Tekstovi sa tagom: poezija

Za nama nerazuman lelek nedostojnih/ ispred nas ciljevi uzvišeni/ iznad Zver koja nas vodi/ putevima Gospodnjim

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva

Dok joj nisu nož/ zarili u belo grlo i prebacili/ purpurnu pregaču od mrtve joj krvi/ preko bedara.

Sylvia je za svoju poeziju platila visoku cenu. Iscrpljena i izmučena, 11. februara 1963. pokleknula je u borbi sa depresijom. Svet u kojem je živela postao je nepodnošljiv i stoga ona u osvit zore otvara plinsku peć i stavlja glavu u pećnicu. Uspeva u nameri koja joj nije pošla za rukom deset godina ranije.

Dve pesme beogradskih nadrealista objavljene u almanahu “Nemoguće” u rubrici Budilnik. Prva pesma je kasnije postala deo Vučove poeme “Humor Zaspalo”, a druga je objavljena u Matićevoj knjizi “Bagdala”.

reč koju nismo rekli/ iz gordosti/ poseta koju nismo učinili/ povlačeći se od nekorisnog/ uzajamnost/ koju nismo priznavali/ jer nam se činilo/ da smo i sami/ vrlo jaki

Samo neka se vrati,/ samo neka se pojavi./ Pokazaće mu već/ da se tako s mačkom ne može

Gledali smo/ kako bledi/ čula su ga napuštala/ polako se pretvarao u spomenik

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio./ Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho./ Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih poljubaca./ Njen glas, njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oči.

Danijel Dragojević, pjesnik i esejist (Vela Luka, 28. 1. 1934). Podjednako drži i do stihova i do pjesme u prozi, a u esejistici proširuje tematski krug i nenapadno, u maniri postmodernističkog pjesnika, u svoj diskurs uključuje lektiru. Umjetnički tumačeći svijet kao veliki tekst u kojemu su svi odnosi, tj. zamjene, mogući (Razdoblje karbona), Dragojevićevo pjesništvo zauzima jedno od najistaknutijih mjesta u suvremenoj hrvatskoj književnosti

Kapci ne vide, liskun oko usana…/ Ja ću te, kao vidovnjakinja – Samuela/ Prevarom izvući – i vratiti se sama:/ Jer druga je s tobom, a boriti nam se nije/ Na Sudnji Dan… Lelujam se i trajem, usto.

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva

Umreću rastavljen od bolne od blede od razočarane prošlosti/ Čarobnom iglom jezik probosti/ Glava mi se okreće/ svojevoljno

Na današnji dan 1854. godine u Šarlevilu (Charleville-Mézières), gradiću na severu Francuske, rođen je veliki pesnik Artur Rembo (Jean Nicolas Arthur Rimbaud). Rastao je u porodici bez oca, pod tutorstvom prestroge i neosetljive majke. Od najranijih školskih dana pokazao je izuzetnu darovitost dobijajući nagrade iz književnosti i prevođenja i pišući, sa velikom virtuoznošću, pesme na latinskom jeziku. Sa petnaest godina dobio je prvu nagradu na konkursu za sastav napisan na latinskom. Tim povodom direktor škole je rekao: "U glavi ovog deteta ne nastaje ništa banalno. On će biti genije ili Zla ili Dobra".

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)