Tekstovi sa tagom: rokenrol

Ajde probajte pogodit ko je nosio portabl mono aparat za vrćenje ploča? Dobro, pogodili ste iz prve. Čim sam ga ukopčao zauzeo sam gard DJ znalca, pa je krenuo The Jean Genie. Želio sam održati tu napetu dinamiku pa mi je pod ruku dopala i Anarchy In The UK. Činilo se kao da djevojke baš i nisu nalazile neku čvršću sponu s mojim odabirom muzike, a ni momci koji su me okružili nisu me ohrabrili u mojoj edukacijskoj misiji

Službeni glasnik objavio je knjigu “Deca srebrne emulzije” Zorana Vujovića. Novi talas nije činila samo muzika već način života ljudi koji su u to vreme šetali beogradskim ulicama, odlazili na koncerte, provodili večeri na Akademiji ili na čuvenim kućnim žurkama i na kraju postali legende asfalta. Mnogi od njih bili bi zauvek zaboravljeni da nije bilo fotografa, koji su imali samo jedan zadatak: da na filmu zaustave trenutak kada je život postao umetnost. A jedan od njih je upravo Zoran Vujović Vuja. U knjizi su sabrane fotografije na kojima su, uz kultne bendove kao što su Partibrejkersi, EKV, Električni orgazam, Haustor, Azra, Figure ili Kandinski, ovekovečeni između ostalih i čuveni Pera Ložač, Đole Trip, Dragan Lubarda, Sonja Savić, Džoni Racković, Biljana Trifunović Bezideja, Satan Panonski, Fleka, Tanja Haj, Aleksandra Ilić Aki, Slobodan Nedeljković Žonki. Sve njih prate priče koje je Zoran Vujović čuo i sa čitaocima ih podelio u ovoj knjizi. Prenosimo nekoliko priča iz knjige

Službeni glasnik objavio je knjigu “Deca srebrne emulzije” Zorana Vujovića. Novi talas nije činila samo muzika već način života ljudi koji su u to vreme šetali beogradskim ulicama, odlazili na koncerte, provodili večeri na Akademiji ili na čuvenim kućnim žurkama i na kraju postali legende asfalta. Mnogi od njih bili bi zauvek zaboravljeni da nije bilo fotografa, koji su imali samo jedan zadatak: da na filmu zaustave trenutak kada je život postao umetnost. A jedan od njih je upravo Zoran Vujović Vuja. U knjizi su sabrane fotografije na kojima su, uz kultne bendove kao što su Partibrejkersi, EKV, Električni orgazam, Haustor, Azra, Figure ili Kandinski, ovekovečeni između ostalih i čuveni Pera Ložač, Đole Trip, Dragan Lubarda, Sonja Savić, Džoni Racković, Biljana Trifunović Bezideja, Satan Panonski, Fleka, Tanja Haj, Aleksandra Ilić Aki, Slobodan Nedeljković Žonki. Sve njih prate priče koje je Zoran Vujović čuo i sa čitaocima ih podelio u ovoj knjizi. Prenosimo nekoliko priča iz knjige

Rokenrol je najveća kulturna i društvena revolucija koja se širila od pedesetih godina dvadesetog veka. Rokenrol je pružio slobodu, drugačiji model ponašanja, razmišljanja i postavio određene ideale. Prevazišao je sve granice, predrasude i ušao u savremene tokove kulture i društva. Zaista voleti rokenrol i živeti za trenutak kada će se zvuk materijalizovati i energično osvojiti atmosferu ispred bine − to je suština koncertne rokenrol fotografije. Snaga i energija koji isijavaju iz nastupa različitih muzičara i iz živog i neukrotivog rokenrol zvuka, svakako su ona pokretačka sila koja nas dvoje zakuca ispred bine i dovodi do poistovećivanja, prepoznavanja i disanja u istom ritmu i zanosu sa samim izvođačem. U magiji zvuka i čaroliji autentične atmosfere fotograf kao medij bi trebalo da kroz sliku zabeleži sve to: moć nad moćima, snagu, energiju, zanos, bes, ljubav, osetljivost, istančanost duha, atmosferu, osvetljenje, zvuk, dah i iznad svega povezanost publike sa izvođačem. Rokenrol fotografija zahteva posvećenost i upornost, prisutnost i življenje svakim delićem svoga bića sa tim datim trenutkom u kome se nalaziš. Samo tada fotografija može da prenese upravo to što oko vidi i to što čovek oseća. Anamarija Vartabedijan i Stanislav Milojković ovom izložbom u Umetničkoj galeriji Stara kapetanija obeližili su deset godina svoje zajedničke izlagačke aktivnosti. Na izložbi su se našle najnovije rock fotografije koje su nastale u protekle dve koncertne godine.

Knjiga izabranih tekstova poezije niškog rokenrola (1980-2013) „Orden za olovnog vojnika“ koju je priredio pesnik i prevodilac Željko Mitić, ima veliku važnost. Nije to samo važno za nas koji smo svedoci nekadašnje urbane istorije i kulture srpskih gradova, kao što su to bili i Jagodina (Svetozarevo) i Niš, da se podsetimo svoje adolescencije, nego neka se zna da su ovi gradovi „nekada bacali svetla daleko“, da nisu bili zagledani samo u svoj pupak