Tekstovi sa tagom: priča

Radnici su naizgled bili isti, ali više nisu razgovarali, već komunicirali, umesto biografija pisali su si-vi, brinuli o svom imidžu, ništa nisu obnavljali, već sve revitalizovali, brinuli su o brendu firme, a u razgovoru bi im se i dalje kotrljala šangarepa, pemzija, biciklovi, infrakt, apateka, poluklinika, aperacija i obilje psovki. Hodnicima je odjekivalo ćaooo, o kej i vaaau; bili su u trendu, pravom tajmingu; sve je bilo in ili aut... Što su se više edukovali i mislili pozitivno, sredina ja postajala sve više kvarno-kikotava, puna podmetanja, zlobe, ismejavanja, lažne ljubaznosti...

Od svih Feđverovih i Grgurićevih, a ima nas, jer svi su se svojski potrudili, baš sam ja, tako mi i treba, odlučila da pišem. I da ostanem Jugoslovenka. Pored svih seoba i "seoba". I tuđih i mojih. Ima me u knjigama, zbornicima, časopisima, listovima, novinama... Nema me, zašto li se uopšte ne čudim mom neuspehu, ni u srpskim, ni u hrvatskim, ni u mađarskim, ni u jevrejskim antologijama

Kuda pogled dopire, samo ćilim, mekan, podatan, čini se da mu je tkanje tako jako da se ne bi pomaknula ni jedna nit kad bih se s visine od pet, šest, ili deset metara, cijelom širinom i visinom otežalog tijela, ubacila u lišćev perzijaner. I tijelo bi postalo bestežinsko, cijelo se pretvorilo u dušu, pa samo lebdjelo, lebdjelo, od figura u sjeni do onih osunčanih, od tanjih do debljih, većih i manjih, nižih i viših, sve od stablaca do stabla bukve, preko porušenog do gizdavog, što ravninom hrli pod oblak

Zbog produženog životnog vijeka vrlo je nepristojno raspitivati se o penzionim fondovima. Humanost pretrne na sam njihov spomen. I formirala je biblioteke od odbačenih knjiga iz kontejnera. Moram najdalje sutra da se ispišem sa liste donora na kojoj sam  završio novim pristupom države bolničkoj administraciji. Sa pravom brinem da zbog moje radoznalosti ne zamijenim ključaonicu sa otvorom za vrat na giljotini

Razredni  mi je rekao i da je možda bolje da ne idem na školsku eskurziju na more, jer tamo neću moći da trčim. U Dubrovniku  niko ne trči ulicama. Mama je rekla: “Hm, hm, nevaljalac. Lep čovek, ali mućak. Kad mu zagusti, zna da ti kaže: ’Kajgana, kaži mami da svrati sutra posle škole, hoću da joj pokažem tvoje ocene.’”

Prešli smo 1600 metra i primećujemo da je kazaljka za gorivo utrčala u crveno. Dva su razloga za ovu pojavu. Mož se plovak pokvario, a možda i ne sipujemo gorivo jer nismo primili platu od mart. Vozimo se dalje i nadamo se da neće uvuče vazduh u sistem

Pešaci pretrčavaju i na zeleno i na crveno. Vozači su neprestano u stavu za start i za psovanje, a znaju, kao i pešaci, semafor sebi da prilagode. Tramvaj se ne čeka, trči mu se u susret. Ulazi se „na laktove“, a izlazi „na iskakanje“. Sasvim lalinski koračam. Čim se pojavi žuto, stanem. Vozači, izbačeni iz kolotečine, s nevericom me odmeravaju. Hteli bi sve po spisku, no priznaju poraz

