Tekstovi sa tagom: recepti

Moja proja je Tradicionalni američki kukurzni hleb. Slučajno sam naišao na taj recept u maloj hlebnoj bibliji, način pripreme je atipičan i ima butera u receptu, ali ukus je kao normalna, nedekadentna domaća proja. U stvari najviše su me privukle mere: taman za onaj manjim pravougaoni duguljasti pleh, koji se može naći u svakoj kuhinji, kao i to što se koristi buter. U finansijski srećnim godinama, uz tu „američku proju“ sam gledao noćne prenose dodele Oskara

Lignje se mogu spremati na jako puno načina. Ja ih volim svakako, a punjene posebno. Kako sam danas, ispred ulaza u ribarnicu, sreo jednu poznanicu koja me pitala iznenađeno da li ja stvarno i kuham to što pišem, opijen mirisom ribarnice dobio sam nadahnuće i odlučio da ću sutra spremiti mojima za ručak lignje punjene na ovaj osebujni način. Imam sve što mi treba osim lignji i vina, ali to nije nikakav problem jer i jednog i drugog uvijek ima na raspolaganju. Treba jedino paziti da nabavite naše – domaće lignje. Jadranske, a ne japanske

Jetrica na venecijanski jedno je od mojih omiljenih jela. FEGATO DI VITELLO ALLA VENEZIANA – tako to zovu Talijani. Oni je rade drugačije nego mi u Istri, a ja opet dodam kod pripreme neku svoju 'caku' da joj dadem malo više 'šmeka'. Neću reći koja je to 'šmek caka', nego otkrijte sami ako vas je volja

Nikad nisam mislio da bi pisanje recepta o sarmi moglo biti tako zaguljeno. Ali stvarno zaguljeno. Vjerujte mi da pokušavam to napisati još negdje od predbožićnih blagdana prije tri godine, ali nikako da sjednem i da nešto suvislo napišem

Glavna zvezda “Malih tajni” bio je čovek iz naroda, pripadnik radničke klase, Stevo Karapandža, šef kuhinje brojnih zagrebačkih hotela i restorana. Uz njega smo, slušajući priče o jelima koja prave neki drugi i drugačiji ljudi, u vazda toplijim krajevima, iz Istre, sa otoka, ali i sa krajnjeg juga Jugoslavije, putovali i zamišljali krajeve koji čekaju da ih obiđemo, slušali unekoliko izmenjenu, zapadnu varijantu svog jezika, naučili šta su papar, zdjela, vrhnje, žlica (“dvije žlice Vegete bile su neizostavne za božanstveni ukus”, kao iz stroja profesora Baltazara”).

Riskirajući jezikovu juhu što nisam pojeo preostalo zelje („da se ne baci“, jel’te), odlučim napraviti nešto lagano, na brzinu. Računam, pojest ću ja to pa kad se draga vrati mogu s njom za večeru podijeliti onu njenu delikatesu. Od brzinskih stvari najviše volim tjesteninu, brzo se sprema i energetski je hranjiva pa se sjetim jednog od svojih najdražih jela, još dok sam lutao po Italiji, stare dobre amatriciane

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova

Treći miris iz kuhinje koji me baci u prošlost je onaj od kelja kuhanog kao varivo. Mama je bila pravi majstor u njegovoj pripremi i, iako mi klinci (baš kao i ovi današnji) nismo pretjerano uživali u povrću, uvijek ga je znala zakamuflirati nekim drugim aromama pa sam ja u čast na moja davna sjećanja odabrao jednostavan recept tog čušpajza od kelja sa suhim špic rebrima i kobasicama

Hrvatska je nekad bila prepuna stočara i zemljoradnika pa zato i danas obiluje seljacima. Čast ostalima, onim mrtvim i još živućim, ali od svih je najpoznatiji svakako bio Ambroz Gubec, zvan i Matija

Kuhanje jabuka u agdi je kritična tačka. Naime, ako je agda siromašna (naprimjer 250 grama šečera u pola litre vode) jabuka se kompletno razmekša (razbuzi) i kao takva se lako raspada prilikom filovanja. Kad se vidi da je jabuka u stanju „nako“ – ni tvrda, ni premekana, vadi se iz agde i stavlja u neku tepsiju ili staklenu posudu

Uz ovaj recept za začeće nudim i onaj drugi, gastronomski, jer kažu da ljubav ide kroz želudac koji ne poznaje nacionalnost, vjeru, boju kože i pripadnost po spolu i rodu

U našem podneblju živio je jedan poznati književnik čiji je život, hotimice ili ne, bio prilično vezan uz minimalno svake vrste, a to je Ivo Andrić. Ne samo da je cijeli život bio zaljubljen u samo jednu ženu, Milicu, nego je dobio i samo jednog Nobela, onog za književnost. Zanimljivo je da je svoje najpoznatije djelo želio nazvati „Na Drini ćuprijica“ no nakladnici i određene komisije mu to nisu dozvolili

Jedni vele da je pravi žgvacet onaj od kokoši, drugi da je od boškarina, treći od divljači i tako dalje, ja sam ga radio od mljevenog junećeg mesa. Isto tako kažu da uz njega idu njoki, neki spominju razne vrste tjestenina i palentu, a ja sam se odlučio za fuže

Kad je pre nekoliko godina otvoren web-sajt JNA-kuvar, mnogi su bili oduševljeni: sve je bilo tu, količine, sastojci, način pripreme, no ono čega nije bilo jeste onaj osjećaj koji mladac istrgnut od doma i mamine spize ima dok čeka u redu s 200-tinjak sličnih sebi moleći da porcije graha potraju dok i na njega ne dođe red. Zapravo, vojnički je grah jedino jelo koje se pamti, a dan je u pravilu bio dobar ako je na meniju bio grah

U to vreme su majke svojim kćerima pričale razne priče, a kako bi se ove uzdržavale od seksa: „ako poljubiš mladića odmah ćeš ostati trudna“, „ako te vidi golu, ostaćeš trudna“, „ako vidiš golog muškarca, pa se pomazite, rodićeš blizance“ „neke devojke su ostajale trudne samo zato što se muškarac očešao o njih na ulici“, I svi su bili opsednuti i brinuli o trudnoći iz bajke.