Tekstovi sa tagom: recepti

Može biti i blitva s grahom. Kako god vam se više sviđa. Ni sam nisam siguran koja je to varijanta kad ja kuham, ali znam da je dobro i ovako i onako. Jedno lagano jelo za vegetarijance, ali bogme i za mesoljupce. Ovi drugi trebaju si uz grah s blitvom ispeći koji komad mesa - pohani pileći batačić ili recimo jednu svinjsku krmenadlu na žaru. Ili recimo pečena svinjska rebarca. Joj... kak je to nezdravo..., a tako dobro.... Recept potiče iz kuharice mame moje Strine, jednostavno govoreći moje punice, a ona ga je donijela ni manje ni više nego s puta iz daleke Australije, kamo su ga odnijeli naši ljudi i pokoji talijan pred puno godina kad su išli u daleki svijet trbuhom za kruhom

Bolnička piletina svakodnevno me dovodila do očaja neizmjernom količinom maleckih pilećih prsa utopljenih u kafenu žličicu nekakva neslana umaka nedefiniranog okusa i šaku posne riže koje je glavni kuhar svakodnevno uporno stavljao kao glavni obrok bolesnom pučanstvu.

Jedan jednostavni naputak za pripremu friških sardela. Uglavnom namjenjen kontinentalnom dijelu naših čitalaca. A mogao bi ovo pročitati i poneki domaći majstor s mora, jer nađe se i kod nas takvih koji znadu upropastiti dobru sardelu

Zdravo mesoljupci, evo me opet. Nisam se dugo „ukazivao u stričevoj kuharici“, ali to ne znači da nisam i kuhao. Kuham, ljudi moji kuham i nastojim skinuti barem 30-ak kg. Kaže 'Strina' da očuvam zdravlje, a kaže to i moj doktor, a ja kažem da to baš i nije tako jednostavno. Ali znam da bi trebalo jer sam postao prilično voluminozan. Zato treba jesti lagana jela... kao ovo o kojem vam danas pišem

Možemo je pohati, pržiti, marinirati ili sušiti (što je prava šteta), a vrlo je ukusna i sirova (carpaccio) ili na salatu. Recepti s njom poznati su još od prvog vijeka, a ja ću vam predstaviti jedan svoj, dvadesetprvostoljetni

U najškrtiju poparu, kojom se plaše deca, idu samo stari hleb, voda, so i kašika masti. Taj recept su prepričavali naši preci koji su čobanisali pre II svetskog rata i za koje je otkriće loja u puri bilo ravno dobijanju dukata u slavskom kolaču. Kada se ovom receptu doda i oveće parče homoljskog sira, dobije se popara koja se konzumirala 1950-ih godina po gradovima u tamnici naroda

Nakon duljeg vremena opet sam se uhvatio kuhanja i to iz čisto praktičnih razloga. Htio sam se malo „odmoriti od mesa”. Barem jedan dan. A bila je dobra prilika jer sam na merkatu naletio na prekrasne i svježe bukovače

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova

Moja proja je Tradicionalni američki kukurzni hleb. Slučajno sam naišao na taj recept u maloj hlebnoj bibliji, način pripreme je atipičan i ima butera u receptu, ali ukus je kao normalna, nedekadentna domaća proja. U stvari najviše su me privukle mere: taman za onaj manjim pravougaoni duguljasti pleh, koji se može naći u svakoj kuhinji, kao i to što se koristi buter. U finansijski srećnim godinama, uz tu „američku proju“ sam gledao noćne prenose dodele Oskara

Lignje se mogu spremati na jako puno načina. Ja ih volim svakako, a punjene posebno. Kako sam danas, ispred ulaza u ribarnicu, sreo jednu poznanicu koja me pitala iznenađeno da li ja stvarno i kuham to što pišem, opijen mirisom ribarnice dobio sam nadahnuće i odlučio da ću sutra spremiti mojima za ručak lignje punjene na ovaj osebujni način. Imam sve što mi treba osim lignji i vina, ali to nije nikakav problem jer i jednog i drugog uvijek ima na raspolaganju. Treba jedino paziti da nabavite naše – domaće lignje. Jadranske, a ne japanske

Jetrica na venecijanski jedno je od mojih omiljenih jela. FEGATO DI VITELLO ALLA VENEZIANA – tako to zovu Talijani. Oni je rade drugačije nego mi u Istri, a ja opet dodam kod pripreme neku svoju 'caku' da joj dadem malo više 'šmeka'. Neću reći koja je to 'šmek caka', nego otkrijte sami ako vas je volja

Nikad nisam mislio da bi pisanje recepta o sarmi moglo biti tako zaguljeno. Ali stvarno zaguljeno. Vjerujte mi da pokušavam to napisati još negdje od predbožićnih blagdana prije tri godine, ali nikako da sjednem i da nešto suvislo napišem

Glavna zvezda “Malih tajni” bio je čovek iz naroda, pripadnik radničke klase, Stevo Karapandža, šef kuhinje brojnih zagrebačkih hotela i restorana. Uz njega smo, slušajući priče o jelima koja prave neki drugi i drugačiji ljudi, u vazda toplijim krajevima, iz Istre, sa otoka, ali i sa krajnjeg juga Jugoslavije, putovali i zamišljali krajeve koji čekaju da ih obiđemo, slušali unekoliko izmenjenu, zapadnu varijantu svog jezika, naučili šta su papar, zdjela, vrhnje, žlica (“dvije žlice Vegete bile su neizostavne za božanstveni ukus”, kao iz stroja profesora Baltazara”).

Riskirajući jezikovu juhu što nisam pojeo preostalo zelje („da se ne baci“, jel’te), odlučim napraviti nešto lagano, na brzinu. Računam, pojest ću ja to pa kad se draga vrati mogu s njom za večeru podijeliti onu njenu delikatesu. Od brzinskih stvari najviše volim tjesteninu, brzo se sprema i energetski je hranjiva pa se sjetim jednog od svojih najdražih jela, još dok sam lutao po Italiji, stare dobre amatriciane

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova