Tekstovi sa tagom: poezija

Fogg 01 S

Kolajna

Uhapšen u svojoj magli

Kada bi naša Književna zadruga, sabrala spise ovoga značajnoga pesnika, razbacane po časopisima i novinama, dobile bi se tri opširne knjige uzbudljivih lirizama, kristalne proze i majstorskih fraza – a to je mnogo više no što je dao Bodler ili Kits, kojima se gordi Francuska ili Engleska. U stvari, Tin ima mnogo dela sa kojima ide u istoriju naše književnosti i na ime književnika ima pravo kao jedan od prvih u našoj zemlji. Policija proteruje Tina kao besposličara, smatrajući da tri izvanredne zbirke pesama i sve udesne proze njegove ne mogu da se nazovu radom ni poslom. (...) Tragedija Tina Ujevića, u stvari, je tragedija pesnika u našoj sredini... I neka ga svi osude za nerad, ipak će, u svoje vreme, deca učiti u čitankama pesme Tina Ujevića i detalje njegove kukavne biografije (Stanislav Vinaver)
Done92

Poezija bunta i otpora

Senadin Musabegović: Rastanak

U uvodnom delu svoje knjige „Rajska lopata” Senadin Musabegović eksplicitno objašnjava njenu nameru. On kaže: Tek u miru rat počinje da kreira našu unutrašnjost, da nam iznutra kožu steže i da nas kroz tišinu pritišće i u sebe umotava. Rječju: tek u miru počinjemo odista biti svjesni koliko je rat u nama ucrtan, iako mi više nismo neposredno u njemu. Odakle, međutim, vreba smrt u miru, pita se Musabegović i odgovara: Smrt sada dolazi iz nas samih, iz naših nevezanih misli, preplašenih pokreta. Kako onda uopšte da u miru, u kakvom sada živimo, artikulišemo i izrazimo sva unutrašnja rasula kroz koja smo prošli i koja su u nama? Jer: ako ih ne artikulišemo, onda će ona nastaviti da nas, kao potisnuti krik, iznutra razjedaju i rastaču. (...) Ova je poezija samo jedan napor da se ispusti krik koji će probiti opnu tišine što nas pritišće i steže (Dragoljub Stanković)
Ringga2

On ljubi hladni kam

Tibulo

A kvirit stoji mlad,/ I s čudne statue te, sanjive ne svodi oči,/ I gleda bajni rad…/ I zora sinu već, a on je stajao budan
Famil 02 S

Mogla bih se ograditi od porodice

Moja loza ima dar da vam skrati liniju života

mogla bih se ograditi/ mada sam svesna/ da postoji crta/ koju bi neko mogao da pređe/ i moja ruka postala bi stričeva,/ noge bi uzele tatin korak,/ a usne proklele dedinim rečima
Aadone28

Zurenje u ogledalo iz koga izranja mrtvo lice

Doći će smrt i imaće tvoje oči

Uzevši dvadesetak pilula za spavanje, 27. avgusta 1950. godine u jednom torinskom hotelu ubija se Cezare Paveze.3 Smrt je uvek iznenađenje, samoubistvo je nešto više. Znamo da je to za Kamija najozbiljniji filozofski problem. Za Pavezea samoubistvo je bilo duga opsesija, tamna sila koja je oblikovala njegov životni stil. Rvao se s njom, ali ju je jednovremeno i pothranjivao (Milan Komnenić)
Šimborska

Trebalo je da strah napusti brda i doline

Kraj veka

Szymborska je bila pjesnikinja topline i naivnosti, ali i pjesnikinja koja otvara etičke i egzistencijalne teme. Ironična i bespoštedna, ali i plaha, delikatna i duhovita, u svom pjesničkom iskazu istodobno mudro i infantilno tematizira život, ljubav, istinu… sve te velike pjesničke teme, koje se čine potrošene i izraubane od pretjerane upotrebe, ali ona se njima bavi na način kako je to prije nje malo tko činio - s ljubavlju, humorom i s velikom odgovornošću (Đurđica Čilić)
Tin Ujević

Vječita mladost i nevinost svijeta

Molitva iz tamnice

Neka od tijela ne ostane praha, / neka od duše ne preteče plama; / neka u požar nestane mog daha, / a povrh lijesa bude vječna tama
Nebes1

