Tekstovi sa tagom: poezija

Vladislav Petković Dis

Uz 140. godišnjicu rođenja

Naši dani

Na današnji dan, 10. marta 1880. godine, rodio se veliki srpski pesnik Vladislav Petković Dis o kojem je Radomir Konstantinović pisao: “Savršeno usamljena pojava, preteča pesničkog duha koji će vizionarenje pretpostaviti majstorstvu ‘zlatara reči’ njegovog doba, on ne dozvoljava nikakvo konačno poređenje u srpskoj poeziji, ni kao pesnik halucinantnih otkrovenja ni kao čovek koji kao da je, u životu, produžavao da živi duh svoje poezije”. Povodom Disovog rođendana podsećamo se njegove pesme iz 1910. godine, aktuelne i danas
Faffa 04 S

Kupio sam okove

Za tebe ljubavi moja

Žak Prever se prvi put pojavljuje 1925. godine, na samim počecima nadrealističkog pokreta, kada upoznaje Bretona. Međutim, Preverova ideologija i odbojnost prema teoretisanju nadrealista, istog udaljava od ovog pokreta, da bi nešto kasnije iz njega bio i isključen
Simborr2

Tako težak da se može opisati osmehom

Nekada smo svet znali nasumice

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) - ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Pokri21

Osam nogu ima

Spisak

U zbirci pesama „Kora“ nalaze se četri ciklusa pesama: „Opsednuta vedrina“, „Predeli“, „Spisak“, „Daleko u nama“. Ciklus pesama „Spisak“ bi se tematski mogao podeliti na četri grupe: prvu obrazuju pesme o domaćim životinjama, drugu pesme o svetu flore, treću pesme o predmetima koje je čovek stvorio, a četvrtu samo jedna pesma o predmetu iz prirode
Fernando Pesoa

Alberto Kaeiro: Čuvar stada (II)

Svet nije stvoren da bismo mislili o njemu

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave (Jasmina Nešković)
Alks 03 S

Jedan pije kad se seti, drugi kad se zaboravi

Pesma o piću

Neki piju da se biju, neki jer se bratit’ hoće; jedni piju rad družine, drugi piju zbog samoće. Bilo jutro, podne, veče, — vino veli: sad je doba. Jedan pije jer ga znade, drugi pije da ga proba
Aapo 32 S

Gleda u oči lavu

Ljubomora

Pavlikovska-Jasnoževska počela je objavljivati između dva rata. Ono čime se njeno pevanje potpuno izdvaja na tlu poljske poezije između dva rata je izrazito ženska nota, potpuno nepoznata u istoriji poljske poezije
Artur Rembo

U snu cvet ljubavi skuplja

Moje boemstvo

Verovao je da kao umetnik može da stvori svet umetnosti koji će proizvesti "totalnu obnovu", ako ne društva, a ono bar umetnika
Stare knjige

Kako se društvena uloga poezije promenila od Šelija do danas

Zakonodavci nemogućeg sveta

Šeli je grešio kada je mislio da će pisanje pesama poput „Kraljica Mab“ ili „Oslobođeni Prometej“ proizvesti revolucionarnu promenu u Engleskoj, ali njegovo uverenje je upravo ono što mu je i omogućilo da takve pesme napiše. Danas, pesnici koji shvataju stvarnost oko sebe, polaze od premise da ništa što napišu neće biti bog zna koliko čitano niti da će imati mnogo uticaja na javni diskurs
Fernando Pesoa

Alberto Kaeiro: Čuvar stada (XLIX)

Život teče u meni kao reka duž svog korita

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave (Jasmina Nešković)
Done81

Ljube se na semaforu

Egzoplaneta

Da umetnost doprinosi vidljivosti manjinskih grupa nije ništa novo, pa zbog toga objavljujemo stihove koji slave drugačije ljubavi, uzdižući ih do dimenzija na koje svi imaju pravo
Aapo 33 S

Lep si, al’ nisi mog srca dragi

Haljina bela

Sergej Jesenjin je kod nas obično poiman kao pjesnik sentimentalan i ženskast, larmoajantan i bolećiv, pjesnik dirljive ljubavne poezije na kojoj su odrasle generacije
Faruk Šehić

Pisati o novom Auschwitzu: Kako opjevati osakaćeni svijet

Faruk peva posle rata

Onaj ko je u stanju da u travki vidi Gandijevu dušu, samo nastoji da svetu, uprkos svom njegovom zlu i užasu, kaže “da” i da proslavi njegovu lepotu. Lav Šestov piše da je u mnogim Puškinovim pesmama prepoznao nešto slično, da pesnik blagosilja svet i da ga vidi onako kako ga je Bog video nakon stvaranja, kada “sve beše dobro veoma”. Ponekad slični tonovi zazvuče u poeziji i prozi Faruka Šehića, kada do reči dođe onaj smireni čovek od pre rata
Avamp 01 S

Bludno i bojažljivo

Preobražaji vampira

Jedna od šest „osuđenih“ pesama - ova rana Bodlerova pesma (postoji jedan primerak iz rukopisa 1852) nosi obeležje poezije frenetičnog romantizma u kome ne nedostaju ni veštice ni vampiri
Avege 02 S

Šum torbi i ljudski govor

Balada o odlasku u dućan

Bjaloševski je jedini istinski boem u poljskoj literaturi. Njegova poezija je vrlo realistična, ovozemaljska. Ništa nije izmislio. Zatvoren u sebe, u svoj svet, u četiri zida svoje tesne studentske negrejane sobe, pevao je o stvarima koje ga okružuju, o onim najobičnijim: o satu, o ključu, o peći, o kišobranu, pisao je „liriku pred spavanje“, balade (o odlasku u dućan!) – i sve to nije ličilo ni na šta što je pre njega pisano