Tekstovi sa tagom: poezija

Herbe 01 S

Čuvaj se nepotrebne oholosti

Poruka Gospodina Kogita

Poći će na tvoj pogreb s olakšanjem baciti grumen, a potkornjak će napisati tvoju ulepšanu biografiju. I ne praštaj zaista nije u tvojoj moći da praštaš u ime onih koji su izdati u zoru
Šimborska

Ne znam gde sam ostavila kandže

Govor u birou za izgubljene stvari

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji "kralj života" nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)
Inca 01 S

Društvo bez novca o kome sanjamo

Socijalističko carstvo Inka

Zabranjen je bio lov na bisere/ A vojska nije bila omznuta u narodu/ Država je postojala zato/ da bi davala narodu da jede/ Zemlja je pripadala zemljoradniku/ ne veleposedniku/ A Plejade su čuvale kukuruzišta/ bilo je zemlje za sve
Bolnic 09 S

Antiratna akcija (7)

Groznica

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Brut 01 S

Iz života i rada Nastrane Vrane

Jako prijatno stvorenje

Milišić je svoju "Nastranu Vranu" zamislio kao niz pesama iz života i rada nastrane vrane ali je u taj niz uneo i neke druge pesme za koje je smatrao da pripadaju istom žanru. Rukopis nije dakle bio delo u nastajanju mada nije isključeno da bi mu se Milišić vraćao da je kojom srećom ostao živ posle prvog granatiranja Dubrovnika, u jesen 1991. godine. U podnaslovu knjige stoji "Pjesme za djecu", što na neki način određuje ovaj rukopis, usmerava ga ali, možda, i sakriva. Ne zbog toga što se Milišić plašio reakcija cenzure, mada je on jedan od onih retkih časnih pisaca našeg vremena koji je i te kako imao problema sa cenzurom i sudovima (Predrag Čudić)
Okkro 21 S

Biće sve lepo neizbežno

Skoro će biti svi ljudi siti

Skoro će doći, skoro će proći,/ skoro će prestati, stati./ Skoro će bednom, skoro će žednom,/ dovoljno vode dati.
pravda za davida

U borbi za pravdu

Davor i David: Kada ocu oduzmu sina

Na kraju, kada ocu i majci oduzmu sina/ Kada sestri oduzmu brata/ Kada drugu oduzmu druga/ Šta im preostaje drugo/ Osim da se udruže svi zajedno/ Da se udružimo svi zajedno/
Vess 01 S

In memoriam: Vesna Krmpotić

Zbogom, Vesna

Cijenjena i nagrađivana hrvatska književnica i prevoditeljica Vesna Krmpotić umrla je u utorak u 87. godini. Rođena 1932. u Dubrovniku, diplomirala je psihologiju i engleski na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a bengalski jezik na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u New Delhiju. Kao supruga diplomata dulje vrijeme boravila je u Egiptu, SAD-u i Gani. Od 1962. do 1964. provela je na specijalizaciji bengalskog jezika u Indiji. Uz učestala putovanja, posebno u Indiju, od 2004. živjela je i radila u Zagrebu i Beogradu kao profesionalna književnica. Objavila je preko stotinu knjiga poezije, proze, eseja, pripovijetki, romana, drama, antologija. Autorica je najveće pjesničke zbirke u svjetskoj književnosti "108 x 108", koja sadrži 11.664 pjesme, a najpoznatije joj je djelo "Brdo iznad oblaka". Povodom njene smrti prenosimo tekst “Zbogom, Vesna” riječkog književnika Zorana Žmirića  sa njegovog bloga
Apokrr 28 S

Tvoja crnica i hartija bela

Moja kuća i druge pesme

Kuća je moja uboga/ i ponašam se ko prosta žena./ Jer ja sam ostrvljanka/ s Ostrva udaljena.
Krpo 18 S

Antiratna akcija (6)

Gavrani

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Ljubov2

Otkrio sam tajnu kako da te ljubim

Uvijek kao prvi put

Postoji i jedan izlog u ulici Gospe od Lorete/ U kome su skrštene dvije divne noge/ obučene u dokoljenice/ Koje se šire preko jednog velikog trolista bijele djeteline
Ajku 01 S

Dvije pjesme

Morski psi još se nisu opametili

Mislim poći na more/ Strah me škorpiona/ Veselim se muzici orkestriona/ Ulica puna oluje smrdi po munjevini./ Morski psi još se nisu opametili
Simborr 02 S

Od sto ljudi

Prilog statistici

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji "kralj života" nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)
Cossmo 06 S

Kralj vremena

O, ismej se, smešni smehu!

Ja koji sam rekama kosmat.../ Gledajte! Dunav mi po ramenima teče/ I - pramen nepokorni - Dnjepar se/ brzacima plavi.
Private2

Antiratna akcija (5)

Grodek

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.