Ja ne vidim više

Pesma i smrt

Ova pesma možda liči na dolinu/ U kojoj se bolno skamenio vuk./ Ova pesma sporo ulazi u tminu:/ Ja ne vidim više od nje pomrčinu
Aafan1

Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne

Erotikon

Izgubio sam pojam vremena na plavom krugu neba,/ na dlanu bore ocrtavaju pređene puteve./ na ogledalu spazih jesen i lišće u jezeru očiju./ Ne plačem
Marijj 17 S

Poezija bunta i otpora

Poljubac na šamiji moje majke

U uvodnom delu svoje knjige „Rajska lopata” Senadin Musabegović eksplicitno objašnjava njenu nameru. On kaže: Tek u miru rat počinje da kreira našu unutrašnjost, da nam iznutra kožu steže i da nas kroz tišinu pritišće i u sebe umotava. Rječju: tek u miru počinjemo odista biti svjesni koliko je rat u nama ucrtan, iako mi više nismo neposredno u njemu. Odakle, međutim, vreba smrt u miru, pita se Musabegović i odgovara: Smrt sada dolazi iz nas samih, iz naših nevezanih misli, preplašenih pokreta. Kako onda uopšte da u miru, u kakvom sada živimo, artikulišemo i izrazimo sva unutrašnja rasula kroz koja smo prošli i koja su u nama? Jer: ako ih ne artikulišemo, onda će ona nastaviti da nas, kao potisnuti krik, iznutra razjedaju i rastaču. (...) Ova je poezija samo jedan napor da se ispusti krik koji će probiti opnu tišine što nas pritišće i steže (Dragoljub Stanković)
Nebb 02 S

Jesen zrelih misli evo stiže k meni

Neprijatelj

Da l' će novo cvijeće koje duša sniva,/ U tlu što isprano ko pijesak počiva,/ Naći tajnu hranu, da do snage dođe?
Grašak 01 S

Čorbe za bednike

Volšebna kazna

Bukovski staje na stranu običnog, malog čoveka prikazujući ga na „ulicama strave i agonije“ kao simpatičnog gubitnika, nekoga siromašnog u materijalnom, ali izuzetno bogatog u duhovnom smislu... na margini ostavljenoj za sve one misleće i neprilagođene pojedince koji su na vreme shvatili čudesna pravila igre gde se svaki rad isplati – ali samo za privilegovane pojedince u čije se džepove i bankovne račune preliva sva zarada i profit, dok svima ostalima preostaje uglavnom ništa... (Tanja i Dragan Uzelac )
Labudovi

Bit će, po oblacima, da je već jesen

Bacač kamena

Kojigod kamen. Baci. I ne misli/ na to da kamen kad napusti ruku/ luduje svojim životom. Da snaga/ nije više tvoja:/ da tako sa kamenjem odlaziš odavde...
Auss 16 S

Poezija bunta i otpora

Svitanje u Aušvicu

U uvodnom delu svoje knjige „Rajska lopata” Senadin Musabegović eksplicitno objašnjava njenu nameru. On kaže: Tek u miru rat počinje da kreira našu unutrašnjost, da nam iznutra kožu steže i da nas kroz tišinu pritišće i u sebe umotava. Rječju: tek u miru počinjemo odista biti svjesni koliko je rat u nama ucrtan, iako mi više nismo neposredno u njemu. Odakle, međutim, vreba smrt u miru, pita se Musabegović i odgovara: Smrt sada dolazi iz nas samih, iz naših nevezanih misli, preplašenih pokreta. Kako onda uopšte da u miru, u kakvom sada živimo, artikulišemo i izrazimo sva unutrašnja rasula kroz koja smo prošli i koja su u nama? Jer: ako ih ne artikulišemo, onda će ona nastaviti da nas, kao potisnuti krik, iznutra razjedaju i rastaču. (...) Ova je poezija samo jedan napor da se ispusti krik koji će probiti opnu tišine što nas pritišće i steže (Dragoljub Stanković)
Cetiri 01 S

Alhemija vremena

Dogodilo se u četiri ujutru

Tog 10. decembra 1996. poljska pesnikinja Vislava Šimborska dobila je Nobelovu nagradu za književnost. Jasno je koliko je važna, ali sam u tom trenutku bio siguran da nikada nisam čuo za nju. Kada sam počeo da čitam njenu poeziju otkrio sam ovu simpatičnu pesmu: "Četiri ujutru"