Tekstovi sa tagom: poezija

Vtrs 01 S

Istraga bogumila

Zapalit ćeš me na tvojoj presvetoj lomači

Sasut ćeš/ Otrov/ U moj studenac/ Iz koga mi je/ Piti/ I smijat ćeš se vas opijen/ Kako me više neće/ Biti
Boww 01 S

Sećanje na crnogorski oproštaj od Bouvija

Lelek za Dejvida Džonsa

Poljubi mi Jan Kurtisa,/ Lelek vazda!/ Pomiluj nam miljenicu,/ Dženis mladu!/ Što kosa joj naspram mača,/ Zor-đevojku!/ Pomeni se Džoni Keša,/ Đe nestade?
Done61

Na tvojim grudima

Htela bih da zaspim

Stihovi Marine Cvetajeve nisu bili poželjni u Sovjetskom Savezu (pored ostalog, smatralo se da se previše bavila temama ženske seksualnosti i emocija), sve do šezdesetih godina prošlog veka. A od tada su više puta izdavana njena izabrana dela (Marina se bavila i pisanjem proze). Smatra se da istraživači moderne ruske književnosti još nisu rekli pravu reč o njenoj poeziji (mada joj se ne osporava poetska genijalnost)
Tom Waits

Kiša spira uspomene sa trotoara

Crvene cipele pred apotekom

Po čemu se može prepoznati, nenajavljena na radiju, nova pesma Toma Waitsa? Po osećanju neobičnosti i njegovom snažnom, hrapavom glasu. Sve ostale komponente podložne su promenama. Za razliku od nerkih drugih velikih autora, poput Davida Bowieja – koji je svoje traženje u jednom trenutku zaustavio i dobro unovčio image Visokog Belog Vojvode. Waits je uvek ostajao dosledan jedino – promenama. U neprekidnom naporu da što vernije opeva „tamnu, toplu,narkotičnu američku noć“, uspeo je poput inženjera koji radeći na vasionskom brodu usput patentira još pedesetak pronalazaka, da stvori čitav niz detalja koji su nepogrešivo njegovi. Česta zagledanost u mesec, koji u njegovim pesmama varira od lilihipa do vampirskog grofa u crno odevenog, jedan je od takvih detalja. Dim i para koji se dižu iz rešetaka slivnika „kao da će prokleti grad da pukne“, koji magle izloge i sužavaju vidike: snažno su Waitsovo sredstvo za potenciranje atmosfere sukoba, napetosti, straha. On takođe, kao što stalno istražuje u muzičkom izrazu, eksperimentiše i na području jezika (Dragan D. Todorović)
Crrn 01 S

Na Rivi dei Skjavoni

Niko još, nikad, nije izbegao svoju sudbinu

Moje pesme odjeknule su, naročito, u ono vreme, na Univerzitetu i među omladinom. Kad bih prolazio ulicom, dešavalo mi se da mi nepoznati mladići i devojke, dovikuju, veselo: “Tužno je biti muško!” To je bio refren iz moje pesme “Gardista i tri pitanja”
Batt1

Dvije pjesme

Zdravo DRUŽE BETMEN!

Rakija, vino, pečenje, puding,/ muzika creva što peva,/ skrušena kičma jutro otvara,/ smrt pod krevet u pola devet!
Aakri 23 S

Sutra će mi neko reći: sine

Sutra

Sutra će mi neko reći: sine;/ sutra će mi neko reći: dragi;/ sutra će mi neko reći:... volim;/ sutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti, u jedan grob
Pokris 01 S

Kad mu dosadi čekanje

Vreme je stalo u januaru

Svi oko mene žure,/ gadljivo odbacuju tugu,/ bez osvrtanja/ nastavljaju dalje./ Gledaju me ispod oka,/ nervira ih moje zaostajanje
Brasteff 17 S

Na ruke se nezvano slaže snežno paperje

Mećava

Noć ko Vartolomejska, na vratima krstovi,/ Naređenja izdaje urotnica-mećava:/ Zašuškavaj prozore! Zalepljeni ramovi,/ Kao jelka božićna tu detinjstvo stasava.
Bba9

Svaka reč ima zatvorski dosije

Verbalni zatvor

Prvu knjigu poezije pod odličnim nazivom Betonska koma Siniša Tucić objavio je u 18. godini života, 1996. godine. Svako bi očekivao tipičan rani prvenac, pun dozvoljene patetike i prvih bolesti pisanja, grešaka koje će se kasnije prevazići, od eventualno dobrog očekivao bi jedino iskrenost, što je i dovoljno za prvu knjigu, pored mogućih nezgrapnosti i plaćanja danka lektiri. Međutim, ova knjiga u podnaslovu za sebe kaže i da je patetično — histerična filozofska poezija i zapanjuje svojom zrelošću, poetskom osvešćenošću (Dragoljub Stanković)
Cvett 01 S

Mlade žene ne gledaju tako

Babi

Stihovi Marine Cvetajeve nisu bili poželjni u Sovjetskom Savezu (pored ostalog, smatralo se da se previše bavila temama ženske seksualnosti i emocija), sve do šezdesetih godina prošlog veka. A od tada su više puta izdavana njena izabrana dela (Marina se bavila i pisanjem proze). Smatra se da istraživači moderne ruske književnosti još nisu rekli pravu reč o njenoj poeziji (mada joj se ne osporava poetska genijalnost)
Eva 02 S

Da li će delfini uživati u bingu?

Zabavno je uzimati spid

Džon Forbs (John Forbes, 1950-1998), australijski pesnik, jedna od vodećih figura australijske avangarde. Rođen je u Melburnu, u detinjstvu je sa porodicom živeo u Maleziji i Novoj Gvineji. Kao student neko vreme boravio u Engleskoj i Grčkoj, da bi po povratku u Australiju uređivao književni časopis Scripsi. Prve pesme je objavio 1971, prvu pesničku knjigu 1976, a posthumno su, 2002. objavljene njegove sabrane pesme (Collected poems, 1970- 1998). Na njegovu eklektičnu, duhovitu postmodernu poeziju najviše su uticali pesnici njujorške škole: Džon Ešberi, Frenk O'Hara i Ted Berigan. Umro je u svojoj kući od srčanog udara
Brojgg 01 S

Ikarov pad

Muzej lepih umetnosti

Na Brojgelovom Ikaru na primer, kako sve okreće glavu/ Sasvim nehajno od katastrofe, orač je možda/ Čuo pljusak, zaboravljeni krik,/ Ali za njega to nije bio važan pad
Simborr 01 S

Ništa im nisam kriva

Zahvalnost

Strpljiva/ gotovo kao sunčev časovnik,/ razumem ono/ što ljubav ne razume,/ praštam ono/ što ljubav nikad oprostila ne bi
Monnr 01 S

Dok pišem o ljudima poginulim u ratu

Pjesma za Marilyn Monroe i vijetnamske veterane

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi” (toplo preporučujemo). U antologiju je ušao manji deo prevedenih pesama, a veći deo je ostao neobjavljen. Ovo je jedna od tih pesama