Draga gospođice Džons, ovo su bile najlepše karte koje sam u životu videla. Za godinu dana ćete se udati. Uzeće vas za ženu veoma, veoma bogat čovek, milioner ili trgovac, jer mnogo putuje; ali pre nego što se venčate, moraćete da prebrodite velike smetnje, neki stariji gospodin će vam to braniti, ali morate izdržati. Kad se udate, odselićete se odavde, najverovatnije čak preko mora. Platićete mi jednu gvineju za hrišćanske misije među sirotim crncima

Sutra, čim sam došla, eto kretena, kao da me je čekao iza vrata! Bane onako, bez kucanja. Kolegice, veli, a ja se smrznem, pišite te brojke skraćeno da to izgleda urednije. I molim vas da vodite dnevnu statistiku, da ne moram ja. Zar vas nisu tomu učili na fakultetu? Meni opet grunu suze, sve mi se zamutilo. Pa što sam ja Bogu skrivila da mene zapadne takav idiot?

U Gradskoj su kavani još prije desetak dana postavili i okitili veliku jelku, pa je miris svježe smole zamijenio onaj vonj ustajalog duhanskog dima. U novinama stare vijesti i pregršti reklama. Od sporta, nekakav važan državni rekord u plivanju, a u obavijestima o smrti ni jedno poznato ime. Kroz veliko staklo gledao sam prolaznike kako kišobranima vitlaju krupne bijele pahulje. Zbunjeni golubovi visoko iznad njih, nenavikli na snijeg, stisnuli su se po rubovima fasada

U bliskoj budućnosti klimatske promjene dovele su do kratkotrajnih ekstremnih vremenskih nepogoda. Gradovi koji nikada prije nisu bili prekriveni snijegom sada izgledaju poput nordijskih. Situacija se polako otima kontroli kako sistem kolabira. Drva nestaje, hrane je sve manje. Građani postaju očajni, sjekire neprocjenjive

“Odlučili smo napisati zbirku kratkih distopijskih priča koje se odnose na blisku budućnost pod premisom da je u Republici Hrvatskoj prevladala krajnja desnica te je na snazi klerofašističko društveno uređenje pod krinkom demokracije”, kaže se u uvodu knjige “Nova država Hrvatija 2033” ("NDH2033"), objavljene početkom 2014, pod izdavačkim kišobranom Gradske kbnjižnice Rijeka. Čitaocima XXZ portala predstavićemo nekoliko priča iz ove izuzetno zanimljive i provoktivne zbirke

Često sam dok je bila bolesna, brojao dane, molio se da uskoro dođe i zadnji dan. Što zbog njene, što zbog moje patnje. A sad... Sad bih dao sve da mi je tu. Ondje, u ćošku, u fotelji. Da se svađamo. Makar da se po cijele dane svađamo

Postigli smo dogovor oko akcionog plana koji nam možda neće doneti pobedu, ali nam sigurno neće dozvoliti da budemo poraženi, plana zasnovanog na neodustajanju od aktivnog otpora smrti Rahele Ferari. Našeg priznanja njene smrti nikada neće i ne sme biti. Svestan sam veličine reči „nikada“, ali verujem da mogu da govorim i u ime budućih generacija našeg naroda kada je u pitanju odnos prema ovom pitanju. Nastavićemo da intenzivno lobiramo na globalnom nivou kod međunarodno priznatih profesora, filozofa, književnika, umetnika, naučnika, metafizičara, verskih poglavara da uvaže naše mišljenje o privremenosti trenutne situacije i da se o tome javno izjasne u relevantnim časopisima, ozbiljnim medijima, nastavnim učilima

Najpre sam pustio Stonse. Ploču sam kupio želeći da vratim onaj trenutak kada sam po prvi put čuo Emotional Rescue (to je bilo sa ploče), i kada nisam shvatio o kakvoj je dobroj stvari reč. U međuvremenu jesam, ali je nikada više nisam čuo sa ploče. Moglo bi se reći da je ovo bio moj način da se iskupim Rolingstonsima, ali zapravo sam samo jednostavno hteo da ponovo čujem Emotional Rescue, ali sa ploče