Tekstovi sa tagom: poezija

Nebb 01 S

Stihovi koji kasne, ali stižu na vreme

Svetski dan(i) poezije u digitalnom formatu

Internacionalni festival Svetski dan(i) poezije, koji se u martu mesecu povodom Svetskog dana poezije (21. mart) u kontinuitetu od 20 godina održava u Kulturnom centru Beograda, ove godine nije održan zbog planetarne Covid-19 pandemije
Brre 01 S

Ljudima život beše breme

U gluho ja odrastoh vreme

Valerij Brjusov (1873-1924) ruski je liričar, predstavnik i teoretičar ruskog simbolizma i prvi vođa tog pokreta. Eksperimentator i istraživač na području ruskog stiha, intelektualac velike erudicije i kulture, upoznavao je rusku publiku s tekovinama zapadnoevropske poezije i pokušavao ih preneti na rusko tlo
Brasteff 14 s

Poezija bunta i otpora

Stanja

Poezija Ibrahima Hadžića svojom okrenutošću prirodi, bogatstvu jezika kojim govore sve, još uvek bar u glavama, zaraćene strane sa naših prostora, vraća nas u nekakvo osnovno stanje iz koga je uvek moguće započeti dijalog sa drugim a da taj drugi ne bude neprijatelj već nešto mnogo više, sugrađanin i čovek. Još jednom pokazuje Hadžić istinitost misli Miloša Crnjanskog da su svi (i sve) povezani neraskidivo i da je to ono dobro. Ibrahim Hadžić rođen je 1944. godine u Rožajama (Crna Gora). Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavio knjige pesama: Harfa vasiona (1970), Vežbanje osećanja (1973), Oformiti jedinstvenu životinju (1974), Vreli tragovi (1980), Na staklu zapisano (1987), Isti život (izabrane i nove pesme, 1988), Pesme i (1997), Hora (2000), Nepročitane i nove pesme (2006), knjigu proznih zapisa Zapisi i crte (1997), knjigu o rečima Rožajski rječnik (2003). Prevodi poeziju s ruskog jezika. Bavi se izučavanjem gljiva i noćnih leptira. Objavio tri knjige o gljivama. Živi u Beogradu (Dragoljub Stanković)
ibrahim hadžić

Intervju: Ibrahim Hadžić, pesnik

Šejtan je vodio rat na prostoru bivše Jugoslavije

Ozbiljno verujem da je đavo (šejtan) vodio rat na prostoru bivše Jugoslavije. Drukčije se to ne može protumačiti. Mnogi su mislili da je to pozorišna šala. Lakmus za patriotizam. Sećam se rečenice vojnika Bosanca (znam da je bio Bosanac po akcentu), sa terena u Sloveniji, na samom početku rata. Dok čuči u nekakvom žbunu kaže: Sve je to igra, oni nas kao napuštaju, a mi im kao ne damo, a iza njega gore kamioni, jauču ljudi. I moja dva vrlo pribrana prijatelja, zapravo prijatelj i prijateljica, na moj iskazani strah onim što se događa i u šta se to može pretvoriti, glasio je: „Hajde bogati, šta si se uplašio (pretvoriše me u kukavicu), ništa se neće dogoditi“. Ja se i dalje družim sa te dve osobe i ne smem da im ponovim njihovu rečenicu jer bi se naljutili na mene, kazali bi da oni to nisu nikada izgovorili. I njih je đavo bio ošamutio, smradom ratnim uspavao. Kasnije su njih dvoje bili sjajni borci protiv Miloševićevog režima. Eto, to je đavolja rabota. To samo đavoli mogu tako nešto da učine magličastim, bezosećajnim, nešto što je zbilja ili još jače sâm život, a da se to dok se događa ne da na pravi način sagledati. U pesmi „Nepomenik“ ja kažem da za Boga imaju 3-4 imena a za đavola i preko 50
Erojt1

Bordel muza

U spomenar institutkinji

Ne volim kad u krevetu Lucilija malakše/ I stegne svoju picu, nežnu i grimiznu,/ Pa veli: "Sisaću, to mi je lakše."
Tiger 04 S

Veče se širi u mojoj duši

Drugi tigar

"Književno besprekoran! Mada, kuvar! Šta više može da ushiti čistokrvne književnike nego takav beskrvni, literarni, verbalni literat, koji ne vidi, ne vidi ništa izvan tih svojih intelektualnih kombinacija?" (Vitold Gombrovič )
Acce 29 S

