Tekstovi sa tagom: radmila lazić

Marijpo 30 S

Malo, prolećno pismo urednicama „Peščanika“

Zašto dve trećine? Zaplenite me celog!

Očekujem, koliko ovih dana, da objavite neku Srećnu Psalm Poslanicu – na temu kako trošimo Lukovićevu penzionu donaciju; možda sve tri (2Cece + 1Psalm) svratite kod mene u redakcijski komšiluk, tu u Savamalu, tik uz voljeni Beograd na vodi; dozvolite da vam toplo preporučim ekskluzivnu večeru u Beton hali, gde možete da birate kao na gradskim izborima – Cantina de Frida, Ambar, Lavash, Promaja ili Papalada
Cenzura

Zašto je parodija osuđena na nerazumevanje

Ni po Lazić, ni po Lukoviću, već po sudinici upućenoj

Vesna Sekulić je presudila (o) parodiji a, po presudi zaključujući, promaklo joj je čak i njeno postojanje, a kamoli da njena legitimna rugalačka forma potiče iz petog veka pre nove ere kad je pisao Hegemon iz Tasosa kog Aristotel navodi kao prvog parodičara
Brasteff 12 S

Moje prvo i poslednje pismo sutkinji Vesni Sekulić

Dozvolite da vas parodiram

Dočekali ste, Vesna, čestitam, da o vama pišu pisci, književnici, pesnici ili publicisti, malo li je to za osobu poput vas koja veruje da se Stanislav vaistinu prezivao Binaver, kako piše ćirilicom u vašoj presudi?
Cenzura

Istorijska presuda Petru Lukoviću

Kako je sudskom odlukom zabranjena parodija kao književni žanr

Presuda Vesne Sekulić je drugačija, naša sutkinja ide korak dalje – ona zabranjuje književni žanr, po njoj samo pisanje parodije predstavlja kršenje zakona. A ni to joj nije dovoljno, već u presudi propisuje i kako treba pisati, kako koristiti i plasirati informacije, koja osećanja su zakonom dozvoljena a koja nisu, ima tu reči i o skrnavljenju umetničkog dela i još trista čuda od istog brašna
Sudija

Dobrovoljni prilog za istoriju progona parodije, satire, novinarstva i književnosti

Šta sve piše u presudi Vesne Sekulić

Presuda Lukoviću za parodiju pesme Radmile Lazić obiluje, blago rečeno, čudnim navodima i zaključcima. Prenosimo najzanimljivije delove, bar za istoriju progona slobode misli i izražavanja, uz prigodne i uzgredne komentare obojene zloglasnom plavom bojom
Crnjanski

Pantologija novije srpske pelengirike

Crnjanski postao drvo, a Ujević guverner Narodne banke

Samo za sutkinju Vesnu Sekulić i pesnikinju Radmilu Lazić donosimo mali izbor iz “Pantologije novije srpske pelengirike”, tačnije iz “Pomenika za 1922. godinu” u kojem ovaj navodni parodičar ruži, vređa, zlostavlja i nanosi silne duševne boli jugoslovenskim piscima, bez ikakvog ustuka i zazora. Još jednom ukazujemo na Vinaverov zulum koji je prošao nekažnjeno, te sudijskoj pažnji preporučujemo čitanje svih izdanja “Pantologije”, skupa s “Alajbegovom slamom”. Smrt parodiji, sloboda lezionoj sposobnosti i načelu proporcionalnosti!
Cenzura

Kad sud dodjeljuje donacije

U tišini se najlakše vrše egzekucije

Petar Luković onim što radi afirmiše osobenost, promoviše subjektivnosti koja nije produkt interesnih grupacija i njihovih nastojanja da, putem različitih oblika manipulacije subjektom i subjektivitetom, dođu do svojih ciljeva. I tu je njegov osnovni problem. Van interesnih grupa, odapinjući inokosno svoje ironično-satirične strijelice, učinio je sebe metom bez zaštite. Zato je moguće da bude novčano kažnjen prenoseći štivo sa drugog medija, a da taj medij bude ekskulpiran i od blagog ukora. Ne znam kako se ośećaju svi oni koje sam smatrao sapatnicima u nesreći u kojoj smo živjeli, zaslužuju li sebe da titulišu pretencioznim epitetima građanštine, demokratičnosti, liberalizma... kad su pali na na osnovnoj ideji ljudskosti, neuskogrudosti, otpora taštini, malograđanštini i sitnim začkoljicama
Spaljivanje knjiga

U odbranu slobode govora

Sudovi u Srbiji ukidaju književne žanrove

Ovaj slučaj zahteva široku nacionalnu i međunarodnu akciju odbrane ljudskih prava. Ne samo odbranu Petra Lukovića, već prava slobode govora uopšte. To se tiče svih nas, svih ljudi pera i umetnosti, ali i svakog čoveka. U to ime dajem svoj glas
Andrej Nikolaidis

Projekat finansijsko-biološkog uništenja Petra Lukovića

Ironija i sarkazam, sirak tužni bez nigđe nikoga

Njena pjesma, koju je parodirao Petar Luković, što je Radmila Lazić naplatila kod suda, zove se „Očajni psalam“. Da, ta pjesma uistinu jeste očajna. Intonacija te pjesme prosto priziva, ne, zahtijeva podsmijeh. Naši pisci, dakako, vole o nevoljama naših državica i nacijica drviti u biblijskom tonu. Uzvišenost tona ne iskupljuje odabir teme. Naprotiv: sve čini još komičnijim. Svaki put kada koriste biblijski ton za svoje nacionalno-državotvorne jadikovke, naši pisci, doduše nesvjesno, parodiraju Bibliju. Tako da je Lukovićeva kažnjena pjesma, zapravo, parodija parodije
Stanislav Vinaver

Povodom presude Petru Lukoviću za parodiju

Uhapsite Vinavera!

Vinaveru nije bilo dovoljno što je parodirao pesme, prozu i eseje raznih pisaca, rugajući im se, nije mu dosta ni što ih je izvrgavao ruglu u oglasima, niti što ih je kasapio u tzv. maturskim pitanjima, već je udario najdirektnije na ličnost i ugled srpskih pisaca. Na kraju svojih ozloglašenih pantologija, Vinaver daje tzv. biografske podatke, pomenike, lične podatke – u kojima piše lažne biografije autora koje je prethodno ispreskakao na pasja preskakala
Aabrac 12 S

U ime naroda: Još jedan poraz bivšeg glavnog urednika e-novina

Peščanikova sudska pobeda nad Petrom Lukovićem

Sud je uzeo u obzir – piše u presudi na desetoj strani sitnog ćiriličnog teksta  - „intenzitet i jačinu bolova“ koju je radmilalazić pretrpela, te je sud našao „pravičnu novčanu nakandu“ od 50.000 dinara, sudske takse od 48.300 dinara, te zateznu kamatu od decembra 2016, mada sam presudu dobio tek danas (12. marta 2018), jer mi ista nije uručena niti sam znao za njeno postojanje...