Tekstovi sa tagom: poljska

prspctiv_: Stambeni blokovi

Brutalizam se diže u nebo

Današnja gošća XXZ magazina je poljska fotografkinja prspctiv_, koja se fokusira na brutalističke strukture, te građevine koje presecaju urbane pejzaže. Kao omiljenu lokaciju podvlači Katowice, Tysiaclecia stambeni blok, a sve fotografije snima telefonom, i obrađuje uz pomoć Vsco aplikacije. Neprestano se kreće u potrazi za novim blokovima, uglavnom u Lower Silesia regionu u Poljskoj, tako da je arhitektura njena najveća strast. prspctiv_ je pristala da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njenom Instagram profilu.
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Kako je nastao “Trans-Atlantik” (12)

Mrzeo sam narod, jer nisam mogao da ga podnesem

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Kako je nastao “Trans-Atlantik” (11)

Poljak može s ponosom da kaže: pripadam drugorazrednom narodu

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Međuratni pesnici (8)

Veliki deo poljske inteligencije boljševizam je zatekao u pijanom stanju

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Biali 01 S

Desničarska histerija u Poljskoj

Na meti sve što liči na LBGTIQ

Homofobija u Poljskoj nije ništa novo, pa čak ni pre anti-LGBTIQ kampanje, kako tvrde neki građani, nije bilo lako biti gej u konzervativnom Bjalistoku. Nema gej klubova, friendly kafića, te drugih mesta za okupljanje, a držanje za ruke sa partnerom je, kao uostalom i u Srbiji, nešto što nije moguće ni zamisliti. Život se živi između četiri zida, pod uslovom da su zavese neprozirne i dovoljno teške, pa je sve više onih koji napuštaju zemlju u potrazi za normalnijim i bezbednijim životom
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Primeri grčevitog patriotizma (7)

Moramo se emotivno i intelektualno otrgnuti od Poljske

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Poljj 01 S

Uspon ekstremno desničarskih grupa

Napadi na povorku ponosa u Poljskoj

Nasilni sukobi u desetom najvećem gradu u Poljskoj dokazuju širenje anti-LGBT ekstremizma u ovoj zemlji, koji je najvidljiviji putem porasta homofobičnih javnih mišljenja koja su u Poljskoj prisutna sve više u proteklih nekoliko godina.

Prizori iz Poljske: Arhiva Joanne Helander

Žene iza Gvozdene zavese

Kasnije artističko priznanje, kada su fotografi, a posebno fotografkinje, u pitanju uglavnom zavisi od veličine arhive koja je iza umetnika ostala. Jedna od najpoznatijih priča o fotografkinji koja se proslavila nakon smrti je svakako ona o Vivian Maier, koja je iz potpune anonimnosti brzo postala jedna od najpoznatijih fotografkinja XX veka. Kada su u pitanju fotografije koje prate život iza Gvozdene zavese, žene umetnici ostaju još više nevidljive, a poljska fotografkinja Zofia Rydet je možda najpoznatija umetnica koja je fotografisala u to vreme. Sa druge strane, Joanna Helander je figura koja se ne pominje često, a njen rad se uglavnom fokusirao na žene i njihov položaj u vreme komunizma. Upravo zbog toga ovde nudimo delić njenih fotografija, kako bismo ustali u odbranu svij „Viviana Maier“, od kojih neke nikada nisu izašle iz senke, pa se o njihovom radu ni danas ništa ne zna.
Gomm 04 S

Gombrovičev Dnevnik (1)

Meni je stalo do prevladavanja nacionalne forme

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovg kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Apot 01 S

Harry Potter u plamenu

Bi li svećenici zapalili još što osim knjiga?

Prije nekoliko dana katolički svećenici na sjeveru Poljske spalili su tucet knjiga i figura vezanih za magiju uz objašnjenje da su okultne i grešne, nazvavši svoj čin uništavanjem idola. Izgorjeli su, među ostalim, serijal o Harryju Potteru, serijal "Sumrak", Hello Kitty i afričke figure.
Who Will

Obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Ko piše istoriju Jevreja

Povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u nedelju je širom sveta prikazan dokumentarno-igrani film „Who Will Write Our History“ rediteljke, scenaristkinje i producentkinje Roberte Grosman i izvršne producentkinje Nensi Spilberg

