Tekstovi sa tagom: poezija

Vukovar

Poezija bunta i otpora: Ivana Simić Bodrožić

Ljudskost je u Vukovar kasno stigla

Ove pretanke ruke dobila sam od njega, Volim se ponekad i dobro napiti, Kao prava kćer šefa hotelske sale Lakrdijašica mala, gledala sam ga na djelu, Skrivena iza poker aparata, dobro podmićena, Čokoladom iz duty free shopa koja je u Vukovar, Stigla prekasno, Kao i međunarodni crveni križ, Kao i ljudskost, Kao, uostalom, i sve dobro što beskrajno kasni, U ovaj dio svijeta, Ove pretanke ruke dobila sam od njega, Nije mi krivo zbog mene, Nego, kako se njima mogao braniti kad su ga tukli
Prvi svetski rat

Antiratna akcija (15)

Samoubojstvo u rovovima

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Vammp 02 S

On grli moje telo

U toplom vampirskom zagrljaju

Vampiri su već dugo, između ostalog, i simbol za nesputanu seksualnost, kako na filmu, tako i u književnosti. Tako su, na primer, u svetu kinematografije ova bića koja dolaze s one strane mraka neretko upotrebljavana da bi opravdala homoerotične scene, te prikrila seksualnost koja je u svetu izvan velikog platna bila nešto o čemu se ne govori. Vampiri i druge drakule su takvim delovanjem bitno doprineli vidljivosti jedne manjine, a tajne signale su mogli da prepoznaju samo oni koji su žudeli za vidljivošću, čak i kada im nije bilo jasno šta je to što osećaju. Takav je slučaj i sa pesmom „Vampir“ Antuna Branka Šimića, u kojoj stvorenje straha, koje obično pripada svetu mrtvih, te postoji bez otkucaja srca i cirkulacije krvi, ima ruku koja je „mala topla mekana“, kojom lirskog subjekta odvodi u dubinu večeri, gde „grli njegovo telo i pije njegove usne.“
Eva 02 S

Kad se smijah tad i bijah

Slovo o smijehu

(Kako ga je izgovorio Mravac/ tisuću četiri sto pet desetog ljeta/ dva na deseti dan februara u Dubrovniku)
Frida Kalo Lav Trocki

Moć umetnosti izrasta iz slabosti

Još malo o Fridi Kalo

Nisam mogao da odgonetnem da li je priča o vezi između Fride Kalo i Trockog samo dobro smišljena staljinistička propaganda koja Trockog želi da predstavi kao požudnog jevrejskog Satira nesposobnog da se savlada (kako bi takav vodio državu?) i čak u prisustvu žene predaje se satanskom bludu?
Acbra 40 S

To je bila to će biti jedna noć bez noći

Reči stena

Prazne flaše čije staklo razmrskavam u blistavu parčad/ Miris plute naplavljene morem/ Mreže čamaca u mašti devojčica/ Krhotine sedefa što se polako mrvi u prašinu
Bba10

Heraklite, crkni pukni

Panta Rhei

Al utakmica teče dalje / teče čovek teče reka teče groblje / teče moje namršteno čelo / već smo poveli sa dva nula / od radosti je život iz mene kroz rebra iskočio
Kostu 01 S

Pet soneta

Laž nam sumnju blaži

Zašto ona svoje ne prizna mi laži?/ I iskustvo zašto ja ne priznam svoje?/ Privid poverenja ljudsku ljubav snaži:/ u strasti se nikad godine ne broje.
Asek 19 S

Paštunski Landaj: Plamen mojih butina niko da vidi

Pukne li krevet, muž će ga popraviti

Pleme Paštuna u Afganistanu poznato je po svojoj borbenosti, ali i po tome da su njihove žene stvorile jedinstvenu književnu formu LANDAJ. To je asimetrični dvostih gde prvi stih ima 9 slogova a drugi 13. “Landaj” u prevodu sa jezika pašto znači “male otrovne zmije”. Ova forma uglavnom služi za izražavanje seksualnih želja i frustracije u tribalno-vojnoj organizaciji života u kojoj su žene robovi ali i nosioci društvene organizacije. Landai su do juče bili saopštavanin samo usmeno na ženskim sedeljkama, a danas u urbanim centrima ima književnih klubova žena koje pišu Landaj. Takođe, sve više muškaraca se izražava ovom lapidarnom formom
Awar2

Antiratna akcija (14)

Ima ljudi koji nisu bili u ratu

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Acbra 19 S

Pravde, slobode, hljeba

Zadržane sile bića

Oni kažu: "Mi smo duša zbilje./ Mi dižemo dvore, rušimo Bastilje,/ iz nas struji u tvar rumen srca vrela./ Mi bratski volimo željezne mašine,/ plamene mašine,/ ali da nam iz njih nova snaga sine,/ i da svijetla pravda pruži svoju vagu"
Acbra 05 S

Antifašistička poezija

Koljači će zorom od zaklanih pasti

Objavljujemo nekoliko revolucionarnih pesama Oskara Daviča, gotovo zaboravljenih. Pobeda se slavi, ali borba traje i dalje.
Fernando Pesoa

Slučajni gost u životu i u duši

Lisbon revisited

Ponovo te vidim – Lisabon i Težo i sve – / Ja, zaludni prolaznik u tebi i u sebi, / Stranac ovde kao i na svakom mestu, / Slučajni gost u životu i u duši, / Utvara koja tumara u odajama sećanja, / Gde miševi cijuču i škripe natrule daske, / U ukletom zamku neumitnog postojanja
Awar1

Antiratna akcija (13)

Naša elegija

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Kng 01 S

Svi su slični kao blizanci

Ubice kraljeva

Nije bilo zavere zaista su bili sami/ njihova neljudska iskrenost i prostota/ razbešnjava sudije branioce javnost željnu senzacije