Tekstovi sa tagom: poezija

Nedavno je izašla pesnička knjiga "Napred u zlo" Tomislava Markovića u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja. Knjiga se može kupiti u beogradskom Domu omladine, u knjižari Beopolis. Iz zbirke prenosimo poemu "Knjiga proroka Jeremije Krstića" u pet nastavaka

Moj muž, i ja, i prijatelji dočekujemo Novu godinu. Zašto su mi prsti krvavi i crveni, i zašto osećam otrov u vinu?

Srećno ti najneizrađenije predgrađe –/ Srećno ti novo mesto, Rajnere, nov svet, Rajnere!/ Srećan ti dokaza krajnji rt, pronađen –/ Srećno ti novo oko, Rajnere, nov sluh, Rajnere!

Vane Bor, jedan od najznačajnijih pripadnika nadrealizma u Srbiji, autor je brojnih kolaža, fotograma, fotografija, teoretskih tekstova i pjesama. Na početku tridesetih sarađivao je u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“, te s Markom Ristićem objavio knjigu "Anti-zid", 1932. godine. Prenosimo njegov tekst iz drugog broja časopisa „Nadrealizam danas i ovde“, povodom božićnog posta koji teče

Krajem osamdesetih u znak protesta odustaje od glume/ I povlači se/ Nespreman da igra dok traje rat i dok se dešavaju zločini sa obe strane/ Nije mogao da podnese anti-albansku propaganda/ Kao Albanac u Beogradu/ Ni anti-srpsku tamo gde je odrastao

Nedavno je izašla pesnička knjiga "Napred u zlo" Tomislava Markovića u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja. Knjiga se može kupiti u beogradskom Domu omladine, u knjižari Beopolis. Iz zbirke prenosimo poemu "Knjiga proroka Jeremije Krstića" u pet nastavaka

Novosadska lezbejska zajednica (NLO) je ostvarila potrebu da se lezbejke organizuju, imenuju svoj način života i započnu političko angažovanje. Grupu su osnovale, u privatnom prostoru, dugogodišnje feminističke aktivistkinje Biljana Stanković Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i njihove prijateljice. Prvi projekat koji je NLO započela 2004. godine bio je Sakupljanje životnih priča lezbejki aktivistkinja. Projekat još uvek traje i podrazumeva kreiranje lezbejskog dokumentacionog centra, a 2008. godine iz ovog projekta nastala je prva knjiga “Lutkice za devojčice“ - životna priča Čarne Ćosić , aktivistkinje NLO- a.

Abel Meeropol (1903 – 1986) poznat po umjetničkom imenu Lewis Allan, autor je glasovite anti-rasističke pjesme „Strange Fruit,“ koju je svojom izvedbom proslavila Billie Holiday. „Ovu sam pjesmu napisao,“ rekao je Allan, „zato što odbijam linč i ne podnosim nepravdu, i mrzim sve ljude koji je provode”

A naveče lirska duša: prosjački soneti za dežurnog gangstera/ Pravi renesansni čovek na vreme će saviti kičmu./ Nikolo, Nikolo, ti cvete Evrope, ispunjen/ do guše državnim rezonom i veličanstvenom savešću

Nikad nisu ratovali, za točak nisu znali, ali izračunali su sinodičnu putanju Venere iznad horizonta, na jednoj debeloj seibi, kad su parovi ptica leteli u svoja gnezda. Nisu imali metalurgiju. Alat im je bio od kamena, i tehnološki su ostali u kamenom dobu. Ali tačno su proračunavali datume od pre 400 miliona godina. Nisu imali primenjene nauke. Nisu bili praktični. Napredak su ostvarivali u veri, umetnosti, matematici, astronomiji

Nedavno je izašla pesnička knjiga "Napred u zlo" Tomislava Markovića u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja. Knjiga se može kupiti u beogradskom Domu omladine, u knjižari Beopolis. Iz zbirke prenosimo poemu "Knjiga proroka Jeremije Krstića" u nekoliko nastavaka

Nebo je već dugo praznina/ bez boga i serafina,/ beskrajna pustinja siva/ kroz koju kadšto aeroplan, grdna tica, pliva.

(...)1631. godine otac Anelo Alivi, zgrožen onim što se vršilo nad nevinim Indijancima, zapisao ove redove: „Kad su Španjolci stigli u Peru, Indijanci su videli da se otimaju oko zlata, te su pomislili da se hrane metalima; da bi ih odobrovoljili, doneli su im korpe pune zlata i srebra“.

Ako se, ostavljajući dela, pozabavimo ličnostima pesnika i malog sveta koji te ličnosti čine zajedno sa svojim poštovaocima i privrženicima, još više će nam postati tesno i zagušljivo. Pesnici ne samo što pišu za pesnike, nego se još uzajamno hvale i uzajamno odaju jedni drugima čast. Taj svet, ili tačnije, taj svetić se ne razlikuje mnogo od drugih hermetičnih, tesnih i specijalizovanih svetova: šahisti smatraju šah za vrhunac ljudskog stvaralaštva, imaju svoju hijerarhiju, govore o Kapablanki sa istom pobožnošću kao pesnici o Malarmeu, i jedan drugoga učvršćuju u osećanju sopstvene važnosti. Ali šahisti nemaju težnje za tako univerzalnom ulogom, i ono što se od bede može oprostiti šahistima, kod pesnika postaje neoprostivo. Usled takvog izdvajanja sve se tu nadima, pa se čak i prosečni pesnici na apokaliptični način naduvavaju, a pusti problemi dobijaju ošamućujuću važnost

Tadeuš Ruževič pripada tragičnoj generaciji koja je svoje prve stihove pisala u mraku okupacije i nosila ih u partizanskoj torbi.Ti pesnici nisu imali vremena za estetiziranja, daleka od borbe i života. Istorija se stvarala pred njihovim očima. Ruževič je preživeo. Ali čitava njegova poezija i poetika razvile su se i izrasle iz vizije rata i umiranja.Ruževič je na oko mračan pesnik. Ali nigde valjda nema takve želje za smirenjem i skladom, očišćenjem od svega ružnog što nas okružuje. Ruževič razbija stih, lomi ga, odbacuje sve što mu se čini suvišnim, hoće samo čistu, elementarnu reč. Želi da od elemenata forme stvori novu celinu. Time pesnik teži da dođe do tišine i razjašnjenja. (Petar Vujičić)