Tekstovi sa tagom: poezija

Njegove su dubine mudrije/ od svih tvojih aforizama./ More voli ribare koji ga potkradaju puni ljubavi/ i mornare koji koriste opasnosti što im pruža/ dok ne zalutaju i posle...

Nije imao oči (ili ih je obrnuo unutra, u sebe, sagledavajući u zadnjim trenucima život puža) to je sreća jer ne bih podneo njegov pogled, pogled nevinog koji strada usput, strada usput, da, na putu biznisa, usput na putu ispijanja kafe, usput dok neko otvara oči motajući GV

Zemlja je teška u prostorima,/ Vrteći se, dubinu zavrće u ciklon:/ Pepeo i slama sležu se na dnu kroz toliko boja,/ Drhće u Zodijaku Orion (oriona bez broja);/ Toliko je teška, teška, i to od skora!

I bojim se, na kraju,/ kad budu umirali,/ veštački će i vrištati,/ kao da su pre toga/ dugo nameštali usta/ i uvežbavali strah...

U zrelom kad su dobu, ja znam za jednu sličnost/ Ljubavnika vatrenih i strogih učenjaka:/ Jednako vole mačke, bića blaga i jaka,/ Što poput njih su zimljiva i vole nepomičnost...

Gde je moja P., raspituje se na Olimpijadi./ Duboko tone Neptun od tona njegova krika,/ ja sam P., šapuće Kirka./ Nanjušite mi P., vjerni mornari,/ falusno mi se srce vrti oko P., jer P. je centar/ svijeta

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi” (toplo preporučujemo). U antologiju je ušao manji deo prevedenih pesama, a veći deo je ostao neobjavljen. Ovo je jedna od tih pesama

Zaboravljam i zaboravljam sam/ Između zidova sjena je potpuna/ I ja silazim u svoje ogledalo/ Kao mrtvac u svoj otvoreni grob

Mislim da zbog mog oca odlučih/ postati skitnica./ Shvatih da ako takav čovjek želi postati bogat/ onda ja želim biti siromašan.

Sagradili su najljepše kuće/ u kojima vlada ravnomjerna temperatura/ tu više nema mjesta za one koji su spaljivali/ stavljali logoraševe ranjene ruke u kiselinu

Sve je počelo jednim dugim razgovorom, previše dugim i bliskim za obično prijateljstvo, razgovorom spontanim i bez flerta koji te zatekne nespremnog

Tvoju čvrstu zamisao štujem,/ Primam rolu, u koju me vodiš./ Al sad tu se drama druga snuje/ I ovaj me puta oslobodi.

Rat se razvija u kružnoj sali u Goriju ili Braunau, na Internetu, u džamiji; stvara ga u znoju mali mozak patriotskog pesnika; zato što je neko uvređen, zato što je neko okusio krv, besni rat u Božije ime, zbog boje kože, u bunkeru, zbog šale, ili omaške

Generali grme: "Sire, ta valja! Novac je naš/ od zvona za sahrane./ Nek sunce, što ne zalazi u tvome carstvu, baš/ nigda drugom ne grane!"...

Od vreline kad mu dođe, i upadne u podobije, tad može sve da zbriše, da popali sve i pobije. O ukoljicama je razbijao stereotipe, nož moralnog kompasa