Tekstovi sa tagom: poezija

Ljubov2

Voljela me, a katkad sam i ja nju volio

Ove noći

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio./ Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho./ Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih poljubaca./ Njen glas, njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oči.
Arelig 04 S

Žao mi je mog ateista i bojim ga se

Odnedavno

Danijel Dragojević, pjesnik i esejist (Vela Luka, 28. 1. 1934). Podjednako drži i do stihova i do pjesme u prozi, a u esejistici proširuje tematski krug i nenapadno, u maniri postmodernističkog pjesnika, u svoj diskurs uključuje lektiru. Umjetnički tumačeći svijet kao veliki tekst u kojemu su svi odnosi, tj. zamjene, mogući (Razdoblje karbona), Dragojevićevo pjesništvo zauzima jedno od najistaknutijih mjesta u suvremenoj hrvatskoj književnosti
Cveta 01 S

Sva da iskrvavim i vratim te s odra!

Žice

Kapci ne vide, liskun oko usana…/ Ja ću te, kao vidovnjakinja – Samuela/ Prevarom izvući – i vratiti se sama:/ Jer druga je s tobom, a boriti nam se nije/ Na Sudnji Dan… Lelujam se i trajem, usto.
Herbe 01 S

Kod kuće je uvek sigurnije

Ponor Gospodina Kogita

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Aalo 01 S

Krilato zlato i druge pesme

Reda radi

Umreću rastavljen od bolne od blede od razočarane prošlosti/ Čarobnom iglom jezik probosti/ Glava mi se okreće/ svojevoljno
Rembo 01 S

Godišnjica rođenja Artura Remboa

Nesreća je bila moj bog

Na današnji dan 1854. godine u Šarlevilu (Charleville-Mézières), gradiću na severu Francuske, rođen je veliki pesnik Artur Rembo (Jean Nicolas Arthur Rimbaud). Rastao je u porodici bez oca, pod tutorstvom prestroge i neosetljive majke. Od najranijih školskih dana pokazao je izuzetnu darovitost dobijajući nagrade iz književnosti i prevođenja i pišući, sa velikom virtuoznošću, pesme na latinskom jeziku. Sa petnaest godina dobio je prvu nagradu na konkursu za sastav napisan na latinskom. Tim povodom direktor škole je rekao: "U glavi ovog deteta ne nastaje ništa banalno. On će biti genije ili Zla ili Dobra".
Simborr 02 S

Sveštenik je stvarno isti Belmondo

Pogreb

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Fisho 01 S

Hteo bih da znam gde se završava ubeđivanje

Razmišljanje o problemu naroda

Bunio sam se/ali mislim da taj okrvavljeni čvor/ treba da bude poslednji koji ćemo/ oslobađajući se/ pokidati
Sexu 03 S

Dobro je što se ne uzesmo, i ne nazva me dragom svojom

Iz crnih pjesama

Ne biste poznali me sada/ na nekoj postaji posljednjoj/ u toj što bješe, jao, mlada,/ u toj Parižanki poslovnoj
Pasolini 03 S

Pjer Paolu Pasoliniju

Ucmekan

Pokušava da ustane iz mrtvih/ vuče se/ na sunce leti/ u stisnutim rukama/ ljudsko krvavo nosi/ splovilo kao ptiče
Feve 01 S

Mlitavi su jezici pakla

Groznica 41

Dragi, svu noć/ Gasih se i palih, gasih se i palih./ Preteški postaju čaršavi kao bludnikov poljubac
Dijalolo1

U samoj stvari, gde su te ptice?

Plitka filozofija na dubokim mestima

Crknuta riba usamljena sred vode./ Ko slomljena krilca -/ peraja trag./ I pliva tako, i ode vragu
Kaddo 01 S

Sve što sam pisao u tom naselju

Jezerski kraj

Sve što sam pisao u tom naselju/ svodilo se neizbežno, na tri tačke./ Obučen, padao sam u postelju,/ i obnoć, ležeći nauznačke,/ hvatao zvezdu duž tavanice
Strajn 01 S

Ono što pojedem otimam gladnome

Rođenima posle nas

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!/ Ali kako da jedem i pijem/ Kad ono što pojedem otimam gladnome,/ A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?/ A ipak jedem i pijem
Owll 01 S

Ispoved sa pesmama

Redovno sam spaljivao stihove i prozu

Viktor Sosnora piše ironičnu, basnoliku poeziju. Ličnosti njegovih pesama su često vrana, sova, miš, roda, koje dovodi u vezu sa čovekom-prilikom, kućepaziteljem, policajcem ili nekom mitskom ličnošću. Njegove pesme takođe uporište nalaze u legendi, imaju crte fantastike, imaju nadrealni siže, ali i onaj intelektualni nivo, koji u sadejstvu sa raskošnim pesničkim jezikom, uzdižu ovog pesnika iznad drugih brojnih glasova. Sosnora je objavio na ruskom više knjiga poezije i roman "Holanđanin lutalica", a na srpskom mu je 1996. štampan roman "Kula" i zbirka pesama „Sova i miš” 1997.