Tekstovi sa tagom: poezija

Majko, želeo bih da ti prvi put napišem pesmu za 8. mart,/I da na onom crtežu s jagnjetom/Napišem rimu: majka-Rožajka,/I da pesma ne bude ni malo patetična

Baron Georg Filip Fridrih fon Hardenberg se potpisivao kratko, sa Novalis. Njegovi preci, iz Donje Saksonije u 12. veku su se potpisivali kao gospoda fon Rode, što se na zvaničnom latinskom tog doba prevodilo kao „de Novalis“. U samom imenu Novalis nema ničeg mističnog, ono označava raskrčenu ledinu, zemlju spremnu za useve. Sam Hardenberg je smatrao da Novalis znači „onaj koji obrađuje zemlju“

Velika ruska književnost... Koji ruski kurac neće ustati s mjesta na melodiju te nacionalne himne?

Oj, Srbijo, dosta si Velika bila, teške svoje ćudi, odbaci usud ubožnice, ljudska budi, voli nas malo manje

Uobičajeno je da se u američkim književnim istorijama Vilijams procenjuje kao „najameričkiji“ veliki pesnik XX veka, odnosno kao izraziti predstavnik poezije američke lokalnosti.

A kad bi on, odveden u klanja,/ video sad, ranjen, vaša lica umilna/ kako sa njuškama umazanim od ždranja/ pohotno recitujete Sjeverjanjina!

Danilo Kiš uvrstio je u Bordel muza, antologiju francuske erotske poezije, i dvije Bodlerove pesme koje vam donosimo, napisane u vrijeme dok u francuskom društvu vladaju najveći seksualni skandali iza kojih stoje razvrat i preljube, prostitucija i krvave ljubavne afere, a oficijelna akademska poezija peva barokno i sentimentalno rasplakano o mrtvim dragama i ljubičastoj senci oko njihovih trepavica. Kiš vidi Bodlerovu erotsku poeziju važnom zato što je u tim puritanskim vremenima, kao rukavac žive vode, nastavila tradiciju najbolje renesansne erotske poezije prenoseći je sve do dvadesetovekovnih pesnika na čelu sa Apolinerom.

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji "kralj života" nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)

Nakon smrti, mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva.

Postajem sve prisniji sa miševima koji na šapicama od velveta plešu po hladnoj terasi noći, u potrazi za širinom, baš kao i ljudi koji godinama tonu u bratski krčag plemena

Nabavili najskuplje instrumente/ konsultuju proroke jurodive na smrt osuđene/ zmijama se pod jezike zavlače/ evo već hiljadama godina pa ništa

Hor i orkestar poznat kao Horkestar peva pesmu novosadskog pesnika i muzičara Slobodana Tišme. Autor muzike je Luka Stanisavljević.

Ljudi se prepiru, knjige pripovijedaju. A davnina/ je lijepa./ Tiha je poput onog prozirnog ozračja ispred/ muzeja.

Skulptura Arhipenka prvo je jaje jajasto / Održavano u ravnoteži žestokoj/ Kao neka čigra nepokretna/ Na svome vrhu oživljenom

Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi, ona uči gradove da budu braća Velikome Gradu koji venčava Šumadiju i Zagorje, međusobno i sa budućnošću