Tekstovi sa tagom: poezija

Gotam

PPM Enklava: Gotam bluz

Skidaš ludačku košulju i oblačiš svoj Sveti plašt

PPM Enklava je nova izdavačka kuća koja podržava i promoviše dobru i drugačiju literaturu. Otvorena je za vrhove svetske poezije, ali i za sve autore čiji je rad osoben, drugačiji, hrabar u odabiru tematike, forme, bilo da je reč o debitantskim knjigama ili delima već afirmisanih pesnika. Pre nekoliko dana Enklava je objavila knjigu “Gotam bluz” Aleksandra Petrovića Babića. Urednik izdanja je poznati pesnik i prozni pisac Zvonko Karanović.Gotam, sinonim za moderni Vavilon, stecište kriminala, korupcije i svog zla, uzdiže se ogrnut valovitom i modroplavom atmosferom bluza, muzikom miliona ličnih katastrofa, živi i kreće se ka nama, sigurno kao ka svom cilju, onako kako je Miljković, koga autor i eksplicitno pominje, išao prema samom sebi. Ne plašeći se sličnih koračanja, astralni tinejdžer ogrnut samo lingvističkim plaštom, Aleksandar Petrović Babić od korice do korice svoje treće knjige, od zida do zida ironizovanog Gotama otvora multidimenzionalni prostor susreta sa stanovnicima jednog imaginarnog urbanog entiteta (koji može biti refleksija Njujorka, Tokija, Beograda, ili bilo kojeg drugog grada) među čijim licima čitalac rizikuje da prepozna neke, možda mnoge, poznate oči kroz koje i “Bog zaneseno gleda u svoje bele tabane na nebu”. Iz knjige “Gotam bluz” prenosimo nekoliko pesama
Skyy 02 S

Antiratna akcija (17)

Žice

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Fllm 01 S

Strah još crnji nego u rovu

Bdenje

Beskrajne noći! Prisluškivah šapat/ trave što u duh, rastom, zavrluda./ Kroz sobu lupa beskonačni hlapat/ Srce Srdaca, duše mojih uda.
Aagoo 01 S

Daj nam vatru

Veliki Bože, što sediš na gumama rata

I svaki krov je prepun zvezdoslova/ što k nebu duge cevi upravljaju,/ i čarobnjaka što niču iz krova/ koso u tminu, i zvezdama baju.
Borb 01 S

Puškin, rob svoje časti

Pesnikova smrt

Zašto ostavi domaće radosti / I prijatelje iskrene, časne,/ Sa žarom duše slobodne, strasne,/ Što stupi u svet prepun gadosti?
Lbv 01 S

O Bože, O Venero, O Merkure, zaštitniče lopova

Ostrvo na jezeru

O Bože, O Venero, O Merkure, zaštitniče lopova,/ Iznajmite mi omanju duvandžinicu/ ili mi dajte bilo koje zanimanje/ Daleko od tog prokletog spisateljskog posla
Djaa 07 S

PPM Enklava: Živa muzika

Više se i ne trudimo da obrišemo otiske

PPM Enklava je nova izdavačka kuća koja podržava i promoviše dobru i drugačiju literaturu. Otvorena je za vrhove svetske poezije, ali i za sve autore čiji je rad osoben, drugačiji, hrabar u odabiru tematike, forme, bilo da je reč o debitantskim knjigama ili delima već afirmisanih pesnika. Pre nekoliko dana Enklava je objavila knjigu “Živa muzika” Vladana Miljkovića. Urednik izdanja je poznati pesnik i prozni pisac Zvonko Karanović. Miljković, nekadašnji saksofonista i tekstopisac grupe Deca loših muzičara, po prvi put se predstavlja svojim pesmama na papiru, bez pomoći muzike. Jedinstvena jezička mašina koju poseduje čini od njegove poezije rasprskavajući vatromet sačinjen od britkog humora, ironije, asocijativnih eskapada, epigrama, reklamnih slogana, haiku replika i jezgrovitih rokenrol iskaza, pružajući obilje materijala dovoljno upečatljivog da nastavi život i mimo knjige, u svakodnevnim razgovorima, sms porukama, grafitima koji će tek biti ispisani. Iako dolazi iz drugog, muzičkog univerzuma, Milje dobro zna da je poezija oblik jezika koji propituje sopstvene krajnosti, iskošen pogled na svet, ples lucidnih asocijacija i slika, što vešto i nenametljivo pokazuje u svojim pesmama. Knjigom „Živa muzika” on se padobranom upravo spustio u srpsku poeziju. Iz Miljkovićeve knjige prenosimo nekoliko pesama. Uživajte!
Ainst2

Visoka svest okupljenog naroda

Kupanje belih miševa

Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)
Aaap 03 S

Antiratna akcija (16)

Danilo

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Arajs 02 s

In memoriam

Putovanje kroz magline

Frede,/ Da li si ti sada onaj čudesni visak/ Na kraju Fukoovog klatna/ Što se zavodljivo vrti/ Kao samoubica na dugačkom konopcu?
Holo 03 S

Hijena i mrav kraguji ljubavi

Konj za koridu

Nek usta besmrtnice/ Odpečate boce tetanosa/ U podrumima duševnih bolnica/ Na kraju će se ipak upamtiti/ Pravac koji su uzele izvesne oluje
Boogun 01 S

Tri pjesme

U ruci ti je knjiga, ne napunjen pištolj

Teško. U ogromnoj smo manjini./ Dok mi pričamo, oni su tamo vani/ s kosama na gotovs, igraju se skrivača
Vukovar

Poezija bunta i otpora: Ivana Simić Bodrožić

Ljudskost je u Vukovar kasno stigla

Ove pretanke ruke dobila sam od njega, Volim se ponekad i dobro napiti, Kao prava kćer šefa hotelske sale Lakrdijašica mala, gledala sam ga na djelu, Skrivena iza poker aparata, dobro podmićena, Čokoladom iz duty free shopa koja je u Vukovar, Stigla prekasno, Kao i međunarodni crveni križ, Kao i ljudskost, Kao, uostalom, i sve dobro što beskrajno kasni, U ovaj dio svijeta, Ove pretanke ruke dobila sam od njega, Nije mi krivo zbog mene, Nego, kako se njima mogao braniti kad su ga tukli
Prvi svetski rat

Antiratna akcija (15)

Samoubojstvo u rovovima

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Vammp 02 S

On grli moje telo

U toplom vampirskom zagrljaju

Vampiri su već dugo, između ostalog, i simbol za nesputanu seksualnost, kako na filmu, tako i u književnosti. Tako su, na primer, u svetu kinematografije ova bića koja dolaze s one strane mraka neretko upotrebljavana da bi opravdala homoerotične scene, te prikrila seksualnost koja je u svetu izvan velikog platna bila nešto o čemu se ne govori. Vampiri i druge drakule su takvim delovanjem bitno doprineli vidljivosti jedne manjine, a tajne signale su mogli da prepoznaju samo oni koji su žudeli za vidljivošću, čak i kada im nije bilo jasno šta je to što osećaju. Takav je slučaj i sa pesmom „Vampir“ Antuna Branka Šimića, u kojoj stvorenje straha, koje obično pripada svetu mrtvih, te postoji bez otkucaja srca i cirkulacije krvi, ima ruku koja je „mala topla mekana“, kojom lirskog subjekta odvodi u dubinu večeri, gde „grli njegovo telo i pije njegove usne.“