Tekstovi sa tagom: poezija

Fernando Pesoa

Pustite me da budem list što treperi na vetru

Napomena

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave (Jasmina Nešković)
Aavdi 03 S

Pouzdani štit od zla, mržnje i nasilja

Pesnički credo Damira Avdića

Poezija Damira Avdića na prvi pogled ili posluh deluje sasvim jednostavno, nema tu nikakvog hermetizma, nema komplikovanih zapretenih metafora, nema šifrovanog jezika, nema mnogo posla za tumače i ostale književne kritičare. Već na drugi pogled stvari deluju nešto komplikovanije, pokazuje se da je narečena jednostavnost tek puki privid oka naviklog da složenost traži tamo gde je najčešće nema
Done16

Srce na krstu razuzdanih udova

Izmisliću za tebe ružu

Đavolja služba večnog Obožavanja/ Prokletstvo moga tela s mojim duhom/ Koje vređa budućnost i proklinje prošlost/ Stvara od svih jecaja automatsku muziku...
Bukks 01 S

Tamo su vrtovi, hramovi

Čuvar knjiga

U sumnjivoj zori/ otac moga oca spase knjige./ Evo ih u kuli u kojoj obitavam,/ podsećaju me na dane koji pripadahu drugima
Joonn 05 S

Fantom slobode

Branimir Džoni Štulić, odbrana prava na sebe

Nije voleo taj svet ni kada mu je pripadao/ Strašno mu je smetalo sve to/ A kamoli sada/ Kada je još sve komercijalnije
Ljubov3

Kad mu prikače orden na grudi u Strašilu se čovjek budi

Budale se zaljubljuju u budale

Tvrd je orah bio Milan Milišić, nastrana neka vrana i u Beogradu i u svom Dubrovniku, istom onom o kome je ostavio najlepše redove u savremenoj poeziji, usuđujem se da kažem, jugoslovenskoj. “Nastrana Vrana” je pomalo i njegova biografija ispričana u ključu poezije za decu, u ključu satirične, ironične vizije savremenog sveta sa komunističkim predznakom, sveta u čijem je znaku Milišić proživeo svojih pedeset godina. To je knjiga malo o njemu malo o drugima, knjiga koja će biti veliko zadovoljstvo za onaj malobrojni ali probrani krug Milišićevih poklonika. Čovek najistinitije piše kad piše o sebi, stvar je umetničke prirode i njegovog dara u kom će žanrovskom ključu takvu pesmu ili priču ispričati. “Drugima su se svidele normalne vrane/ Što lete brinući svoje brige/ Ali ja sam shvatio da samo nastrana/ Pristaje na stranice moje knjige” - piše Milišić u uvodnoj pesmi svoje knjige. I to je neka vrsta poetike, dakako, prikrivene, namerno lišene svakog ulepšavanja, ali ne i oneobičavanja: stvari su izbačene iz dosadne ravnoteže svakidašnjice i optika jedne Nastrane Vrane postaje optika kojom se ovaj milišićevski svet za pametnu decu i odrasle, one koji još čitaju knjige, zaokružuje kao umetnička činjenica (Predrag Čudić)
staro gvožđe

Oglas za staro gvožđe epohe: Gvozdeni ep, najteža pesma

Oslobodite se rđave beskonačnosti!

Čistimo kolektivno nesvesno i glancamo super ego, odvlačimo gvožđuriju na smetlište povijesti! Pozovite nas, procenu traume ne naplaćujemo!
Koude 04 S

Upalio se alarm

Pišanje pod pseudonimom

vraćao sam se kući kad sam shvatio da ne mogu više/ procenio sam da ljudi iza prozorá/ u ulici kojom sam prolazio spavaju/ a i da ne spavaju ja ne mogu više/ tako sam došao do jednog zida i počeo/ ali pre nego što sam počeo/ dao sam sebi novo ime koje ću nositi kratko...
Aago 01 S

Negde na svetu

Ne bojte se, ja sam mrtav!

Negde na svetu, u podnožju nekog obronka,/ jedan dezerter pregovara sa stražarima koji ne/ Razumeju njegov jezik...
Hndz 01 S

Nisam spavao prošle noći

Ljubav nije imala pravo otići od mene

Bavio sam se raznim nezakonitim aktivnostima,/ uvijek uz savjet da bježim glavom bez obzira,/ ili da se pripremim za skok u vis.
Apiz 01 S

Bordel muza

Prodavačica pica

"Šarl Kole (Charles Colle, 1709-1783). Volterov savremenik. Njegova skaredna i erotična poezija bila je na ceni jednako u visokom društvu kao i među sirotinjom. Mnoge su mu pesme pevane u vidu kupleta. Pored erotičnih tema, njegove pesme imaju često i satirički karakter: sprdao se raskalašanosti bogatih i ismejavao prljavštinu koja se skrivala ispod pudera i parfema" (Danilo Kiš)
Oranha1

Oliver Dragojević peva Ujevića

Zelenu granu s tugom žuta voća

Tmurne se misli reska svjetla boje;/ krv u moždane, mozak van da skoči;/ nad mojim mrakom sijevaju tek tvoje,/ tuđinska ženo, samilosne oči...
Ausce 02 S

Kad je Žilnik snimao Antibirokratsku revoluciju

Kako su nas predali u ruke nacistima

Žilnik nastavi da snima ne samo po Novom Sadu, već i u Inđiji, Futogu, Bačkoj Palanci i svuda redom gde su se protesti događali a onda kad otpoče montiranje materijala poskoči od iznenađenja „Pa ovo su sve isti ljudi na demonstracijama, nije to narod, nego služba državne bezbednosti...“
Hjuu1

Zvuk prigušene trube

Kajem se što je psovah u žaru

U vreme njegove smrti (1967) Hjuzu je bio osiguran ugled kanonske figure u američkoj kulturi. Bio je prvi Afroamerikanac koji je zarađivao od svojih pesama i prvi koga je tadašnji književni establišment, sastavljen u potpunosti od belaca, prihvatio kao glas koji je mogao da se nadmeće kako sa piscima svog vremena, tako i sa onima koji će tek doći.
Simborr 04 S

Rečju: tako reći niko

Da umreš od smeha

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)