Tekstovi sa tagom: poezija

Aameat 01 S

Pesma prolaznika

Svetlosti kasapnice

Džedžimo u redu, miriše ćumur... Banu baba s daće, nešto tvrdo žvaće, pa nateže iz čuture, pobila bi nas sve đuture. Ovde se dime svinjske vešalice, rasuta kamara srpskih kobaja, narodni tutori smišljaju smicalice, kako da nam uvale do jaja
Djava 03 S

Ne znati engleski

Što je zlo?

Pravo zlo: poziv u goste/ kada je kod kuće u stanu tiše,/ kava bolja/ a razgovor nije potreban/ Najgore: ne umrijeti ljeti
Fntm 01 S

Ceo nam je dan dug, i dosadan

Ja, ti i svi savremeni parovi

Ah, nije taj strah samo naš uzdah,/ kad vidimo šumu, kako lako cveta./ Nego je to plah, isprekidan dah,/ kojim bi nekud dalje, sa ovoga sveta./ U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde./ U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde!
Aamil3

Odlomak iz poeme Nemenikuće

Urlici i micanja verna svedoče pomamnu radost

"Poema Nemenikuće je davljenje Vuča u živom glibu amorfnosti: sve otiče zaboravom, koji je zaborav »arhitekture«, zaborav sveobjedinjavajućih principa oblika, putem iščezavanja svega »u mekinji smolaste mase«. Ako ima dozivanja, to je samo zato da bi se otkrivalo. Neprestano, kako je odazivanje nemogućno, onako kako je nemogućno uobličavanje ove amorfnosti, kako je nemogućan trijumf ljubavi nad ovim naturalističkim materijalizmom sveta Nemenikuće, kako na tome đubrištu nema i ne može biti ljubavi onako kako nema i ne može biti metafore, i kako tu, u nezadrživome bujanju, u tom basnoslovno-užasnom bogatstvu ovog đubrišta ne može biti nikakvog kretanja..." (Radomir Konstantinović)
Unna 03 S

Jutarnje misli iz Velike Kladuše

Bosna, srce Jugoslavije

Loša vest za imperijaliste i domaće izdajnike... Preživećemo a njihovo vreme će proći...
Aacata1

Prsni, srce od bojenog stakla!

Kamo sreće da sam zaista sišao s uma

Jadna stara kućo mog izgubljenog detinjstva!/ Šta bi rekla kad bi znala kakav sam beskućnik danas!/ Šta se to desilo s tvojim mališanom? Poludeo je
podrum

Noćni prizor

Ne znam odakle dolazi tama

Nahrupila tama, naopako bdenje i sve je moguće kao noć od trideset dana i satanski šegrti manikiranih noktiju
Lane

Knjiga postanka, Glava prva

Dan odmora dan sedmi

A ja pogledah okolo po zemlji/ I vidjeh gdje voda zemlju proždire/ Gdje sunce vodu pije vidjeh/ Gdje zemlja vatru bljuje/ Vidjeh zvijer na zvijer da ide/ I čovjek čovjeku krv da proliva
Run 01 S

Malena mjesta srca moga

Odlazak

I blijesak slavna šestopera,/ i miris (miris) kalopera/ Tamo, tamo da putujem,/ tamo, tamo da tugujem
Pokro67

Bordel muza

Devica Orleanska

Tad ugleda Žanu i njen osmeh pitom,/ Gde je stisla dupe dok zadnjicom vrti/ U vatri što slama ljubavnika njena,/ Da bi pospešila čas razdevičenja,/ Pa trticu svoju od fina satena/ Svija uz slabine kenjca što je trti.
Pokro66

Fragment

Beseda velikog sna

I onda sam bio sa bratom u avionu./ Leteli smo na izvanrednoj visini/ Iznad jedne luke gde su brodovi odlazili/ i dolazili
Oranha 01 S

Šta je pisac, koji đavo?

Biografija bez veselja

Moji đački ispadi potresali su porodicu;/ menjao sam gimnazije i ponavljao razrede,/ ali u svemu sam uvek imao čistu i/ jedinstvenu viziju Majke
Aadone3

Vekovima tice nas klikuju

Mrzak im duh i duha slast

Od leta tičijeg do leta/ Od sveta ičijeg do sveta/ Nas dvoga samo se boje/ Ne mogu da nas vide i čuju/ Protiv nas zavere svoje/ Bogovi grubi pletu i kuju…
Pokro49

Šta ne bih dao za sećanje

Elegija o nemogućoj uspomeni

Šta ne bih dao za sećanje / (imao sam ga i izgubio)/ na jedno zlatasto Tarnerovo platno/ široko kao muzika/... Šta ne bih dao za sećanje/ da si mi rekla da me voliš/ i da nisam spavao do zore,/ bestidan i srećan.
Vammp 02 S

Možda je u kapima straha

Nesigurnost

Možda je u mrvi noći. Možda je./ Pogledam li u staklene oči ptica što se mrgode,/ rašire se vrhovi čioda, pocrvenim:/ Zaboden već