Tekstovi sa tagom: poezija

Jastuk

Bez oslonca spolja

Uspomene po brojevima

Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je mržnja prema poeziji. Bunio sam se zbog toga što je preživela, što postoji i nakon „kraja sveta“. Ravnodušna. Božanstvena. Neprikosnovena u svojim zakonima, propisima, poetikama. Podozrivo gledam na ta ostvarenja. Sastavio sam ih iz preostataka reči koje su pretrajale, iz nezanimljivih slika, iz velikog smetlišta, iz velikog groblja
Marijj 77 S

Muškarci i žene nisu se poubijali do posljednje jedinke

Vijesti

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi” (toplo preporučujemo). U antologiju je ušao manji deo prevedenih pesama, a veći deo je ostao neobjavljen. Ovo je jedna od tih pesama
Arsen Dedić

Pod finim pokrovom tame

Moji prijatelji pjevaju preko radija

Uvijek te pjesme imaju neki zajednički nazivnik, a taj je neravnodušnost, emocionalna otvorenost, sposobnost da na afekt odogovori afektom, potreba da na ranu stavi rimu, uzdah, osmijeh, barem toplu riječ kad ne i blagu ruku. I koliko god se Arsen Dedić glazbeno dresirao i književno profilirao nikada nije oguglao na tihi zvuk autentičnog nemira, nije se oglušio na zov onoga najslabijega, najkrhkijega i najprolaznijega u našoj blizini i nije odolio na izazov ljubavi u svim njezinim manifestacijama i svim mogućim preobrazbama (Tonko Maroević)
Ekvador korona

Mrtvi leže po ulicama Gvajakila

Korona

Thomas Boberg (1960) jedan je od najcenjenijih i najnagrađivanijih danskih liričara. Od svoje sedamnaeste godine je gotovo stalno na putu (najviše po Južnoj i Srednjoj Americi i Africi). Objavio preko trideset knjiga poezije, putopisa, eseja i proze. Četiri godine je živeo u Barseloni, gde je upoznao Peruanku, kojom se oženio i posle godinama živeo u Limi. Poslednjih pet godina proveo putujući siromašnim delovima Aftrike. Putopisno-prozne knjige „Amerike“ i „Afrikana“ uvećale su mu ugled koji je već stekao kao „jedan od najboljih liričara Danske“. Najznačajnije pesničke zbirke: trilogija „Konjožderi I-III“, „Labudova pesma“, „Pod satom“, „Pelikanov let“, „Boothill“, „Poziv na putovanje“, „Životni stil“, „Pesme Meksiko Sitija“
Sarajevo opsada

Pucaju i tuku hrabri srpski artiljerci

Apsolutno relativno

Sa sve četiri strane / kao na dlanu, danas puca pogled / na boravište / našeg arhitekte
Cossmo 04 S

Zvijezde škripe pod nogama

Vjetrovi nad provincijalnim gradom

Nalijevo ostaje musavi talas grada i treperenje svjetiljaka, laju psi, grad je prazan i stran i odvratan, a svjetiljke na periferijama gore jednako tužno, mrtvački, kao u ono daleko vrijeme, kada smo se žderali sa ženkama (i jednom i drugom i trećom), sve ostaje iza nas, psi laju, a čovjek s palicom šeće nebeskom vedrinom između Oriona i Plejada i šal mu vijori u prostoru. To postoji stvarno, kao najistinitiji i najdublji realitet
Cowa 01 S

Rog će u zemlju da rine

Krava

Sergej Jesenjin je kod nas obično poiman kao pjesnik sentimentalan i "ženskast", larmoajantan i bolećiv, pesnik dirljive ljubavne poezije na kojoj su odrasle generacije
Boddle 01 S

Konce koji nas kreću Đavo spušta i diže

Čitaocu

Uzimam u obzir hiljadu okolnosti koje obavijaju ljudsku volju i koje i same imaju svoje opravdane uzroke; onaj su krug u kome je zatvorena volja; no taj krug je u pokretu, živ, on se okreće, i menja svakog dana, svakog minuta, svake sekunde svoju periferiju i svoj centar. Na taj način, njim ponesene, sve ljudske volje u njemu zasužnjene izmenjuju svoju recipročnu igru, pa to i sačinjava slobodu
Anhe 01 S

