Tekstovi sa tagom: poezija

Firr 02 S

Antologija poljske poezije (3)

Kleo si se da nećeš biti narikača

Počeo objavljivati u krilu međuratne vilnanske avangarde. Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o »katastrofizmu«, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti. (Petar Vujičić)
Apokrr 07 S

Antiratna akcija (3)

Hiljadu devet stotina i sedamnaesti katolički Uskrs

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Bba6

Rekvijem

Točkovima crnih marica

I kad išle su niz muke žive/ Već kolone osuđenika,/ Kad su pištale lokomotive/ Onu kratku pesmu rastanka.
Famil 02 S

Antologija poljske poezije (2)

Sećanje na san iz 1963. godine

Tadeuš Ruževič pripada tragičnoj generaciji koja je svoje prve stihove pisala u mraku okupacije i nosila ih u partizanskoj torbi.Ti pesnici nisu imali vremena za estetiziranja, daleka od borbe i života. Istorija se stvarala pred njihovim očima. Ruževič je preživeo. Ali čitava njegova poezija i poetika razvile su se i izrasle iz vizije rata i umiranja.Ruževič je na oko mračan pesnik. Ali nigde valjda nema takve želje za smirenjem i skladom, očišćenjem od svega ružnog što nas okružuje. Ruževič razbija stih, lomi ga, odbacuje sve što mu se čini suvišnim, hoće samo čistu, elementarnu reč. Želi da od elemenata forme stvori novu celinu. Time pesnik teži da dođe do tišine i razjašnjenja. (Petar Vujičić)
Dance1

Smrt je ogromna i neshvatljiva

Pa da, treba umreti

Osećam u sebi toliko neispoljenog zla da ne isključujem svoj odlazak u Pakao. Bio bi to sigurno Pakao umetnika
Aailusa 01 S

Kafom plete sebi veo zaborava

Letnji odmor

Pod snopovima i svodovima/ Teče gomila zrna/ Teče plamen i svežina/ Za samo jedan klas uzorni/ Jači od dalekog neba.
Simborr 02 S

Onima koji misle ništa nije sveto

Glas u vezi sa pornografijom

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)
Bbfant 01 S

Antiratna akcija (2)

Čovek peva posle rata

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Holo 03 S

Svima laku noć!

Ispovijest huligana

Ja namjerno idem nepočešljan,/ s glavom ko petrolejska lampa nad ramenom,/ vaših duša tu bezlisnu jesen/ volim u mraku obasjat plamenom
Pokris 05 S

Antologija poljske poezije (1)

Osećam stid što sam preživeo

Bio je vodeći pesnik takozvane krakovske avangarde, koja je, najuspešnije od svih ostalih avangardnih pokreta, revolucionisala poljsku liriku između dva rata. Dve Pšiboševe zbirke, koje je objavio konspirativno u ratnim godinama, Dok mi živimo i Tebi o meni, spadaju u najviše domete poljske poezije uopšte. Pšiboševa poezija do kraja je ostala u avangardi. Ako ičim, Pšiboš je svoje savremenike plenio svojom doslednošću sebi. U savremenoj poljskoj poeziji, u kojoj, kao i u poeziji bilo kojeg drugog jezika, nema vladajućeg pravca i nema nijednog pesnika kome se obraćaju svi — kao što je bilo u vreme Getea, Puškina, Mickjeviča — Pšiboš je bio pesnik koji je imao najviše uticaja, plodotvornog, oslobađajućeg. (Petar Vujičić)
Firr 05 S

Najropskije blaženstvo blaženih robova

Ej, ropski svete!

Nebo je samo/ ugnuta stopa gospoda boga,/ njome da zgnječi samrtnog roba/ do poslednjeg droba.
Marijj 20 S

Antiratna akcija (1)

Vojnička pesma

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Aagoo2

A kad se on pod stupovljem izgubi

Jedan od njihovih bogova

A kad se on pod stupovljem izgubi,/ među sjenama i večernjim svjetiljkama,/ odlazeć u četvrt koja noću/ tek oživi, sa orgijama i razvratom,/ svim vrstama pohote i bluda...
Okkro 26 S

Moje je tijelo lomača

Niko ne zna ko sam ja

Vukući noge bez galoša/ preko blata i gliba/ kao ranjene noške ptica -/ dok mi dim izgriza oči/ u zakutnim kafanicama
Abar 14 S

Drugarsko-zimska voštanica

Kad usijana Drina kroz nas poteče

Pogled mi se zatalasa, veli, i stane da krvari, pa mi se, kasom, sve više, udaljava kuća, dijagonalom od leda i pruća. Sve dalje od svanuća