Tekstovi sa tagom: poezija

Seall 01 S

Tamo gdje Kuga riče

"Sedmi pečat" Ingmara Bergmana

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”
Mror 02 S

Stankovoj hiži u Lovrečanu

Glasna jasna

Ivan Slamnig rođen je u Metkoviću 24. lipnja 1930. Osnovnu školu pohađao je u Metkoviću i Dubrovniku. Školovanje je nastavio u zagrebačkoj Klasičnoj gimnaziji i na Filozofskome fakultetu, na kojem je i radio kao profesor na Odsjeku za komparativnu književnost. Prve pjesme objavio je u časopisu Krugovi 1952. godine, a danas je najpoznatiji kao pjesnik. Njegovo pjesništvo obilježeno je spojem tradicije i suvremenosti, u stalnome dijalogu s pjesničkom baštinom. Često koristi citate i parafraze iz starohrvatske lirike i europskoga srednjovjekovnoga pjesništva te stare metričke predloške i stihove iz narodne lirike. U mnogim je pjesmama prisutna i prikrivena simbolika društvenoga konteksta. Napetost između smiješnoga i ozbiljnoga, stranoga i domaćega, staroga i novoga, temeljna su obilježja Slamnigova pjesništva. Umro je u Zagrebu 3. srpnja 2001. Ovako je govorio Ivan Slamnig: “Sve ono u jeziku, što je svježe, impresivno, što privlači oko i uho, jednom riječju, sve što je stvaralačko, sve je poetsko, a ako je pri tome i strukturalno čvrsto, a nije samo poetski materijal, onda je to pjesma, pa ne znam kako kratka bila”
Arive 07 S

Antiratna akcija (12)

Posle pobede

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Done68

Otac ti nije Sveti Duh

Plač Matere Čovekove

Otac ti nije Sveti Duh,/ ni Drvodelja sa livanskih puta./ Sine, ti si plod dve neme žudnje/ i jednog besvesnog minuta
Allen 01 S

Sveti neznani peder

Urlik

Kao jedan od najpoznatijih kvir pesnika XX veka, Ginsberg je zajedno sa svojom družinom Beat pesnika dekonstruisao ustaljene standarde koji su do tada vladali u poeziji. „Urlik“ je svakako jedna od njegovih najpoznatijih pesama, koja je zbog sadržaja koji se u to vreme smatrao provokativnim završila i na sudu.
Wonder Wheel

Ko se vrti ne boji se smrti

Ringišpil

Vrte se livade planine stogovi slame, vrte se pozorišta klanice prenoćišta, vozika prosijak dobročinstva dobrih ljudi
Aalio1

Okovana vizija

Noć duža od snova

Strah da dan ne ode u priviđenja jeste strah od sopstvenoga svog prestanka, od svog pada u muk nekog zamrlog sveta, strah koji se razgoni pesmom ili buđenjem svetlosti u sebi, i u svetu, svetlosti kojoj će on ispevati himnu, stihovima ove iste pesme, i koja je sama ovo pevanje, to pevanje protiv smrti, ali to je, jednovremeno, i strah od gubljenja bića, strah da se ono nikada neće nigde naći: ni u kakvom obliku, simbolu ili reči, da će ostati samo ovaj grč, i drhtavica, u napuštenosti, produžena ona “immemorial-noć”, iz Pariza, iz 1925, koja nikada nije ni prestala, noć kiše i vetra, i od svega, posle svega, samo neka “nepotpuna reč”. (Radomir Konstantinović: Biće i jezik)
Ostrakizam

Haiku o izbrisanima

Najduža zima

"Izbrisani" su cvet slovenačkog nacionalizma: više od 25.000 stanovnika Slovenije poreklom iz drugih Jugoslovenskih republika izbisano je u potaji 26.2.1992 iz zvaničnih knjiga izgubivši (ilegalno) stalni boravak, među njima i 6.000 dece. Približno 12.000 je bilo prinuđeno da napusti Sloveniju ostavivši svoju imovinu, dok je druga polovina, nastavila da živi bez dokumenata sledećih 17 godina, među kojima i autor ovih pesama. Cilj brisanja bio je istorijski revizionizam domobranske desnice koja se ustoličila (osveta Jugoslovenima za poraz u drugom svetskom ratu) i na drugoj strani, stvaranje paravana za pljačku društvene imovine
Mladen Blažević

Post scriptum, nagrada za književnost na društvenim mrežama

Izvadio je lubanju iz vrećice i stavio je na šank

Pisac iz Rijeke Mladen Blažević ovogodišnji je dobitnik nagrade Post scriptum za književnost na društvenim mrežama. Blaževiću je nagradu uručio član žirija Kruno Lokotar na KaLibar bestivalu u Zadru, 27. septembra. Post scriptum je jedina nagrada na celom svetu koja se dodeljuje za književnost na društvenim mrežama, a Blažević je treći dobitnik, nakon Hrvoja Marka Peruzovića i Bojana Krištofića
Aabra 21 S

Bez stepenica, bez plota

Male nevešte kuće

Miodrag Stanisavljević je jedan samosvojan čovek i osoben glas u srpskoj poeziji. On već četiri decenije ispisuje prepoznatljive stihove, poeziju i drame za decu, filmsku i pozorišnu esejistiku, i u poslednjih desetak godina komentare na naša društvena zbivanja u listu Republika. No i pored vrhunskih književnih rezultata koje ostvaruje desetljećima, on nije postao miljenik književne kritike. Njegova višeslojna poezija oduvek je tražila tumače, a znamo, kritičari ne vole da se udubljuju (Ibrahim Hadžić)
Awar 01 S

Antiratna akcija (11)

Svitanje u rovovima

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Marijpo 18 S

Škrgutava tugo hajdučka

Srbija, deset godina posle

Srbijo moja mala,/ nežnosti jedna velika,/ Srbijo, jedina ljubavna pesmo mog jezika./ Jer ti si kao svet koji volim, ista i uvek razna,/ veseli lik življenja i zaborav bola bez lika,/ pa si mi jedinica i ljubav neprolazna,/ spora kao večnost nebesa i prsati val ćuvika/ na kom raonik sunca oštrim zracima ore/ tihe, zelene mrmore
Ceslav 01 S

Ko pati morao bi da bude istinoljubiv

Recept

Veoma su moderna kukanja, nesrećno detinjstvo, trauma i tako dalje. Čak kad bih sazreo do jovovske žalbe, bolje je ućutati, hvaliti nepromenljivi poredak stvari
Mror 02 S

Jabuka pada pored stabla

Gospodin Kogito posmatra u ogledalu svoje lice

Čelo ne mnogo visoko, misli vrlo malo - žene zlato zemlja ne dati da te zbace s konja – knez je mislio za njih, a vetar ih je nosio putevima
Erotta 03 S

Jer ona beži i svuda mi izmiče

Ljubav, prezir, nadanje

Jer ko može da uhvati ko može da obumji oblak/ ko može svoju ruku staviti na prikazu/ I kako se duboko vara onaj što još uvek misli/ da je svoje ruke ispunio nebeskim plavetnilom