Pisma gospođi Vineti: Treće pismo

Ima jedna pesma za decu

Na ulici smo se posvađali, onda smo se dugo ljubili,/ i bilo je jasno da je volim. Zato i mislim da vam/ nikad više neću pisati. Uostalom, zar nije tako bolje./ Kad umrete, podići ću vam divan spomenik i napisati:/ ona je trpela mene
Korona virus

Korona katreni: Čudna jada od Vuhana grada (2)

Onaj zbog koga sam u izolaciji pravi se nevidljiv

Čitam ranoosvanuli grafit / Na zidu susedne zgrade. / Neko se igra mojim strahom: / Pa je ispisao: Spisak postoji
Fernando Pesoa

Alvaro de Kampos: Kao neki ludak što u groznici bunca

Svemir je savršeno prazan svud oko mene

Alvaro de Kampos, najkontroverzniji od svih heteronima Fernanda Pesoe, rođen je u znaku Vage, 15. oktobra 1890. godine na jugu Portugala, u gradiću Tavira, čije su bele kuće nalik na mnoga slična primorska mesta na Siciliji ili u Grčkoj. Kao tipičan južnjak i Mediteranac, voleo je more i prekomorska putovanja, te ih je slavio u svojim odama. Opsesivna upućenost i sudbinska vezanost za okean, koji je Portugalce oduvek i spajao i odvajao od ostalog sveta, kod Kamposa je naglašena i njegovim zanimanjem pomorskog inženjera, koji je stekao diplomu pomorske akademije u Glazgovu, da bi se, posle jednog putovanja na Orijent, opisanog u poemi „Opijarijum", trajno nastanio u Lisabonu i prepustio dokonom životu pomalo ekscentričnog dendija. Ovaj ekstrovertni dvojnikFernanda Pesoe, kome je bilo dozvoljeno sve što je Pesoa sam sebi uskraćivao, opsednut žudnjom da oseti sve na sve moguće načine, proživeo je svoj fiktivni život ispitujući krajnje granice i mogućnosti ljudskog čulnog i duhovnog iskustva (Jasmina Nešković)
Korona prazne ulice

Korona katreni: Čudna jada od Vuhana grada (1)

Kada izađem da li ću ikoga zateći živog?

Zašto da pesma ne bude dokument / O juče, o danas, / A da li će doći sutra. / Pita se ovaj katren
Groblje

Ne spavaj u nesvesti i u dubokom zabunu svome

Poslednja čast

Gavril Stefanović Venclović bio je sveštenik, propovednik, iluminator, ikonopisac, prevodilac i pesnik koji je živeo u XVII i XVIII veku (1680 — 1749). Njegovo delo otrgao je od zaborava Milorad Pavić (dok je bio normalan), objavivši izbor iz Venclovićevih rukopisa pod naslovom “Crni bivo u srcu”. Pavić je odabrao samo mali deo od 20.000 stranica koliko je Venclović napisao (od toga 9.000 stranica na narodnom jeziku). Ostatak Venclovićevog dela ostao je do dana današnjeg nedostupan, toliko o nadaleko čuvenom čuvanju tradicije o kojem nacionalistički intelektualci grme na sav glas
Marijpo 43 S

Pored ruke sjedi mirno rukav uniforme

Ustane u četiri i plače

Neoženjen, sva ratišta prošao. Šta može drugo, veli Maks, kad uvečer idemo u grad – prvo je išamara, da je malo prepadne, da se ne izgubi, čovječe. Onda je nakljuka apaurinima i rakijicom
Acbra 42 S

Za trenutak budi stranac

Kažem svojoj zemlji

Eva Lipska rođena je 1945. u Krakovu. Završila je Likovnu akademiju, ali se opredelila za poeziju. Pored poezije piše prozu, drame, tekstove za krakovski kabare „Podrum kod ovnona“ i za rok grupe. Nije pripadala nijednoj književnoj grupi ni pravcu, iako je kritičari svrstavaju u Novi talas. Dobitnik je najprestižnijih poljskih i svetskih književnih nagrada. Poslednjih godina ozbiljan je kandidat za Nobelovu nagradu. Prevođena je na četrdesetak jezika. Čest je gost najpoznatijih festivala u svetu.