Tekstovi sa tagom: poezija

Volt Vitmen

Pjesma o samom sebi

Pisma od boga bačena na ulicu

Vitmen na sebe uzima božanske obaveze; on je neka vrsta Brame, svestvoritelja i vrhovnog presuditelja u svemiru, ali se taj stav krajnjeg romantičarskog egoizma i arogancije u njegovoj poeziji paradoksalno spaja s tipično američkim osjećanjem demokratije i jednakosti. Jer, za Vitmena, kao što on to ističe u predgovoru prvom izdanju Vlati trave, "Sjedinjene države same po sebi su u biti najveća pjesma" (Zvonimir Radeljković)
Crrn 01 S

O poeziji Miloša Crnjanskog, samo napomena

Bolje pesnika proglasiti budalom, nego mu podići spomenik

Tako potpunog anarhističkog pesnika, kao što je Crnjanski, mi nismo imali. Anarhizam njegov je totalan, sve do sopstvene svoje negacije. Taj anarhizam nije samo ideološki, u anti-tradicionalizmu Crnjanskog, u njegovom anti-nacionalizmu iz Lirike Itake; on je mentalni, u odbijanju svakog ostvarenja, svake sreće pre svega. Ljubav za nesreću, koju je Crnjanski uveo u našu liriku, nije literarna laž, već izraz dubokog odbijanja ma kakvoga ostvarenja, odbijanja koje ovoga pesnika nije uputilo dadaizmu, ali koje ga je, jedno vreme, duhovno sasvim približilo izvorima njegovim, onima koji inspirišu na odbacivanje svake večnosti, svakoga akademizma, svake opsesije ostvarenjem i posedovanjem
Marijj 15 S

Zašto ste u Njemačkoj

Radostan sam

Oca su mu zaklali talibani./ Za šest dana ima posljednji u nizu razgovora s temom „Zašto ste u Njemačkoj“./ Ili će dobit pasoš, ili će morat napustit zemlju
Labudovi

Rođendanska

Ljiljani

Ručnik kojim se/ Briše sumrak/ Dopola vruć/ I sijeno/ Raspakirano djetelinom/ Opranih nogu/ Ruža napusti vrt
Bekki 02 S

Ja sam se smejao u krvi do kolena

Bekim Fehmiu: Čovek peva posle rata

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje i pesme Dušana Vasiljeva, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste
Simborr 04 S

Nijedan dan se neće ponoviti

Ništa dvaput

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Ctse 01 S

One su tako blage

Mislim da bih mogao

Volt Vitman je jednom izjavio: "Pa ja i nisam nimalo pitom; neprevodiv sam. Odjekuje moj varvarski vrisak iznad krovova sveta"
Dradovic 06 S

Boli parcova njegov stomak

U špajzu

„Ja iskreno mislim da sam izvan književnosti i da zbog toga nisam ni u pažnji ni u nadležnosti književnih kritičara. Što duže živim i više pišem sve sam dalje od postojećih književnih kvalifikacija. Ja volim i umem da radim samo ovo i ovako, a to je za našu kulturnu i književnu javnost malo i neozbiljno. Nemam ništa protiv. Siguran sam da to nešto nekome znači a ime te potrebe i zadovoljstva nije bitno. Književnost je jedno a takozvani književni život nešto sasvim drugo. Članovi, predsednici, sekretari, urednici, recenzenti, kritičari – to nema veze, od toga sam već odavno digao ruke. Pobegao sam iz svih organizacija i živim potpuno sam na ostrvu svog pisaćeg stola. Ne tražim ništa, ne treba mi niko, živim slobodno i otmeno“ (Duško Radović)
Srebrenica

Srpski pesnici o ratu, Srebrenici, Omarskoj, opsadi Sarajeva…

Svjetiljke u tmini

Nisu svi pesnici podlegli nacionalističkoj histeriji, ima i onih koji nisu zatvarali oči pred užasom koji je nasrnuo sa svih strana. Oni su hrabro pisali o onome što su videli, rukom “časnih ljudi i pouzdanih svedoka”, suprotstavljajući se zlu i spasavajući čast srpske književnosti. Bilo je ljudi što su pisali knjige koje, kako to veli Krleža, “neće da se pokore zakonima sveopće ropske uslovljenosti, jer djeluju protiv stvarnosti svojih životnih prilika junačkom snagom volje i uma koji hoće da prevlada otpor mraka i da se kao sjaj svjetiljke probije kroz tminu”
Marijj 77 S

Samo sanjalica

Ko sam – šta sam

Zato moja duša i ne preza/ Od ljubavi ledom zalivene,/ Ti si moja lutalica, breza/ Sazdana za druge i za mene
Aapee 04 S

Čovečja želja i zla ćud

Crni bivo u srcu

Gavril Stefanović Venclović bio je sveštenik, propovednik, iluminator, ikonopisac, prevodilac i pesnik koji je živeo u XVII i XVIII veku (1680 — 1749). Njegovo delo otrgao je od zaborava Milorad Pavić (dok je bio normalan), objavivši izbor iz Venclovićevih rukopisa pod naslovom “Crni bivo u srcu”. Pavić je odabrao samo mali deo od 20.000 stranica koliko je Venclović napisao (od toga 9.000 stranica na narodnom jeziku). Ostatak Venclovićevog dela ostao je do dana današnjeg nedostupan, toliko o nadaleko čuvenom čuvanju tradicije o kojem nacionalistički intelektualci grme na sav glas
ibrahim hadžić

Beleška o jednoj pesničkoj zbirci: Ibrahim Hadžić - Krugovi

Pesnik vidljivog i nevidljivog sveta

Nesumnjivo da je pesništvo Ibrahima Hadžića jedinstveno po posebnom senzibilitetu, po upečatljivim slikama iz prirode, ali i gorkoj ironiji i melanholiji, po stihovima koji izražavaju kontrast urbanog i rustikalnog, jedinstvo čoveka i prirode, često izrečenih sa gorčinom ali i samo njemu svojstvenim humorom
Aadone13

Tražitelj vena

Prepipavanje tatine smrti

Baš kao kučićima./ Koje će tek na iduću zimu pronaći moja kćer./ Laveži im još od zemlje a kaplju.
Leeona 02 S

Tvoja usamljenost će te dovesti kući

Nedokučiva sreća

Leonard Cohen je čovek koji je, uz dosta muke, savladao neke najvažnije životne lekcije. Uspeo je u onome što je verovatno najteže - da ne govori ništa u momentima kada za tim nema potrebe
Mrssi 01 S

Stereo stihovi (7)

Kuhinja duše

Veliki prevodilac Dragoslav Andrić objavio je 1983. godine antologiju rok-poezije pod naslovom “Stereo stihovi”. Prenosimo nekoliko pesama iz Andrićeve antologije, zajedno sa originalnim verzijama pesama