Tekstovi sa tagom: putopis

Junn 05 S

Putopis iz Afrike, paganskog raja (2)

Mračno srce, teže od zemlje i neprijateljskije od neba

Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na čardake, i verande, oko koje se tiskale inače crnačke kolibe. Bilo je vazdan nepravilnih, uglastih dvorišta, gde su se veliki i deca izležavali ili kretali slabo osvetljeni ognjevima. Domaćin, uvijen u plavi ogrtač, s dugom retkom bradicom, obradova se, ali se ne uznemiri mnogo kad nas vide. Naredi da nam se iznesu stolice, i dugo predstavljanje između njega i mene nastade uz pomoć N–a, koji nam služaše kao tumač. Rekoh da su mi žena, deca, krave, psi, koze, otac, mati, braća, krov itd. itd. vrlo dobro i da sam srećan što je tako i kod njega. On mi od svoje strane pokaza svoj dom. Prvo što videh je to da su uz jedan zid neke kamene stepenice čiji su basamaci duboki jedva po santimetar–dva i koje su zbog toga ostale zauvek neupotrebljive.
Afrii 03 S

Putopis iz Afrike, paganskog raja (1)

Lepota tamnih naroda je veličanstvena

Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune. Na zemlji kojom se hrani prašuma, tesna, zbijena, sjedinjena, nema mesta za život, ni ljudi, ni zverova, ni ptica. U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha. Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga. Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i reptilija.
Happon 03 S

Priručnik za Zemlju izlazećeg Sunca

Put u Tokio

Za mnoge je Japan potpuni SF, po svemu radikalno drukčiji od nas, što nam je bio dovoljan motiv da odletimo do Zemlje Izlazećeg Sunca, upijamo dojmove i prenesemo ih vama.
Ptpss 04 S

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Berlin (4)

Do Zapada sto somuna, nama ostaje hleb s piljevinom

Posle teniskog finala, otvorio sam i drugu koka-kolu i moram da priznam da su u pravu oni koji su odavno upozoravali da su isti-istijati proizvodi u istočnoj Evropi mnogo lošiji od onih koje prodaju na Zapadu. Ukus ove nemačke koka-kole nije se mogao uporediti s bućkurišem koji nama prodaju u Srbiji. Karamel vafli, tofi karamele, Milka čokolada, špeci – to je sve potpuno drugačijeg ukusa na licu mesta. Nama uvaljuju tečnu plastiku i surogate. Ali, nema veze. Do Zapada sto somuna, nama ostaje hleb s piljevinom
Aputop2

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Retimno (3)

Na grčkim ostrvima se ne zaključavam

Gladan sam Retimna, i doslovno, pa zbog vetra i još tmurnog neba menjam plan: mokru odeću za putovanje kačim štipaljkama za uže, vadim jedan od četiri kompleta za more, tuširam se, čak oblačim i jaknu, koju presavijenu nosim u mreži poklopca kofera iako za nju nikada nema potrebe, pa odlazim na Štrand Roud, popularnu Venizelosovu džadu, da slike s peščane plaže postavim na instagram. Brže-bolje preskupim sms-om poručujem i dve pesme u emisiji Radio Morave „Pozdravi i želje slušalaca“; „More“ Šarla Trebea i „Vlaško kolo“ Tuti Fruti benda s tekstom: „Pozdravljam babu na odsluženju predvojničke obuke u rusko-srpskom kampu i teču Arčibalda na privremeni rad u Australiju s ove pesme i poručujem da je more toplo a Grci da nas volu kao i uvek, uprkos propagandi.“
Milano

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Milano (2)

Putovanje bez razumnog povoda i preke potrebe

Zgrade, terase i lođe izgledaju taman toliko neluksuzno da pružaju iluziju priuštivosti, a opet i ušuškani, da mame da se tu skrasim. Za tako nešto je potrebno da dobijem sedmicu na lotou. Dugo sedim u bašti poslastičarnice, uživam u vetru koji ćarlija pod tendom i proučavam prozore na zgradama preko puta. Zatim produžavam do jednog kafea u staroj zgradi pored veštačke rečice što glumi slepi amsterdamski kanalčić. Bašta je u senci vinove loze koja se uvija oko čvornovatih grana drveća. Završavam popodne negronijem koji pijuckam dugo, boreći se da ne zadremam
Nan Madol

Svijet na mom dlanu: Nan Madol, Mikronezija

U gradu o kome niko ne zna ništa

Trebalo nam je skoro sat vremena pješačenja kroz tropsku džunglu da stignemo u selo čudnog imena En-Peu, što na lokalnom jeziku znači Damin duh. Kao u starim vremenima prvih pomorskih otkrića, djevojke nam stavljaju krune od mirišljavih orhideja. To je znak iskrene dobrodošlice bijelim strancima o kojima ne znaju ništa - ko su, odakle su i kakve su im namjere. Nude nam kokosove orahe da bismo se osvježili. Za to vrijeme, ispred nas, momci i djevojke pjesmom i plesom izražavaju nam dobrodošlicu. Takav je običaj
Milano

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Milano (1)

