Tekstovi sa tagom: politika

Profesor Bartoš piše kako su Karađorđevići uzurpirali imanja i dvorce širom novouspostavljene države „putem pljačke“. Dvorac princa Vindišgreca na Bledu, Suvobor, koji je tobože dobio džabe „za ratne zasluge“, Han Pijesak, dvorac i lovište, bivši dvorac nadvojvode Fridriha na Belju, koji mu „poklanja“ ministar finansija, opština Zagreb mu kupuje dvorac na Tuškancu, država mu poklanja dvorac na Demir Kapiji, plus 500 hektara vinograda i ziratnog zemljišta, država mu kupuje šumu u Moroviću, kraj Beograda, Oplenac… Radna snaga u svim objektima je plaćana o trošku države

Iako zamoriše nevladine organizacije pričom o doprinosu poštovanja ljudskih prava, spriječavanja korupcije, krađe, otimanja državne imovine, nijedna od njih, tako uspješnih, ni slova ne prozbori o nezakonitom, kriminalnom upisu imovine na SPC, bez ikakvog osnova. Valjda ti borci za ljudska prava moraju poznavati osnove vlasničkih prava? Kako se može upisivati državna imovina na SPC bez ijednog dokumenta kojim se potvrđuje vlasništvo?

U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici „Odjeci reagovanja“ svakako pripada sasvim poseban značaj. Ona je odavno postala povlašćeno mesto sećanja ne samo u ličnim uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je, neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih tačaka u odnosu na koje pokušavamo da rekonstruišemo duh vremena koji je vladao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada se, zahvaljujući naporu „naroda koji je progovorio“, na stranicama „Politike“ gradila jedna nova stvarnost, koja će uskoro postati stvarnija od stvarnosti same. O fenomenu „Odjeka i reagovanja“ 2001. je objavljena knjiga „Vreme kada je narod govorio“ autora Aljoše Mimice i Radine Vučetić. Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, čitaocima XXZ magazina prenosimo odabrane delove

U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici „Odjeci reagovanja“ svakako pripada sasvim poseban značaj. Ona je odavno postala povlašćeno mesto sećanja ne samo u ličnim uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je, neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih tačaka u odnosu na koje pokušavamo da rekonstruišemo duh vremena koji je vladao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada se, zahvaljujući naporu „naroda koji je progovorio“, na stranicama „Politike“ gradila jedna nova stvarnost, koja će uskoro postati stvarnija od stvarnosti same. O fenomenu „Odjeka i reagovanja“ 2001. je objavljena knjiga „Vreme kada je narod govorio“ autora Aljoše Mimice i Radine Vučetić. Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, čitaocima XXZ magazina prenosimo odabrane delove

U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici „Odjeci reagovanja“ svakako pripada sasvim poseban značaj. Ona je odavno postala povlašćeno mesto sećanja ne samo u ličnim uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je, neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih tačaka u odnosu na koje pokušavamo da rekonstruišemo duh vremena koji je vladao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada se, zahvaljujući naporu „naroda koji je progovorio“, na stranicama „Politike“ gradila jedna nova stvarnost, koja će uskoro postati stvarnija od stvarnosti same. O fenomenu „Odjeka i reagovanja“ 2001. je objavljena knjiga „Vreme kada je narod govorio“ autora Aljoše Mimice i Radine Vučetić. Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, čitaocima XXZ magazina prenosimo odabrane delove

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu Simone Vejl “O ukidanju političkih partija” u prevodu Nebojše Zdravkovića. Filozofkinja, helenistkinja, aktivistkinja, mističarka, Simona Vejl je bila i ostala jedna od najbeskompromisnijih i najproduhovljenijih autorki XX veka. U naslovnom eseju u ovoj knjizi, praćenim esejima “Ličnost i sveto” i “Borimo li se za pravdu”, ona dovodi u pitanje temelje modernog liberalnog političkog poretka, i to s argumentacijom koja, naročito u današnje vreme, poprima nesumnjivi odjek, jer upravo u ovom trentuku apatija i strepnja naroda predstavljaju pretnju, veću nego ikada ranije, demokratijama u svetu. Iz knjige prenosimo naslovni esej

Čovjek bez vizije, a većina nas smo takvi, mogao bi sada pitati: ne bi li, ipak, Sarajevu trebalo obezbijediti vodu a Zenici zrak, prije nego što se bacimo u istraživanje i eksploataciju svemira? Ako niste u stanju opraviti sarajevski vodovod, kako mislite odletjeti do Mjeseca?

