Tekstovi sa tagom: poezija

Sjećaš li se uopšte/ da si jednom bio,/ opkoljen i nepokoren grad./ Ili je to ipak bio neki drugi,/ onaj koji ne bi/ ni mrava zgazio

Ako je P. P. Njegoš dao „muški princip“ borbe sa silama nemerljivim, nekadašnji, davni, a koji je jezički i misaono kruna jedne epske tradicije, „Maternji jezik“ Hadžićev čita se kao „ženski odgovor“ na istu razapetost ljudskog bića, egzistencijalni, kao integralan i autopoetičan odgovor svesti na položaj nepripadanja i neuklapanja u celinu društva, svetskih podela, kao osećanje izuzetnosti, pokazuje nam načine, strategije izdržavanja tog „na strašnome mestu postojanja“

U jednom turističkom vodiču kroz Havanu stoji kako nema Kubanca kojega za Lenjinov park (u blizini glavnog grada) ne vežu samo divne uspomene: na igru ili prijatnu dremku pod drvećem, na čitanje knjiga u božanstvenoj prirodi, na bezbrižno druženje... Nakon neuspelog pokušaja da napusti Kubu prepuštajući se moru u gumi s točka (možda traktorskog), Reinaldo Arenas (1943–1990), proganjani kubanski pisac, uhapšen je baš kod tog prekrasnog parka gromkog imena. Njegove uspomene su malo drugačije. Ako znate španski, odlično, možete nešto i da pročitate o tome u njegovim ovde neprevedenim knjigama. U međuvremenu, recimo dok neko od izdavača ne pomisli da bi objaviti Arenasa imalo smisla – dve njegove pesme...

“Poezija je uvijek imala malu publiku, ali je ta publika jako značajna, i bitna. Ljubitelji književnosti su kao pripadnici neke sekte, malobrojne ali uticajne i vrijedne. Oni su posvećenici čitanja, njeguju kult knjige, i zbog njih ima smisla pisati” (Faruk Šehić, odlomak iz intervjua)

Iz osmojezične knjige „Xenophobic Mosquitoes“ Dimitra Anakieva (engleski, kineski, slovenački, nemački, farsi, ruski, italijanski i portugalski), 2017, Kamesan Books. Specijalno za XXZ Magazin na srpski preveo autor

Prohujale su bezmalo tri decenije otkako ambasador boema, Vlado Dijak nije na ovom svijetu. I danas se sjećam njegovog romana ''Topovi i slavuji'', snažne lirske proze o Drugom svjetskom ratu. I završetka tog romana: ''Slavuji pjevaju. A topovi ćute''. Uvjeren sam da i danas slavuji pjevaju na grobu Vlade Dijaka i pronose slavu pisca vedrine i čuvaju umjetnost njegovih riječi, pjesama i romana

Pre nekoliko meseci, izdavačka kuća HarperCollins objavila je knjigu “Bard of the Deal: The Poetry of Donald Trump”, zbirku pesama kreiranih iz Trampovih intervjua, govora, tvitova ili tv gostovanja. Autor ove urnebesne zbirke, Hart Seely, novinar i humorista, proveo je dva meseca provlačeći se kroz 30 godina javnih nastupa D.J. Trampa, što je rezultiralo sa gotovo 200 pesama koje se tematski bave Trampovim izjavama o ženama, Muslimanima, Meksikancima, Bogu, smislu života, novcu, Americi, kosi, i, najviše o njemu samome…

Ugledni pisac Vladimir Kecmanović neguje specifičan prozni stil koji bi se mogao nazvati enterizmom. Čim napiše jednu rečenicu, Kecmanović odmah lupi enter, pređe u novi red i nastavi gde je stao (pod uslovom da se seti). Ovakav način pisanja ima vrlo praktičan smisao: tekst koji bi mogao u regularnom prelomu da stane na 50 strana, pomoću enterizma naraste i do 100-150. Tako se kratka priča lako pretvara u pripovetku, a pripovetka u roman. Lepo se pisac dosetio, ali to je izazvalo ozbiljne posledice na njegovom laptopu. Redakciji XXZmagazina javio se nesrećni Enter sa Kecmanovićeve tastature da nam se izjada. Njegovu tugovanku sa elementima žalopojke prenosimo u celosti

Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) živeo je u manastiru, osnovao komunu na Solentinameu, pripadao pokretu teologije oslobođenja, bio ministar kulture u sandinističkoj vladi Nikaragve, borio se za siromašne i obespravljene, suprotstavljao se papi, osnovao novi književni pravac – eksteriorizam, putovao i sve vreme pisao poeziju. Danas ima 92 godine, ali i dalje piše, objavljuje i putuje

Ibrahim Hadžić je nedavno objavio knjigu pesama “Maternji jezik” u sklopu nagrade Ratkovićevih večeri poezije. Za razliku od svih ostalih Hadžićevih knjiga, ova je napisana na jeziku njegovog rodnog rožajskog kraja. Donosimo mali izbor pesama i odlomke iz pogovora

Knjiga izabranih tekstova poezije niškog rokenrola (1980-2013) „Orden za olovnog vojnika“ koju je priredio pesnik i prevodilac Željko Mitić, ima veliku važnost. Nije to samo važno za nas koji smo svedoci nekadašnje urbane istorije i kulture srpskih gradova, kao što su to bili i Jagodina (Svetozarevo) i Niš, da se podsetimo svoje adolescencije, nego neka se zna da su ovi gradovi „nekada bacali svetla daleko“, da nisu bili zagledani samo u svoj pupak