Tekstovi sa tagom: raša popov

Pamtim posle 35 godina da sam na toj večeri ostao gladan. Ne sećam se detalja. Bane Jovanović mi je pre neko veče ispričao, da je one godine kad je on bio tamo s pozivnicom na tvrđem žigosanom kartonu, zakuska bila na dugim stolovima posred najveće sale-hale, i da su se svi pravili da jelo ne vide. Kad je najzad neko dao znak da je "izvolte", dve hiljade generala, admirala, predsednika devet skupština, pandura, ministara, novinara cenzora i niščih upražnjivača samocenzure, primadona i artista, jurnulo ka stolovima i stalo grabiti viršlice i senfove, hajdučke ćevape i Gavrilovićeve salame

Iako je opčinjen svetom mašina, strašnom parnom lokomotivom, vršalicama i drugim čudesima devetnaestog i dvadesetog veka, Raša Popov je ipak čista osamnaestovekovna duša predmeta izrađenih od drveta - škripa drvenih seljačkih kola sanjivo izbija iz svakog njegovog stiha. Ovo je i primenjeno pesništvo. Nema teme koja se ne može opevati u poeziji Raše Popova, nezaboravnim i očaravajućim slikama iz najzabitijih suterena srpskog jezika. Sve je to pravi, unikatni ručni rad majstora pesmopisca, u maloj zanatskoj radnji iz koje, uprkos čestim oskudicama u materijalu i mustrama, danonoćno izlaze komični, lukavo naivni, granginjolski, furiozni turbofolk jezički proizvodi.