Tekstovi sa tagom: poezija

Brut 01 S

Sve što je ostalo samo je pustinja

Nedaća

Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“
Paul Celan

Crno mleko preranosti

Fuga smrti

Na današnji dan pre 50 godina veliki pesnik Paul Celan izvršio je samoubistvo bacivši se u Senu. Tim povodom objavljujemo jednu od najznamenitijih Celanovih pesama
Jezerr1

Bio sam bos, a ti me obula

Ne pitam o tvojim stazama

Stihovi Marine Cvetajeve nisu bili poželjni u Sovjetskom Savezu (pored ostalog, smatralo se da se previše bavila temama ženske seksualnosti i emocija), sve do šezdesetih godina prošlog veka. A od tada su više puta izdavana njena izabrana dela (Marina se bavila i pisanjem proze). Smatra se da istraživači moderne ruske književnosti još nisu rekli pravu reč o njenoj poeziji (mada joj se ne osporava poetska genijalnost)
Acbra 05 S

Pisma gospođi Vineti: Drugo pismo

Nešto kao moje detinjstvo

Jesam li živeo u Parizu? Jesam li bio u Njujorku?/ Vašingtonu? Bagdadu? Rigi? Sidneju? Svuda/ sam bio, kažem, jer svi smo mi svuda bili,/ samo smo to zaboravili
Vinne 01 S

Pričam mu šta hoću

Uz vino

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Sahtt 02 S

Iz najbližih se još izvija dim

Sveće

Najpre uključena među pesme sa naslovom "Godine koje lete", ova je pesma postala kasnije omiljena u Grčkoj. Kako navodi Papucaki, Kavafi je često pominjan kao "Pesnik sveća". Pesma je napisana avgusta 1893, a štampana 1899. godine
Antic 01 S

Prvo pismo

Pisma gospođi Vineti

Ja ne mislim da to dobro znam, ali znam: ni neznano/ mi nije -. Ja stvarno ne mislim da vas dobro/ znam, ali ni neznani mi niste. Dozvolite, zato,/ da pljunem u pravcu onog grada gde ste me/ ostavili da vas čekam
Gojja 01 S

Sliči na avet bledu

Jedna mučenica

Jedna od najsmelijih pesama Cveća zla koja, začudo, nije bila optužena iako se u dvanaestoj strofi opisuje nekrofilija. Na ovnovu Banvilove priče Romantična nota, moglo bi se zaključiti da je Bodler ovu pesmu napisao u stanu glumice Rozine Štolc, u koji je drsko ušao sa namerom da čuvenoj lepotici izjavi ljubav. Lična imena u ovoj priči su izmenjena, ali se može prepoznati mnoštvo detalja iz Bodlerovog života
Faruk Šehić

Gorkim putem kroz podzemlje

Marsijanska elegija

Tako su i nas protjerali iz grada, Jugoslaviju ubili na ulicama / U jednom selu sam vidio tele kako spava u pepelu / Poslije je mukalo, zazivalo mamu, završilo na ražnju / Vatra ga je oplemenila, iznudili smo priznanje iz njega / Preveli ga u vjeru bogumilsku, u vjeru mahovine, lipljena / Iz njegovog jezika smo gonetali našu sudbinu
Pokri14

Sni prekoljudski

Ako pretvorim čovečanstvo u sat

Tamo gde je ljudski rod šuljeve stekao,/ Milenijumima sedajuć u fotelje uske,/ Da iz budućnosti slutim, ja bih vam rekao,/ Sne svoje prekoljudske
Gavv 02 S

Bog, golema lešina

Gavranovo pričešće

Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“
Herbe 01 S

Mrtvi bijeli kamen mudrosti

Uzgoj filozofije

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Appop 02 S

Noć će uvijek vonjati na kafanu

Nemoj se zaljubiti u mene

Mostovi će imati drugačija imena/ Živjet ćemo i voljeti se surovo/ I ništa neće promjeniti...
Vtrs 01 S

Svi gore u loncu neljubavi

Požar

Požar ludila, ludilo požara. Požar čitavih gradova, prašume, knjige, mrtvaca. Požari rata i budućnosti kojima pomaže vjetar. Požar svemira. Požar mogućeg i nemogućeg. Požar jednog čitavog dana koji se malo odigao od tla i gori kao misao
Albatr1

Uhvaćen i svladan

Albatros

Na osnovu više svedočanstava može se zaključiti da je Bodler ovu pesmu sastavio 1841. za vreme svog putovanja u Indiju, a prepravio i dopunio 1858. ili 1859. Međutim, nije isključeno da je Bodler našao podsticaj za ovu svoju čuvenu pesmu u literaturi. Nemački autor Geres u svojoj „Mistici“, koja se pojavila 1854. u francuskom prevodu piše povodom ljudi koji se izdvajaju: „Više navikli da lete nego da hodaju, oni se uskoro osećaju kao da ih nešto baca tamo-amo, postaju slični pticama u oluji koje nosi razbesnela stihija“