Poezija bunta i otpora

Zapis na voznoj karti

Poezija Ibrahima Hadžića svojom okrenutošću prirodi, bogatstvu jezika kojim govore sve, još uvek bar u glavama, zaraćene strane sa naših prostora, vraća nas u nekakvo osnovno stanje iz koga je uvek moguće započeti dijalog sa drugim a da taj drugi ne bude neprijatelj već nešto mnogo više, sugrađanin i čovek. Još jednom pokazuje Hadžić istinitost misli Miloša Crnjanskog da su svi (i sve) povezani neraskidivo i da je to ono dobro. Ibrahim Hadžić rođen je 1944. godine u Rožajama (Crna Gora). Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavio knjige pesama: Harfa vasiona (1970), Vežbanje osećanja (1973), Oformiti jedinstvenu životinju (1974), Vreli tragovi (1980), Na staklu zapisano (1987), Isti život (izabrane i nove pesme, 1988), Pesme i (1997), Hora (2000), Nepročitane i nove pesme (2006), knjigu proznih zapisa Zapisi i crte (1997), knjigu o rečima Rožajski rječnik (2003). Prevodi poeziju s ruskog jezika. Bavi se izučavanjem gljiva i noćnih leptira. Objavio tri knjige o gljivama. Živi u Beogradu (Dragoljub Stanković)
Hauuso 01 S

Poezija bunta i otpora

Branimir Johnny Štulić: Svjetska lada

Poziv na čitanje Štulićevih stihova nije samo omaž autoru, koji se pod teretom sopstvenog prezira prema otpacima raspale zemlje povukao u anonimnost već i omaž svima koji su te pesme znali napamet jer im je Džoni ulivao hrabrost da odrastu. Onima koje je Džoni naučio da govore, o ljubavi, o besu, o ulici – ili o čemu god da su želeli da govore, a nisu smeli da priznaju da ih nerazumevanje plaši. Bez njih, Džoni bi ostao nepročitan
Vujica Rešin Tucić

Koncept je svet: Čelična ljuska strugane mašte

Pre nego što umr, pre nego što crk

U svetu istrošenih vrednosti, u opsadi spisateljskim zaludnostima, u zagušljivoj melodramatičnosti svakodnevice, ovaj je pesnik proklamovao princip totalne konceptualne dekompozicije poetskog iskustva u nas, uključujući u svoj metod sve ono što je nadrealistička praksa na generalnom planu izrekla a u pojedinačnim egzemplarima izostavila. Činjenicu što iz ponekih stihova proviruju Breton, Davičo, Vučo, Micić, u radikalnosti Tucićevog panoptikuma jedino možemo protumačiti kao anticipaciju postmodernističkog vremena u kome jesmo jer ambiciozna zbirka koja započne samoironičnim stihom “Ovo su vicevi za poslepodne” ima pravo na svaku vrstu poetske otvorenosti, provokacije, lingvističke diverzije, humorne, komične i satirične nezasitosti
Civii 01 S

Umesto srca mog tu leži sada hladno parče granate

Broj 4 - 21 - 35

Meseče ludi, meseče dobri, ti nisi sanjalica, ti si oko bombardera. Učini da mirno spavaju deca Madrida bar ove noći
Htlr 01 S

Mastodonti: Drugomir

Vi koji niste živeli pod mastodonskim čizmama

Te noći je zaista izgledalo / Da je sve na svetu mutavo, / Do sitne kosti zdrobljeno, / Modro, sitno izgruvano,/ Slepo, hromo i bljutavo, / Do gole kosti skuvano, / Zanavek sve zarobljeno
Auss 16 S

Laku noć gospodine Kent

Lirska poezija nakon Auschwitza

Laku noć male noćne posude i korito tamo gdje je nekad bila gostiona/ (urna skršenog ponosa),/ šta radite pored ovih malih kolica/ pored nekoliko pečenih kokoški?
Castl 03 S

Gde duhova pleše roj

Ukleti dvorac – iz pripovjetke „Pad kuće Ašera“

Ovaj majstor gotičkog horora, te kreator detektivskog žanra, pripada grupi onih koji se od pisanja nisu obogatili. „Gavran“ je, na primer, postao popularan brzo pošto je objavljen, a Poe je od njega zaradio čitavih devet dolara. Poe je jedan od prvih američkih autora koji su pokušali da žive samo od pisanja, ali mu to često nije polazilo za rukom, pa je bio prinuđen da obavlja i druge poslove. Najveća nepravda je u tome što je biograf, koji je nakon smrti pisca odlučio da se na pogrešan način pozabavi njegovim životom, te ga prikazao kao mračnu i nezdravu figuru, zaradio više novca nego što je Poe uspeo za čitav život
Done56

Stihovi za bolji život

Mi nećemo da budemo tužni

Danas sam možda najsrećniji čovek na svetu/ Jer meni pripada sve što ne želim/ A jedinoj stvari do koje mi je stalo u životu/ Svaki zaokret elise približava me
džoni štulić

Poezija bunta i otpora

Branimir Johnny Štulić: E, pa što

Poziv na čitanje Štulićevih stihova nije samo omaž autoru, koji se pod teretom sopstvenog prezira prema otpacima raspale zemlje povukao u anonimnost već i omaž svima koji su te pesme znali napamet jer im je Džoni ulivao hrabrost da odrastu. Onima koje je Džoni naučio da govore, o ljubavi, o besu, o ulici – ili o čemu god da su želeli da govore, a nisu smeli da priznaju da ih nerazumevanje plaši. Bez njih, Džoni bi ostao nepročitan