossmo 02 S

Sa svakim nešto dijeliš

Pobratimstvo lica u svemiru

Strašno je ovo reći u uho oholosti,/ no vrlo srećno za očajničku sreću,/ da svi smo isti u zloći i radosti,/ i da nam breme kobi počiva na pleću
Singer3

Većina veruje da je to prošlo

Što je nekad bilo

Encensbergerove pesme su razuđene meditacije u formi nerimovanih stihova i strofa. Prilikom čitanja – a veliko je zadovoljstvo čitati te nežne, iznenađujuće, mudre i ponekad, uprkos svekolikoj skepsi, predivno razigrane tekstove – spoznajemo da u lirici nije reč samo o jasnoj lirskoj formi. Da li je nešto „lirika“, to je i pitanje subjektiviteta koji sebe izražava stihom, jezičkog stava koji rađa metafore, raspoloženja koje uvezuje reči – a ne samo pitanje forme (Joachim Kaise)
Zatvor

Za život, život sam dao

Ćelija

Generalno posmatrano, celokupno Davičovo pesničko delo upućuje nas na to da je poezija magija nižih svetova, ali nije stvarnost niti je njena evokacija. Poezija je čudo ravno pojavi samog čoveka (Vujica Rešin Tucić)
Aamla 01 S

Kamerom kroz naše dane: Mlada direktorka uzjahuje paripa

Obrisavši suze kravatom Ratka Mladića

Popodne će mlada direktorka, / k’o na istorijski “hali-gali”, u mužev džip uskočiti,/ galopom ludih konja, tamo, preko,/ u Srebrenicu, Potočare, u “shopping mol”, da zapali
Aasre7

Pesme iz novog rukopisa

Ne, ništa nas neće spasiti

Samo učešće u kulturi nasilja, prevare, laži zajedničkog identiteta i osvešćivanje takve pozicije, pesnika vodi do katarzičnog osećanja sramote, spoznaje, plača (Siniša Tucić o novim pesmama Dragoljuba Stankovića)
Asonga 01 S

Sad mi opada kosa od razuzdanog života

Pesma o jednoj dragani

Sad je nigde više nema, nestade kao oblak pošto se kiša ispadala,/ Pustih je i ona pade, jer naniže beše njen put./ Ali noću, kadikad, kad me vidite da pijem,/ Ja vidim njeno lice, bledo na vetru