Tekstovi sa tagom: poezija

fernando pessoa

Pustite me da živim ne znajući ništa

Demogorgon

Rođen sa organskom i konstantnom težnjom ka depersonalizaciji, prerušavanju i pretvaranju, Fernando Pesoa, čije prezime na portugalskom znači ,,ličnost“, osećao je sebe kao različita bića i stvorio u svom duhu mnoštvo likova koje je ,,zadužio“ da umesto njega prožive drugačije živote. Pesnikov imperativ da „postane drugi“ i „bude mnogostruk kao svemir“, ispuniće članovi njegove imaginarne porodice bližih i daljih duhovnih srodnika, ,,heteronima“ koji imaju razgovetne fizionomije, karakter, poreklo, biografiju, u pojedinim slučajevima i smrt. Svaki od njih ima svoj izgrađeni pogled na svet, senzibilitet, moral, rukopis i stil, i svaki predstavlja ovaploćenje jedne od mnogobrojnih mogućnosti ljudske egzistencije koje realizuju na pozornici pesničke imaginacije i ispoljavaju u jeziku (Jasmina Nešković)
Artur Rembo

Esej o Arturu Rembou

Uskokovo bekstvo

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U šestom tomu “Videlo sveta” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o francuskoj književnosti. Iz ove knjige prenosimo esej o velikom francuskom pesniku Arturu Rembouu
Auss 14 S

S kandžama na očima

Auschwitz naše ljubavi

Nakon popušene cigarete treba iskopati nekoliko rupa, iz torbe izvaditi pištolje, zavoje i šatorska krila, treba i glavu otvoriti pa istresti uspomene
Aatk 02 S

Ne mariš za osobnu dobit

Ispitivanje dobroga

Ali što si rekao?/ Iskren si, govoriš svoje mišljenje./ Ali kakvo je to mišljenje?/ Hrabar si./ Protiv koga?/ Mudar si./ Za koga?
Done28

Zašto je tako rano ustao naš vladar?

Iščekivanje Varvara

Zato jer varvari danas će doći./ I naš vladar izišo je/ dar noseći pred njihovog vođu. Povelju/ drži u ruci, pergamen gdje utisnuti/ najveća su zvanja, titule i časti...
Bbfant3

Srce moje niz dve duge šine

Testament bludnoga sina

Proteraj čamac, niz krvotok moj pre no što mi kose osede,/ Biće kao da je petao sa bunjišta probudio moje detinjstvo/ Sa kljunom s one strane neba, zaboden u srce jedne zvezde/ Od jutra blede!
Fernando Pesoa

Pustite me da budem list što treperi na vetru

Napomena

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave (Jasmina Nešković)
Aavdi 03 S

Pouzdani štit od zla, mržnje i nasilja

Pesnički credo Damira Avdića

Poezija Damira Avdića na prvi pogled ili posluh deluje sasvim jednostavno, nema tu nikakvog hermetizma, nema komplikovanih zapretenih metafora, nema šifrovanog jezika, nema mnogo posla za tumače i ostale književne kritičare. Već na drugi pogled stvari deluju nešto komplikovanije, pokazuje se da je narečena jednostavnost tek puki privid oka naviklog da složenost traži tamo gde je najčešće nema
Done16

Srce na krstu razuzdanih udova

Izmisliću za tebe ružu

Đavolja služba večnog Obožavanja/ Prokletstvo moga tela s mojim duhom/ Koje vređa budućnost i proklinje prošlost/ Stvara od svih jecaja automatsku muziku...
Bukks 01 S

Tamo su vrtovi, hramovi

Čuvar knjiga

U sumnjivoj zori/ otac moga oca spase knjige./ Evo ih u kuli u kojoj obitavam,/ podsećaju me na dane koji pripadahu drugima
Joonn 05 S

Fantom slobode

Branimir Džoni Štulić, odbrana prava na sebe

Nije voleo taj svet ni kada mu je pripadao/ Strašno mu je smetalo sve to/ A kamoli sada/ Kada je još sve komercijalnije
Ljubov3

Kad mu prikače orden na grudi u Strašilu se čovjek budi

Budale se zaljubljuju u budale

Tvrd je orah bio Milan Milišić, nastrana neka vrana i u Beogradu i u svom Dubrovniku, istom onom o kome je ostavio najlepše redove u savremenoj poeziji, usuđujem se da kažem, jugoslovenskoj. “Nastrana Vrana” je pomalo i njegova biografija ispričana u ključu poezije za decu, u ključu satirične, ironične vizije savremenog sveta sa komunističkim predznakom, sveta u čijem je znaku Milišić proživeo svojih pedeset godina. To je knjiga malo o njemu malo o drugima, knjiga koja će biti veliko zadovoljstvo za onaj malobrojni ali probrani krug Milišićevih poklonika. Čovek najistinitije piše kad piše o sebi, stvar je umetničke prirode i njegovog dara u kom će žanrovskom ključu takvu pesmu ili priču ispričati. “Drugima su se svidele normalne vrane/ Što lete brinući svoje brige/ Ali ja sam shvatio da samo nastrana/ Pristaje na stranice moje knjige” - piše Milišić u uvodnoj pesmi svoje knjige. I to je neka vrsta poetike, dakako, prikrivene, namerno lišene svakog ulepšavanja, ali ne i oneobičavanja: stvari su izbačene iz dosadne ravnoteže svakidašnjice i optika jedne Nastrane Vrane postaje optika kojom se ovaj milišićevski svet za pametnu decu i odrasle, one koji još čitaju knjige, zaokružuje kao umetnička činjenica (Predrag Čudić)
staro gvožđe

Oglas za staro gvožđe epohe: Gvozdeni ep, najteža pesma

Oslobodite se rđave beskonačnosti!

Čistimo kolektivno nesvesno i glancamo super ego, odvlačimo gvožđuriju na smetlište povijesti! Pozovite nas, procenu traume ne naplaćujemo!
Koude 04 S

Upalio se alarm

Pišanje pod pseudonimom

vraćao sam se kući kad sam shvatio da ne mogu više/ procenio sam da ljudi iza prozorá/ u ulici kojom sam prolazio spavaju/ a i da ne spavaju ja ne mogu više/ tako sam došao do jednog zida i počeo/ ali pre nego što sam počeo/ dao sam sebi novo ime koje ću nositi kratko...
Aago 01 S

Negde na svetu

Ne bojte se, ja sam mrtav!

Negde na svetu, u podnožju nekog obronka,/ jedan dezerter pregovara sa stražarima koji ne/ Razumeju njegov jezik...