Tekstovi sa tagom: predrag čudić

Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je nedavno knjigu eseja Predraga Čudića "Iz zemlje nemanjića" (podnaslov: Društvo sa neograničenom neodgovornošću). Iz nove knjige našeg velikog pesnika, prozaiste, esejiste, prevodioca, dramskog pisca, satiričara - prenosimo uvodni tekst "Tranzicija i intelektualci ili Maskenbal u Elemiru"

Kako god da okrenemo, vidimo da u našem predivnom jeziku nema onog što se ne može izgovoriti, nema te gluposti, laži ili podvale koja se na hiljade lepih načina ne može izraziti

Pesma anonimnog sovjetskog pesnika pod naslovom “Sovjetski grb” objavljena je još u davnom, pradavnom socijalizmu u časopisu “Književna reč”, u originalu, na ruskom jeziku. Pesnik, esejista, prozni pisac i prevodilac Predrag Čudić pesmu je malo posrbio, proširio i raspevao. Plod tog složenog ludističkog procesa je pred vama, kao i originalna ruska verzija

Posle toliko sjajnih rituala, posle toliko krvi, znoja i vatre, posle fajansa, srebra i zlata, posle kristala, posle toliko velikih, herojskih vilica, genijalnih jezika, veličanstvenih nosnica, posle toliko jednjaka, koji pamte čudesa najčudesnijih kuvara, svršiti u bezdanu anonimnosti, jednak među jednakima. Takvu nepravdu plodu zadovoljstva svojega može nanositi samo čovek. Ni većih priprema ni bednijeg ispraćaja

Pesniku revolucije je trebalo dvadeset godina da shvati da su on i drugovi prisvojili ono što im ne pripada i da to nemilice arče, pa mu je trebalo onda još pet godina da se odrekne srdačnosti i prisnosti Vođine, pa mu je trebalo onda još ne znam koliko godina lomova da, od svojih honorara, dakako, dođe do svoje Jasne Poljane na Dedinju, pa mu je trebalo još niz godina da pristane da odigra svoj politički dans, bre, macabre sa kriptokomunistima (vraga su za njega bili kripto), pa će mu trebati još nešto malo godina da shvati da je njegov nacing najveća katastrofa svih naroda na ovom prostoru, pa i njegovog. Ali on će to zlo pripisati drugima, recimo, mundijalistima, on voli da se bavi naknadnim objašnjenjima, kad prođe voz. I tako će njegova književna i druga laž trajati još neko vreme, i još poneka generacija će proći kroz memljivu senku njegove cosanostrinske poetike i politike

Predrag Čudić napisao je dramsku poemu “Dugme lutalica” koja je poslužila kompozitorki Ivani Stefanović kao libreto za našu prvu radio-operu za decu. U realizaciji ove opere, u stereo tehnici, koja je snimljena na ploču i kasetu, učestvovali su naši najčuveniji glumci i pevači: Zoran Radmilović, Nikola Simić, Moris Levi, Dragan Laković, Mića Tatić, Dušan Jakšić, Marko Nikolić, Aljoša Vučković i drugi. Učestvovali su i Dečji hor RTB, Dečji hor Kolibri i instruimentalni ansambl RTB-a

Bezbrojni predlozi mi ne napuštaju glavu: možda ste mogli samo iscenirati samoubistvo, mogli ste, eventualno, mada to nije proleterski, krasti od bogatijih koje te krađe ne bi mnogo uzrujavale, tako neke sitnice iz frižidera. Mogli ste, zaista, krasti od pojedinaca, to nije nikakav prekršaj, ali od društva ne smemo uzimati, društvena svojina, to je naše zajedničko dobro, to mi moramo čuvati kao zenicu oka, kad bismo potkradali društvenu svojinu, tada bismo krali od nas samih, tad se ne bismo obogatili, kad bismo krali sami od sebe postajali bismo sve siromašniji, vidite kako je to logično za socijalizam. To je isto kao da iz jednog džepa kradeš pa u drugi stavljaš, kakva je to sreća, kakav ćar! A kako bi bilo da ste ubili nekog ko je star, a bogat - a bogatstvo nosi još iz starog nenarodnog režima? Ah, sve je poštenije od samoubistva!

