Tekstovi sa tagom: poezija

Erosd1

Jebaćemo se još (2)

Jeborandum SANU

Ekskluzivno otkrivamo fragmente originalne verzije čuvene poeme Matije Bećkovića. Ovo je sve što je ostalo od originala kojim je naš pesnik, oponašajući Gogolja, podložio vatru u svom vekovnom pradedinjskom ognjištu
Erojt1

Dvije bijesne erotsko-psovačke pjesme

U kurac pošalji sve i svakoga

Sergej Jesenjin, kod nas poiman kao pjesnik sentimentalan i ženskast, larmoajantan i bolećiv, pjesnik dirljive ljubavne poezije na kojoj su odrasle generacije, otkriva svoje svirepo i nacereno, nimalo blagougodno lice u dvije bijesne erotsko-psovačke pjesme koje kao da on nije napisao. Taj mračni izliv gnjeva prozračnog Jesenjina bi možda mogao podjednako sablazniti ljubitelje dražesnih osjećanja, lijepe poetske duše, kao i promicatelje feminističke poezije i ostalih političkih korektnosti.
Dkis 01 S

Povodom 83. rođendana Danila Kiša

S tamnim senama u boj stati

Na jučerašnji dan, 22. februara, pre 83 godine, u Subotici je rođen Danilo Kiš, jedan od najznačajnijih pisaca svetske književnosti 20. veka. Iako je prvenstveno poznat po svojim proznim delima – pomenimo roman “Peščanik” i zbirku priča “Grobnica za Borisa Davidoviča” – ovom prilikom objavljujemo izbor poezije koju je Kiš napisao od pedesetih do osamdesetih godina prošlog stoleća.
Aanas 04 S

Telo se uvija, trza i otima

Mučenja

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji "kralj života" nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Ludvig van Betoven

Demoni njegovog sluha

Betoven

Na kraju je stiglo ono što je moralo doći - velika otupelost, neme ruke lupaju po crnim kutijama i strunama, naduveni obrazi anđela proglašavaju ćutanje
Asek 16 S

Jebaćemo se još (1)

Ko je jebao nije se kajao

Ekskluzivno otkrivamo fragmente originalne verzije čuvene poeme Matije Bećkovića. Ovo je sve što je ostalo od originala kojim je naš pesnik, oponašajući Gogolja, podložio vatru u svom vekovnom pradedinjskom ognjištu
Ngod 02 S

Savremena srpska poezija u tri slike

Matićeve gaće i dildo mati Angeline

Neki zli jezici kažu da je sve okrenuto naglavačke i da nema više poezije u Srba, ali to je zbog toga što se ona pruža podzemnim hodnicima polusvesti, buja i grana se, van civilizacije i regiona, a nikada je nije bilo više, svako ko zna slova piše, svuda radionice, festivali, slemeri i slameri, vite jele i hrastovi brzo gore i govore, na sceni koje nema, nego samu sebe sanja, sporost se više ne toleriše, vorholovske petominutne zvezde osvetljavaju sumrak bioskopa Rex! Bebe pišu sonete, nastupa svetski, mesečni, nedeljni i dnevni dan poezije koju će svi pisati! Ostvarilo se proročanstvo divnog Junačka, najvećeg narodnog pesnika
Pokro47

Pošumljavam, svićem, primičem i razmičem nebo

Ptice

Danijel Dragojević, pjesnik i esejist (Vela Luka, 28. 1. 1934). Podjednako drži i do stihova i do pjesme u prozi, a u esejistici proširuje tematski krug i nenapadno, u maniri postmodernističkog pjesnika, u svoj diskurs uključuje lektiru. Umjetnički tumačeći svijet kao veliki tekst u kojemu su svi odnosi, tj. zamjene, mogući (Razdoblje karbona), Dragojevićevo pjesništvo zauzima jedno od najistaknutijih mjesta u suvremenoj hrvatskoj književnosti
Triang 01 S

Četiri pesme

Ti si spomenik, a ja letim

Ja sam stranica tvoga pera./ Bela stranica. Ja sve primam./ Ja sam čuvar tvoga dobra./ Ja uvek stostruko vraćam
Vinaver 02 S

Pantologija novije srpske pelengirike

Kukumavke guču, paunice brekću

"Jovan Dučić. Usled oskudice u zlatu otpočeo da piše carske sonete, za koje je rekao profesor Ariljske gimnazije, Branko Lazarević, da 'svaki vredi tri tovara suva zlata'. Ako ovako nastavi, Jugoslavija će uskoro biti preplavljena suvim zlatom njegovih stihova i tako će dinar skočiti i biti kao dolar" – ovako je o Jovanu Dučiću pisao Stanislav Vinaver u "Pantologiji novije srpske pelengirike" pre više od 90 godina. U istoj knjizi objavio je i nekoliko parodija na Dučićeve pesme koje vam ovde donosimo. Sreća da u Vinaverovo doba parodirani pisci nisu bili skloni tužbama za duševnu bol i da je pravosuđe bilo prilično ravnodušno prema parodijskim književnim postupcima. Da je tadašnje pravosuđe bilo kao ovo današnje, Vinaver bi još uvek plaćao odštetu Dučiću i desetinama drugih pisaca koje je parodirao u svojoj Pantologiji
klovn

Konj je crkao, klovn vaskrsao

Cirkus

Konj je crkao. Klovn vaskrsao. Ljubavnik je umro u Honolulu. Muž je postao slon. Crnac je još uvek bio crn, zbacio mantiju i pisao pesme. Konj je postao kobasica.
Aarat 01 S

Dva bolničara, ko na bal, vode ga među ljude

Legenda o mrtvom vojniku

No ratu još ne beše kraj/ Te caru dođe žao/ Što mu je skončao vojnik taj:/ Nekako rano mu pao.
Detha 01 S

Nespretni ubica

Smrti bez preterivanja

Ko tvrdi da je svemoćna,/ sam je živi dokaz/ da svemoćna nije./ Nema života/ koji bar za časak/ nije besmrtan
Terors 01 S

Mržnja, jedina naša zastava

Pesma teroriste

Mi ništarije i ništitelji, svadbari smrti, sedimo i u Hagu kao zaslužni Srbi, naša lica ne govore ni o čemu, naša tajna je šupljina, prezir, nedostatak, tišina posle pokolja
Blod 01 S

Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig

Rade Drainac

Neprijatelj Akademija, Crkava i Muzeja,/ Pobornik/ trgova i pisoara, / Dirigent telegrafskih žica iznad bolnica i bordela, / U hajdučkom liku sa lavovska oka dva: / Eto to sam ja!