Tekstovi sa tagom: poezija

Herbe 01 S

Zajednički datum rođenja i datum smrti

Pokušaj opisa

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
fernando pessoa

Go golcijat ronim kroz vodu svoje mašte

Tako je prijatna ova sporedna strana života

Apolonijskom osećanju za meru i harmoniju, kojim se odlikuje Kaejrova i Reišova poezija, suprotstavlja se dionizijska žestina heteronima Alvara de Kampuša čije ode, napisane u zahuktalom ritmu dugačkih slobodnih stihova, s futurističkim oduševljenjem slave neiscrpnu raznolikost sveta obogaćenog dostignućima moderne civilizacije (Jasmina Nešković)
Aalio1

Ostatak joj u grudi ja sakrih sa poljupcem

Prvo veče

Moj poljubac joj nogu dirne./ I kao kaznu za taj grijeh/ Čuh zvuke bistre i nemirne,/ Kristalno lijep i surov smijeh./ Pod košulju je raširenu/ Sakrila noge: “Dosta s tim!”
Aakri 13 S

Putevima kvir umetnosti (16)

Konstantin Kavafi: Saplitanje ličnosti

Kavafi za života nije objavio nijednu knjigu pesama; pojedinačne pesme je štampao na odvojenim listovima u malom broju primeraka, koje je zatim spajao u cikluse i delio prijateljima ili svakom onom ko bi mu pisao i tražio ih. Izvestan broj ih je rasut po časopisima onog vremena. Nekih pesama se javno odrekao, dok druge nije stigao da objavi (Angra Maina)
Aatk 02 S

Čovek koji je preživeo holokaust

Zapečaćeni vagon

Izraelski pisac Dan Pagis rođen je 1930. godine u Bukovini (Rumunija). Kao dete proveo je nekoliko godina u nacističkom koncentracionom logoru u Ukrajini, odakle je uspeo da pobegne 1944. godine. Emigrirao je 1946. na teritoriju koja je kasnije postala Izrael. Doktorirao je na Univerzitetu u Jerusalimu, gde je potom predavao srednjovekovnu hebrejsku književnost. Objavio je devet knjiga poezije, jednu knjigu za decu i brojne eseje i studije. Preminuo je 1986. godine.
Dalmma 01 S

Svaka regija ima svoju priču a kamoli države

Dalmacija kojoj se uvek vraćam

Dalmacija i dalje ima dušu, ma šta pojedini pričali, to mi koji dođemo najbolje vidimo. Zato se stalno vraćamo. Toliko je toga što ne može da stane ni u jednoj knjizi a kamoli pesmi
Gojja 02 S

Dželat se poslužio kolonjskom vodom

Higijena

Poetski demonizam Oskara Daviča tradicionalizam nije uspeo da savlada. Davičo nije pisao da bi unapredio književnost. Pre bih, ne bez osećanja zadovoljstva i izvesne podsmešljivosti, ustvrdio da je on, značajno, oštetio našu književnost. Čerečio je, do besvesti, tu malograđanski mrcinu dostojnu prezira. I najveći među našim, i ne samo našim piscima - Miroslav Krleža, Marko Ristić - recimo, ipak su bili samo književnici, pripadali su književnosti, evocirali njene mitove. Mislim da je Davičo književnost odavno napustio, ako joj je ikada i pripadao. On se samo kretao prostorima književnosti, razarajući je, raskidajući jezičke lance, urnišući je do neprepoznatljivosti - i u tome je sva muka književne kritike sa njegovim delom (Vujica Rešin Tucić)
fernando pessoa

Gorak ukus u duši

Ne mislim ni na šta, kakva divota!

Živeći izvan civilizacije, u pastoralnom okruženju livada i pašnjaka, potoka i šuma, Kaeiro opeva ono što vidi svojim pogledom „plavim kao nebo“, bez posredništva misli, ideja i imaginacije ili bez potrebe da išta tumači ili vrednuje. „Nema nikakve filozofije, ima čula“, ponavljaće ovaj pesnik čija je poezija, kao svojevrsno umeće gledanja, prirodna i spontana, „kao rađanje vetra“. Težeći apsolutnoj objektivnosti i smatrajući da su u pesništvu najvažniji čulni utisci, a da mišljenje može biti samo sinonim osećanja, ovaj pesnik kod koga ne nalazimo nijednu stilsku figuru izuzev tautologije, zadovoljava se imenovanjem i nabrajanjem „stvarnih“ stvari, poričući im bilo kakav trascendentalni smisao ili skriveno značenje (Jasmina Nešković)
Aatk 46 S

Proleteri duha i tela

I pesnik je radnik

Svakako -/ ribarenje, časna stvar dođe./ Izvlačiti mrežu/ kad puna kečiga bude./ Pesnički rad častan je takođe -/ loviti ne ribe, nego žive ljude./ Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori,/ da se usija gvožđe pod rukom kovača./ No zašto/ ko dangube neko da nas kori?/ Mozgove turpijom jezika glačam
Refugee 03 S

Neka pokuša još jednom

Imigrant

...neka pobjegne neka diše neka se ne/ utopi neka pobijedi žeđ neka/ još pričeka neka se rodi malo/ kasnije neka bude odvažan neka/ ne odustane neka pokuša još jednom
glad

Eskimska pesma

Kako neko ko je sit i zdrav može da razume mahnitost gladi?

Jednom sam video jednog mudrog starca kako se obesio jer je gladovao i više je voleo da sam izabere sopstveni način umiranja
Flowers

Zvezdane slutnje

Traži se čovek

Mi, što bolujemo od srcа, odjedаred se probudimo u noći, - i ni zа štа nа svetu dа zаspimo! Dа li je bolje, u tome slučаju, sаmo misliti, i sve se većmа zаplitаti u psihičke lаvirinte - poput, recimo, Prustovih: vreme u vremenu - ili se bаviti kаkvim preglednim problemimа, i merljivim vezom, kаkvom pesničkom ili brojnom mаnijom? Imа ih dovoljno (iz "Čitajući Lefebra")
Drream 01 S

Ne spavam, i ne nadam se snu

Nesanica

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave. „Samo osrednji genije postiže slavu; veliki genije ostaje nepoznat, još veći genije osuđen je na beznađe, a Bog biva razapet“. I upravo zbog ove svesti o vlastitoj veličini, pesnik se, posle nekoliko godina aktivnog učešća u književnom životu svoje zemlje, koje će mu obezbediti mesto korifeja portugalskog modernizma, povlači u samoću (Jasmina Nešković)
AAaac3

Zainat buržujskoj Evropi

Himna onanista

Strop se lijepi za dupe, no mi ne gunđamo – pravimo komuniste, zainat buržujskoj Evropi!
Munnas6

Zar spasit ne mogu bar jedno?

San u snu

Stojim i slušam huku/ valova što obalu tuku,/ u ruci se mojoj ljeska/ pregršt zrnca zlatnog pijeska-/ Koliko ih je! Ali gle kako/ curi mi u dubinu svako…