Brzo prolazi slava sveta, vreme ljušti pozlatu s olovnih vojnika partije, razne trice koje su danas uzdignute na pijedestal i deluju tako sudbonosno i neupitno – iščeznuće zajedno sa svojim postoljem i onima koji su ih na to visoko mesto postavili, okončaće se jednom i ovaj sveopšti šljašteći rijaliti šou. Od svega će ostati samo ono što je bilo zaista živo, dela onih koji su postavljali stvari i pojave u njihove prave razmere. Jer su govorili nešto što je važno za svakoga od nas i jer su nam često bili bliži nego što smo mi samima sebi

Ljudska fiziologija, uživanje u hrani, erotika, seksualnost, čovekove zablude koje ga često vode u propast, što važi i za čitavo društvo, sve to obrađeno kroz humor i neusiljenu rimu, ili drugim rečima, opevanje niskog, odvratnog, propadljivog, s jakom vizurom smrti, popis i satirična kritika društvenih fenomena, dovođenje do krajnjih, neprijatnih i nemogućih konsekvenci ljudskog života i poznatih mitova, razobličavanje represivnih ideologija nacionalizma i samoupravnog socijalizma, kroz ironiju i igranje jezikom tih ideologija, bile bi, grubo rečeno, nekakve osobine, uslovno govoreći, tamne strane univerzuma knjiga Predraga Čudića (Dragoljub Stanković)

Ljudska fiziologija, uživanje u hrani, erotika, seksualnost, čovekove zablude koje ga često vode u propast, što važi i za čitavo društvo, sve to obrađeno kroz humor i neusiljenu rimu, ili drugim rečima, opevanje niskog, odvratnog, propadljivog, s jakom vizurom smrti, popis i satirična kritika društvenih fenomena, dovođenje do krajnjih, neprijatnih i nemogućih konsekvenci ljudskog života i poznatih mitova, razobličavanje represivnih ideologija nacionalizma i samoupravnog socijalizma, kroz ironiju i igranje jezikom tih ideologija, bile bi, grubo rečeno, nekakve osobine, uslovno govoreći, tamne strane univerzuma knjiga Predraga Čudića (Dragoljub Stanković)

“Beogradska slikarica i dubrovački pisac razmenjivali su pisma kao čisti rukopis ljubavi, dok se posvuda oko njih pripremao 'rukopis' mržnje, koji će uništiti jednu veliku državu, a cijelo jedno pokoljenje strovaliti u nesreću i propast”, kazao je Mile Stojić na beogradskoj promociji knjige “Sisak-Dubrovnik, Pisma ljeta 1980.”

Nisu svi pesnici podlegli nacionalističkoj histeriji, ima i onih koji nisu zatvarali oči pred užasom koji je nasrnuo sa svih strana. Oni su hrabro pisali o onome što su videli, rukom “časnih ljudi i pouzdanih svedoka”, suprotstavljajući se zlu i spasavajući čast srpske književnosti. Bilo je ljudi što su pisali knjige koje, kako to veli Krleža, “neće da se pokore zakonima sveopće ropske uslovljenosti, jer djeluju protiv stvarnosti svojih životnih prilika junačkom snagom volje i uma koji hoće da prevlada otpor mraka i da se kao sjaj svjetiljke probije kroz tminu”

Od mog stava da u ideološkim sukobima treba paziti da idejni protivnik ostane neugrožen u građanskoj egzistenciji ostalo je da sam izgubio posao, ostao bez mogućnosti drugog zaposlenja do daljnjega, da u Hrvatskoj narednih dvadeset godina nisam mogao objaviti knjigu, a rijetko koji tekst samo uz silne muke, da su me mediji spominjali samo pogrdno, uglavnom izvrtanjima i izmišljotinama, da nisam mogao zarađivati pišući, ostao bez prihoda, da su me ljudi izbjegavali na ulici, da mi se - kao posljedica svega toga - brak raspao

Nije lako bilo piscima u socijalizmu. Država bi da im dodeli stanove, ali da bi do toga došlo neophodno je da pisci naprave rang-listu, da boduju svoja književna dela, ali i druge zasluge za književnost i narod. Tu se nameću teška pitanja: koliko bodova donosi zbirka pesama, a koliko dete; ako se daju poeni samo na knjige, da li se tako prednost daje skribomanima; šta treba više vrednovati - umetnički ugled ili socijalnu bedu; koliko bodova vredi nerođemo dete i šta ako budu blizanci... Da bi rešili sva nagomilana pitanja i napravili rang-listu, pisci su se okupili u svom Udruženju književnika, na poznatoj adresi: Francuska 7. O tim nemilim događajima koji umalo da prerastu u opštu tuču Predrag Čudić, Vojislav Donić i Ibrahim Hadžić napisali su dokumentarnu TV dramu u 31-oj sceni, koju objavljujemo u dva nastavka

Šta je pisac hteo da kaže ostaje da nagađamo. Pa ako smo skloni domišljanju onda možemo pomisliti da je pisac hteo da kaže i da naglasi kako je vremenom o kojem on piše vladala smrt, no to ne može biti ni delić istine pa prema tome ni metafora, o vremenu u kojem se ljudi i rađaju, a ne samo umiru, pa ni samo umiranje nije smrt, mada D. Ć. iz priloženog ne misli tako. Jer, da se odista na njegovo vreme tako uskopistila smrt od života čas posla ništa ne bi bilo, i kome bi onda naš pisac prodavao svoje knjige