Rudnik soli Vjelička

Slano, oko mene sve je slano

Rudnik soli Vjelička (Wieliczka) na jugu Poljske svojevrsna je turistička atrakcija, te je u ponudi gotovo svake agencije koja organizuje ture za Krakov. Na samo par desetina kilometara od tog grada, a stotinama metara ispod zemlje (turisti idu do dubine od 135 metara) nalazi se veliko slano čudo, gde su i zidovi i podovi i plafoni od soli. Ono što nije slano – od drveta je ili od voska i znaćete da napravite razliku. Posebnu pažnju privlače skulpture koje su vekovima unazad nastajale u rudniku, a delo su samoukih rudara. Biblijske scene, scene iz rudarskog života, skulpture vladara, pape, bogorodice, mađarske princeze Kinge, za koju se vezuje legenda o nastanku rudnika – sve to se može videti u očaravajućoj šetnji slanim hodnicima. Dok posmatrate veličanstvene skulpture, ogromnu slanu dvoranu, slane kapele, ili samo lustere od kristala soli, uprkos svom turističkom cinizmu - ne možete ostati ravnodušni. Mozak prosečnog srbijanskog turiste, iz pouzdanih izvora saznajemo, neće olako poverovati u ono što prilikom posete rudniku vidi svojim očima i čuje od lokalnih vodiča. Možda je sve velika slana obmana za naivne turiste, isklesana u poslednjih nekoliko godina umesto u poslednjih osam-devet vekova? Proverite na fotografijama Nine Stamenković.
Gombrovič

Šta balkanski narodi mogu da nauče od Gombroviča

Srbija je naše delo, a ne naš Bog

Naše državolike tvorevine ne samo da ne podstiču lični razvoj svojih građana, već su konstruisane tako da koče, unakarađuju, sakate i na sve moguće načine zlostavljaju ljude koji u njima žive. Korupcija, partokratija, nasilje, kolektivizam, neprijateljstvo prema svakoj nezavisnijoj ličnosti i apartnijoj pojavi – to su temelji našeg društvenog poretka. Nije ni čudo što mladi ljudi jatimice beže iz naših zemalja, jer im one ne daju nikakvu perspektivu za budućnost, pogotovo ako su pametni, obrazovani i talentovani. Pošto naše političke i intelektualne nazovi elite nemaju šta da ponude svojim građanima, pošto niti su u stanju, niti ih zanima da stvore ambijent koji bi pogodovao razvitku sposobnosti svakog pojedinca, one nam nude razne oveštale mitove poput kosovskog, državotvornog ili pansrpskog
Msejj 05 S

Kvir Poljska kao primer aktivističkim organizacijama iz celog sveta

Virtuelni muzej LGBTIQ istorije

Tako bi ovaj projekat trebalo da edukuje sve zainteresovane, te im prikaže istoriju poljske LGBTIQ zajednice, što je savršen prvi korak ka razumevanju i prihvatanju. Ovaj momenat je važan i u trenutku kada vlada pokušava da kreira novu istoriju, te stvori nove heroje, koji su isključivo heteroseksualni građani, dok se ostali guraju na marginu sa koje su se jedva pomakli. Tako muzej ima za zadatak da pokaže da je LGBTIQ populacija oduvek tu, te da će uvek biti tu, i da poveća vidljivost i ispriča priče koje su podjednako važne kao i one koje priča većinsko društvo. Svako iskustvo je deo kolektivnog iskustva, te čini neizostavni deo istorije jednog društva i zemlje, a ovaj muzej je primer na kojem bi mogle da uče organizacije iz celog sveta, a posebno u onim delovima u kojima se prava manjina još uvek definišu.
Gomm 04 S

Siromašni rođaci sveta

Satansko bogosluženje sopstvenom narodu

Stranci su učtivo slušali vatrene dokaze i primali k znanju da su i „Niče i Dostojevski bili poljskog porekla" i da „imamo dve Nobelove nagrade za književnost". Pomislio sam, kad bi neko na taj način hvalio sebe ili svoju porodicu, da bi to bilo krajnje netaktično. Pomislio sam kako je to licitiranje sa ostalim narodima oko genija i junaka, kulturnih zasluga i dostignuća, u stvari, nešto veoma nevešto kad je u pitanju propaganda i taktika — jer mi s našim polufrancuskim Šopenom i ne baš najpouzdanije našim Kopernikom ne možemo izdržati konkurenciju talijansku, francusku, nemačku, englesku, rusku; znači, ta tačka gledišta osuđuje nas baš na drugorednost