U Italiji čovek ne može da pati od žeđi

U Milano sam nominalno stigao da bih nazočio I-Day's rock festivalu s ponudom u vidu dva brata Gallaghera obaška, Pearl Jam, The Killers i Offspring, koji su spali na to da budu predgrupa za Queens of the Stone Age, a dok sam kloparao koferom po trotoaru, još nisam prelomio da li ću 25. uveče da idem na Queen s Adamom Lambertom u Mediolanumu. A zapravo sam došao da bih dao sebi izgovor zašto iz Malpense hvatam IziDžetov let do Herakliona kad mi nemamo čarter letove za grčka ostrva izvan agencijskih ponuda
Dinosaurusi

Svijet na mom dlanu: Pustinja Gobi

U domovini dinosaurusa

Da bi privukli znatiželjnike iz svijeta i pokrenuli turizam, spretni kineski turistički poslenici su uz pomoć Vlade, 2007. godine, na samoj kinesko-mongolskoj granici, u blizini grada Erlian (Erenhot), podigli jedinstvenu atrakciju - Grad dinosaurusa (Dinosaur City)
Moscew 02 S

Eseji i govori: Sestra autsajderka

Beleške sa puta po Rusiji

Odri Lord (Audre Lorde) bila je karipsko-američka spisateljica, radikalna feministkinja, lezbejka i aktivistkinja za građanska prava. Odrin identitet crnkinje-lezbejke postavio ju je u jedinstvenu poziciju sa koje je mogla da javno govori o problemima u vezi sa građanskim pravima, feminizmom i opresijom. Njen rad bio je široko i nagrađivan i kritikovan zbog socijalnog liberalizma i seksualnosti koje je prezentovala u svojim radovima, kao isticanjem potrebe za revolucijom i promenom. Umrla je 1992. godine, u 58. godini. Lord je svoj rad fokusirala ne samo na razlike između ženskih grupa, nego i na suprotstavljene razlike između individua. "Ja sam definisana kao druga u svakoj grupi čiji sam deo", izjavljivala je. "Biti autsajderka jeste i snaga i slabost. Pa ipak, bez zajednice zasigurno nema oslobođenja, nema budućnosti, samo najslabijeg i privremenog primirja između mene i moje opresije". Iz njene knjige “Sestra autsajderka”, zbirke eseja eseja i govora, prenosimo poglavlje “Beleške s puta po Rusiji”.
Nan Madol

Na marginama Ekspedicije “Nan Madol 2018”

Život u vatrenom prstenu

Uvijek kada se uspješno završi neka istraživačka misija, kao što je Ekspedicija “Nan Madol 2018.”, u dnevniku ostane i pregršt ništa manje zanimljivih saznanja koja nisu našla mjesta u dnevnim izvještajima. Tako je nastala ova reportaža
Venecija

Ovdje se o svakoj ulici može napisati knjiga

Venecija, republika vode

Zapravo je Venecija istinska vodena republika, Krupa je samo njena smanjena replika. Mogao sam osjetiti jedinstvo svoje knjige o vodi sa ovim gradom u kojem je voda prodirala gotovo u dnevne sobe. Ovdje se o svakoj ulici može napisati knjiga. Dovoljno je gledati u ovu iskonsku vodu da bi pomislio kako se začas možeš vratiti u formu vodozemca, a onda skroz do koloidnih kapljica iz kojih će se razviti sam život
centralna amerika

Turneja po Centralnoj Americi: Nicaragua, El Salvador, Guatemala

U busevima se živi, prodaje i rade svete mise

Vamos ala Maya! Ustvari Tikal je prijestolnica Majanskog kraljevstva i džungli nekoć nepristupačnog terena sjeverne Guatemale. Još uvijek ne toliko turistički eksponiran Tikal, gdje se ljudi nerijetko izgube u džungli, istražujući ovaj gigantski kompleks hramova, akropola i piramida
Tiuu 02 S

Svijet na mom dlanu: Tiahuanako (Bolivija)

Kapija sunca, najveća tajna Južne Amerike

Neko je dobro primijetio da Tiahuanako možda ne budi vizuelni spektakl kao što bude ruševine Maču Pikčua (Machu Picchu), Palenke (Palenque) u Peruu ili Teotihuakan (Teotihuacan), u Srednjoj Americi, ali njegovo postojanje daleko je značajnije od svih arheoloških lokaliteta na ovim zanimljivim prostorima. On je spomenar prošlosti Južne Amerike
biciklijada

Mala kronika ljetne biciklijade 2017: Zapisi poslije puta (4)

Kad se pjesma spoji s nebom

Vrijeme je otočanima dozvoljavalo luksuz da se ne opterećuju njegovim protokom, dok je zauzvrat zahtijevalo da poštuju njegovu svakidašnju ćudljivost ― ako je kišom odlučilo zaustaviti život na nekoliko dana, onda je to bilo tako. Sutradan predvečer u uvali Ugljenica jedva se kupalo išta ljudi. Na prvom stablu pri granici šume markerom je bilo napisano “zapalimo još jednu pa idemo”. Bio sam spreman popušiti cijelu šteku cigareta samo da bih produžio taj trenutak