Tekstovi sa tagom: politika

Samo 72 sata nakon smrti Predraga Lucića, nepokolebljivo hrabri Ćirjaković Zoran rešio je da se obračuna s mrtvim urednikom “Ferala” i s “Feralom” uopće; kakav monstrum od skotine treba da budeš pa da u prvoj rečenici retko nebuloznog, očigledno bolesnog teksta pominješ  tek okončanu “montipajtonovsku sahranu”, pitanje je na koje samo neka duševna bolnica zna odgovor ketaminskom injekcijom

Dok politička blokada traje i kosovske institucije jesu i dalje suštinski paralizovane, politička polarizacija počinje da ima štetne posledice po druge oblasti života. Kako je veliki deo pažnje fokusiran na političko sklapanje dogovora i eskaliranje retorike, K2.0 se bavi praktičnim efektima ovog prolongiranog zastoja

Svi mrze Srbe zato što su najtolerantniji, uopšte, najbolji narod u vasioni, opšte je mesto kojeg se ponovo prihvatila Politika, da sa naslovne strane prospe gomilu dokaza užasavajućeg, nepromenljivog mentalnog stanja. Pod isflekanim nacionalnim barjakom, memorandumsko-deklaracijski zabrinuta za budućnost i superiornost nacije, uzleće ka vrhu liste najotrovnijih emitera, brišući tek iždžikljalu konkurenciju, nemaštovite i neiskusne bolesnike sa opskurnih portala

"Kao forenzički psihijatar i psihijatrijski forenzičar nisam mogao ostati imun na pisanje svog kolege iz Beograda Zorana Milivojevića. Premda on nije forenzički psihijatar, a prema nekim istraživanjima ni psihijatar uopšte, ogroman talenat koji ispoljava kada je reč o psihijatriji i psihologiji nije zanemarljiv. Zoran Milivojević je u svom jezgrovitom tekstu 'Medejina osveta' objavljenom u uglednom listu Politika, koji čitam radije od bilo kog britanskog, sažeto i psihijatrijski potentno izneo tvrdnje iza kojih bi čitava struka stala i koje su verifikovane zahvaljujući brojnim istraživanjima koje u Centru za femicid, ovde u Redingu, sprovodimo", piše nam Dževad Aličić

Pobednik predsedničkih izbora Aleksandar Vučić položio je zakletvu na svečanoj sednici u Skupštini, čime je Srbija i zvanično dobila novog šefa države. U svom inauguracionom govoru Vučić je posebno naglasio da će tokom mandata biti posvećen realizaciji politike mira, stabilnosti i saradnje sa ciljem da od Srbije napravi društvo okrenuto budućnosti, a ne zagledano u prošlost. Citirajući reči Borislava Pekića, Vučić je poručio da „treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih“

I na ovim izborima, kao i mnogo puta ranije, kao ključni problem opozicije pokazalo se to što je ona sve vreme fokusirana na traženje načina kako da pobedi Vučića, umesto da se bavi traganjem za politikama koje bi donele nešto novo i bolje Srbiji u odnosu na ono što je politika vladajuće koalicije

Antagoniziranje odnosa između Bošnjaka i Hrvata, posebno po ovom “antiterorističko”-tuđmanovskom stanovištu, osim što je po sebi loše, nije ni funkcionalno za realizaciju političkih ciljeva HDZ-a, prvenstveno za izmjenu Izbornog zakona koja se odnosi na izbor hrvatskog člana Predsjedništva i hrvatskih delegata u Domu naroda FBiH

VMRO-DPMNE je uspeo da generiše rasprostranjeni talas nacionalističkih osećanja kod etničkih Makedonaca, zloupotrebljavajući činjenicu što albanske partije i SDSM nisu objavili sadržaj svog koalicionog dogovora. Upravo zbog toga strogo legalne mere nisu najbolje rešenje i one bi stvorile čak još više napetosti i dovele do dodatne eskalacije. Tako bi se i dolila vatra na postojeći nacionalistički požar, jer bi se to tumačilo kao manipulacija, s ciljem zaobilaženja predsednika koji je istupio “u zaštitu države i ustavnog poretka”

Možda Gruevski pokušava da se odupre suštini potrebe primitivnog čoveka da vlast svojih kraljeva okončava nasilnom smrću – moć kralja, esencija vladavine, ne sme ostariti i umreti prirodno, zajedno sa čovekovim telom, nego se mora u punom naponu preneti na naslednika. Naravno, danas zbog toga mi ne ubijamo svoje vladare, barem ne prečesto. Ali od njih očekujemo da vladaju pošteno i kada dođe vreme, da vlast predaju svom nasledniku u punom kapacitetu, sa svim polugama, mirno i bez odupiranja

Zelena, i žuta, i ljubičasta, i narandžasta, kojom smo poprskali ovu našu bivšu komunističku prestonicu, neće učiniti da ljudi budu manje gladni, niti će im doneti prosperitet, ali ovaj prvi veliki čin moralo je da bude nešto što govori da prostor na kome žive pripada njima. Dakle, ove boje su učinile da se ljudi osećaju bolje u prostoru u kojem žive i da vide mogućnosti čak i tamo gde se čini da prostora za mogućnosti uopšte i nema. Na taj način su videli da promena može doći na razne načine, uprkos gradskom budžetu, koji je bio ništa zarez nešto

Makedoniju “ne daju” Makedonci, verujući da je odbrana kriminalne bande njihova “patriotska dužnost”. Ne daju je ni Srbi, a bogami ni Grci. Ne daju je ni Albanci. Čak i Makedonci koji žele srušiti režim. Kada će se neko setiti da se Makedonija ipak mora “dati”, kako ne bi ostala “stara moma” koju niko više neće hteti?

Na portalu KoSSev u okviru rubrike “Razgovor bez povoda” već neko vreme vodi se polemika između Batona Hadžiua (Baton Haxiu) i Ljiljane Smajlović. Hadžiu je direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, a Ljiljana Smajlović je do skoro bila glavna urednica lista “Politika”. Njihovu polemiku prenećemo u celini, u nekoliko nastavaka

Na moj svjetonazor presudno je utjecao strah koji sam osjetio 1990. i 1991. Strah i užas nad sudbinom svih ubijenih, opljačkanih, silovanih i prognanih, svih ljudi kojima su nacionalizam i nacionalistički ratovi uništili život, srušili kuće, raselili ih, ponizili... Nacionalistički poremećaj slamao je individualne sudbine a nigdje nikoga nije bilo da ih zaštiti. Kada neki kretenski režim zaprijeti vašoj svakodnevnici na bilo koji način – pozivom u vojsku, siromaštvom kroz razaranje ekonomije, nacionalnom kulturom koja nije ništa drugo nego strahotno intelektualno i moralno poniženje, ili, riječju, onim gestapovskim ili enkavedeovskim zvonom na vratima u gluho doba noći – onda ste u prilici doživjeti vlastitu egzistenciju u svoj njenoj ugroženoj i krhkoj punoći. Tada vam ne ostaje drugo nego da se u ime vlastitih kostiju, vlastitog mesa, vlastitog dostojanstva, opstanka, inata, odate beskompromisnom individualizmu i preziru prema svakoj, bilo kojoj društvenoj sili koja prijeti tim istim kostima i tom istom mesu. Osobito ako vam prijeti tako bijedna i maloumna društvena sila kakav je nacionalizam sa svojim glupavim državotvornim i teritorijalnim vizijama