Pitanje imena Republike Srpske, nije pravno, nego je etičko pitanje. I to ime treba prepustiti vremenu. Ono (i ne samo ono, naravno) treba da zasmeta dijelu stanovništva, tog entiteta, čije ime nosi. I kada zasmeta to će biti znak da smo iz društva u kome je najbitnije da komšiji crkne krava (makar se i moja djeca nikad više mlijeka ne napila) evoluirali u društvo u kome nam je drago da je komšijina krava dobro i u kome ćemo sve učiniti da tako i ostane. Odnosno, da smo iz društva fašisoidnih ego-manijaka i ludaka koji vole da zapišavaju teritorije i povrjeđuju druge ljude, evoluirali u društvo u kome nam je stalo da se svaki njegov član osjeća i da živi dobro. Stampedo mladih ljudi, koji iz ove zemlje bježe „glavom bez obzira“ govori, između ostalog, o njihovoj skeptičnosti da će ovdje ikad biti bolje, što podrazumijeva i izglednu mogućnost da do pozitivnog raspleta nikad ne dođe

Ukloniti granice između Srbije i BiH i Crne Gore faktički znači proširiti Srbiju pripajanjem dveju suverenih i susednih država. Kome već nije jasno, reč je o kontinuitetu politike zbog koje su dizani balvani u Kninu, Sarajevu ili Jarinju. Jedina je razlika što je najnoviji „balvan“ ritualno podignut u Beogradu, ali je poruka jasna. Od projekta se nije odustalo. Balvan politika velikosrpstva živa je i zdrava i nema nameru da ustukne, a političke snage na koje računa bile su toga jutra okupljene u zgradi Predsedništva Srbije. I nisu jedini. Ništa bolje ne misle ni ostaci ostataka Vučićeve ili Dodikove opozicije u Beogradu i Banjaluci

I političari su naime svojevrsni eksperti, premda samoproglašeni. Pa ipak, čak i činjenica da odista kompetentni eksperti služe političare s mediokritetskom inteligencijom ili pred njima pužu, nije tako loša, budući da i prvoklasni eksperti nisu jedinstveni oko bilo kojeg značajnog problema na svijetu.

Moje drugo pitanje upućeno je ne znam kome i glasi: Po kakvoj političkoj dijalektici, po kojoj leksičkoj, terminološkoj, to jest lingvističkoj, naime semantičkoj, upravo semiološkoj logici moje izjašnjavanje za jugoslovenstvo, dakle za pripadništvo jugoslovenskoj zajednici, jugoslovenskom narodu, može i sme da bude klasirano u kategoriju, odnosno bačeno u koš neopredeljenih, kad je ono baš, po definiciji, nepobitno izraz jednog OPREDELJENJA?

U Švedskoj se jasno vidi šta žele pojedine političke partije. Partije lijevog spektra nastoje što više zadržati postojeću socijalnu državu, dok desne partije žele smanjiti poreze, a samim tim sniziti razne vrste pomoći onima koji ne rade, ili se ne mogu uzdržavati od svoga rada. Desne partije žele takođe što više privatizirati sinonime švedske jednakosti i solidarnosti – njegu, zdravstvo, obrazovanje i tržište rada

Ako je neko stekao utisak da imamo nešto protiv spasavanja ćirilice i srpskog jezika, poručujemo: ništa dalje od toga! Kao podršku „Politikinoj“ akciji prilažemo prvu malu lekciju za revnosne učenike srpskog jezika, koja je deo buduće knjige „Srpski za početnike u zlu i na javi“, i to u vidu pitalice i odgovaralice, ne bi li bilo jasnije gde idu koljački predlozi a gde masni prilozi, kako oko grla glagoljaju glagoli i kako funkcioniše tipična srpska rečenica za laku noć i nebesko carstvo. Nije dugo, zanimljivo je, pet minuta posla, koliko i za jedno malo klanje, i s obzirom na temu, korisno za strance kao i za one koji se tako osećaju da se upoznaju sa glavnim gradom Soraba, srcem produkcije simbolotvornog organa naše gramatike, geopolitičke gimnastike, verbalne i prave artiljerije. Krećemo sa imenicama, deklinacijom po spratovima i s eliminacijom besmisla, škarta i šuta

Predsjedničina javna molitva za Domovinu, koju je tako lijepo obznanila i na Facebooku, stoga je vraški poučna. Ona naravno prokazuje koliko je i za predsjedničk,u još uvijek neslužbenu kampanju, poželjno na rever okačiti bedž praktične i bogobojažljive vjernice. Koja onda može računati na izborne milodare iz Crkve, podršku s oltara ali, naravno, i javne televizije koja je odavno već postala ekspozitura Kaptola

Sigurno se i vama dogodilo da želite da se iščlanite iz stranke u koju ste se učlanili u trenutku duševnog rastrojstva ili jednim sumanutim online klikom i sada vam ne dozvoljavaju da izađete jer ako odete ostaće bez značajnog procenta članstva, budući da su kombi stranka. Javljaju vam da će vas pustiti iz stranke samo ukoliko im navedete dobar razlog za iščlanjenje. Imamo rešenje za vas. Izaberite jedan od navedenih razloga, u skladu sa svojim senzibilitetom, i članska karta će vam biti poništena dok ste rekli keks (na primer, domaćica)