Tekstovi sa tagom: progon

Sudija

Dobrovoljni prilog za istoriju progona parodije, satire, novinarstva i književnosti

Šta sve piše u presudi Vesne Sekulić

Presuda Lukoviću za parodiju pesme Radmile Lazić obiluje, blago rečeno, čudnim navodima i zaključcima. Prenosimo najzanimljivije delove, bar za istoriju progona slobode misli i izražavanja, uz prigodne i uzgredne komentare obojene zloglasnom plavom bojom
Cenzura

Kad sud dodjeljuje donacije

U tišini se najlakše vrše egzekucije

Petar Luković onim što radi afirmiše osobenost, promoviše subjektivnosti koja nije produkt interesnih grupacija i njihovih nastojanja da, putem različitih oblika manipulacije subjektom i subjektivitetom, dođu do svojih ciljeva. I tu je njegov osnovni problem. Van interesnih grupa, odapinjući inokosno svoje ironično-satirične strijelice, učinio je sebe metom bez zaštite. Zato je moguće da bude novčano kažnjen prenoseći štivo sa drugog medija, a da taj medij bude ekskulpiran i od blagog ukora. Ne znam kako se ośećaju svi oni koje sam smatrao sapatnicima u nesreći u kojoj smo živjeli, zaslužuju li sebe da titulišu pretencioznim epitetima građanštine, demokratičnosti, liberalizma... kad su pali na na osnovnoj ideji ljudskosti, neuskogrudosti, otpora taštini, malograđanštini i sitnim začkoljicama
Puttoo7

Ruskokolonaška dilema: Ili Tolstoj, Cvetajeva, Ahmatova, Mandeljštam, Brodski – ili Putin!

Ko voli rusku kulturu, mora mrzeti rusku državu

Sveobuhvatna istorija represije ruske države nad ruskom kulturom obuhvata silne tomove i tomove literature. Ali, ono što se može videti jasno kao na dlanu jeste da je najljući neprijatelj ruske kulture vazda bila ruska država, u svim svojim ovaploćenjima. Zato bi srpski ruskokolonaši morali da se odluče, jer se ne može istovremeno voleti i ruska kultura i ruska država, činjenice nedvosmisleno pokazuju da jedno isključuje drugo
Nade 01 S

Nekrolog: Nadežda Mandeljštam (1899-1980)

Ostatak velikog ognja, žiška koja tinja

Ima nečeg potresnog u tome da je obe svoje knjige napisala u šezdeset petoj godini života. U porodici Mandeljštam pisac je bio Osip, a ne ona. Ako je išta napisala pre toga, bila su to pisma prijateljima i molbe Vrhovnom sudu. Njoj nije svojstven lik memoariste koji u miru rekapitulira dugi život krcat događajima. Jer, njenih šezdeset pet godina nisu sasvim obične. Ima razloga što u sovjetskom krivičnom zakonu postoji paragraf koji predviđa da se u logorima pod određenim režimom jedna godina računa kao tri. Po tom računu mnogo je Rusa u ovom veku čiji život dostiže dužinu biblijskih praotaca, sa kojima je Nadežda Mandeljštam imala još nešto zajedničko: žudnju za pravdom
Suncokreti

Revizija istorije i brisanje nepoćudnih

Kome treba glava Petra Lukovića?

Pogledamo li Petrov rad kroz publikacije koje smo svi čitali i divili se, vidimo da se Petar na sve načine suprotstavlja istorijskom revizionizmu: četništvo, ustaštvo i domobranstvo su mu odvratni, divi se partizanstvu, govori da je „bilo časno živeti sa Titom“, osuđuje etnička čišćenja počinjena devedesetih, protivnik je nacionalizma, jedini je otvorio i razmatrao temu izbrisanih u Sloveniji, prezire palanačku uskogrudost i ustoličeni provincijalizam, propagira slobodarstvo stilom i sadržinom... Pa naravno da smeta, on je sistemska prepreka koja se mora ukloniti. A ukloniće ga oni koji su za pare preko noći konvertirali i proglasili se vodviljskim četnicima, pajacima u predstavi koju režiraju naši pritupi a pohlepni gospodari