Tekstovi sa tagom: rusija

Trideset godina posle opsade i granatiranja Sarajeva, istorija se vratila u još brutalnijoj reprizi. Invazija ruske vojske na Ukrajinu donela nam je užasne slike razaranja čitavih gradova, ubijanje civilnog stanovništva, uz potresne snimke izbegličkih kolona. Nakon svega, ostaje činjenica da Putin neće biti upamćen kao obnovitelj velike Rusije, već kao notorni ratni zločinac

Samo dvije stvari su iritantnije od neprijateljskog bombardiranja: prva je kada vas neprijatelj uvjerava da je bombardiranje za vaše dobro; druga kada tvrdi da u stvari vi bombardirate sami sebe kako biste narušili njegovu reputaciju. Mentalno zdravom čovjeku prijeti moždani udar kada čuje kako sociopat Dmitrij Peskov „isključuje“ mogućnost da ruska vojska granatira stambene zgrade u Ukrajini ili kada ona kreatura sa slika Hieronymusa Boscha Marija Zaharova zgražanje nad ruskom invazijom naziva simptomom histerične rusofobije. Stoga je iznimno prijatno vidjeti da Ukrajinci pružaju žilav otpor ruskim panzer divizijama

Režim se krije u bolu i patnji. Poplava munjevitih i prizemnih analiza političkih eksperata - gubitnika poput Borisa Tadića. U čitavoj pometnji kao da je promakla laž predsednika Srbije o ukrajinskom ignorisanju intervencije NATO u SRJ

Rusija ulazi u sela duž Makijivke kao i duboke šume Volnovahe, kida plakate i sejmove, gazi puteve, brvna, ugovore, staze, potočiće. Rusija ulazi u osamnaesti vek, u februar i u mart, u smeh, u plač i u savest, u napregnutu pažnju studenta i u blagu rasejanost razgrejanih zidova, u livade pune trava i u šumske, nečitke proseke, gazi maćuhice, rezedu, ostavlja u vlažnoj mahovini tragove kopita, gusenica i guma, ruši dimnjake, drveće, palate, gasi svetla, pali velike vatre u anđeoskim vrtovima, muti čista vrela, ruši biblioteke, crkve, gradske većnice, razvešava po nebu skerletne zastave, Rusija ulazi u moj život, Rusija ulazi u moje misli, Rusija ulazi u moje pesme

Nakon knjige „Emigrantski kuvar“ čije smo priče-recepte prožete gorkim humorom objavljivali na našem portalu, Dejan Novačić ekskluzivno za XXZ počinje sedmično da objavljuje tajne kulinarsko-političkih, ali i književno-umetničkih poslastica širom sveta. Podsećamo naše čitaoce da je Dejan Novačić autor kultne knjige “SFRJ za ponavljače”

Kada je Snouden, goreći od radoznalosti (takva priroda) otpakovao svoje prvo diplomatsko sledovanje, imao je šta da vidi. Pored probranih specijaliteta, našao se tu i jedan – jezik. Pravi, veliki, mesnat, hrapav goveđi jezik. Snouden je još sa obuke znao da jezik treba skratiti, ali odseći - to do sad nije video. Isprva je pomislio da je u pitanju neka suptilna poruka ljubaznih domaćina, ali ispostavilo se da nije - naprosto, jezik je bio omiljena delicija ruske nomenklature

Šalamovljeve Priče s Kolime su zasigurno nešto najsurovije napisano u književnosti, zato što ne ostavljaju nijednu nadu i nikakav izlaz. Šalamov je nemilosrdan prema čitaocu, piše Andrej Sinjavski, onoliko koliko je život bio nemilosrdan prema njemu. Rekavši da su redovi za sapun malo duži i da Bunjin možda ipak nije toliko loš pisac, uhapšen je i sproveden na Kolimu, posljednji krug gulagovskog pakla, gdje će ostati dvadeset i sedam godina. Vođene sigurnom rukom pripovjedača koji govori kao da je već mrtav, njegove priče su svedene samo na pitanje kako preživjeti, i da li uopšte preživjeti, u svijetu u kome svi umiru. Osuda staljinizma kod Šalamova ostaje uvijek s onu stranu njegovih priča koje donose uredno i vješto naredane stravične događaje sve do potpune, mirne i zaokružene pomirenosti s bolom, osvijetljenim najčešće u krajnjim ironičnim poantama. U tim pričama nema oslobođenja kroz patnju, nikakvog olakšanja, a sa izostankom mesa i hljeba, u doba Velike izgladnjelosti, nestaju i sva velika osjećanja i utjehe. Shvatali smo da život nije ništa gori od smrti, piše Šalamov, i nismo se bojali ni jednog ni drugog. Nakon ovih priča nećemo više graditi kule u vazduhu. Ali znajući dubine zla, kaže Sinjavski, možemo još pokušati živjeti (Mirnes Sokolović)

XXZ magazin ekskluzivno objavljuje knjigu Aleksandra Novačića “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela” u nekoliko uzbudljivih nastavaka. Reč je romansiranoj biografiji autora kultnog sovjetskog romana “Moskva – Petuški”, za koji Svetislav Basara kaže: “Novačić je pronašao uverljiv način da o životu Jerofejeva napiše knjigu kakvu bi o sebi u vozu Moskva - Petuški – samo da je stigao – napisao Jerofejev”. Specifičnost ove biografije je u tome što je napisana iz perspektive Venedikta Jerofejev. Kao što kaže novinar Miloš Vasić: “Nije to mali poduhvat – postati neko drugi na način tako uverljiv. Nema nam, dakle, druge nego da Sašu Novačića, kolegu i spisatelja, uzmemo kao emanaciju tog Venedikta Jerofejeva, nikad treznog i uglavnom problematičnog tipa koji nam je – uz Sašinu pomoć – neodoljivo simpatičan i sa kime se saosećati mora. Saša Novačić, sve više predak i rodonačelnik dinastije dobrih pisaca, uspeo je ono nešto skoronemoguće: postao je Venička Jerofejev. Ja više ne vidim razliku – osim što je Saša umeren u piću”. Uživajte u Aleksandru Novačiću koji se uvukao pod kožu Venediktu Jerofejevu

XXZ magazin ekskluzivno objavljuje knjigu Aleksandra Novačića “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela” u nekoliko uzbudljivih nastavaka. Reč je romansiranoj biografiji autora kultne sovjetske novele “Moskva – Petuški”, za koju Svetislav Basara kaže: “Novačić je pronašao uverljiv način da o životu Jerofejeva napiše knjigu kakvu bi o sebi u vozu Moskva - Petuški – samo da je stigao – napisao Jerofejev”. Specifičnost ove biografije je u tome što je napisana iz perspektive Venedikta Jerofejev. Kao što kaže novinar Miloš Vasić: “Nije to mali poduhvat – postati neko drugi na način tako uverljiv. Nema nam, dakle, druge nego da Sašu Novačića, kolegu i spisatelja, uzmemo kao emanaciju tog Venedikta Jerofejeva, nikad treznog i uglavnom problematičnog tipa koji nam je – uz Sašinu pomoć – neodoljivo simpatičan i sa kime se saosećati mora. Saša Novačić, sve više predak i rodonačelnik dinastije dobrih pisaca, uspeo je ono nešto skoronemoguće: postao je Venička Jerofejev. Ja više ne vidim razliku – osim što je Saša umeren u piću”. Uživajte u Aleksandru Novačiću koji se uvukao pod kožu Venediktu Jerofejevu

XXZ magazin ekskluzivno objavljuje knjigu Aleksandra Novačića “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela” u nekoliko uzbudljivih nastavaka. Reč je romansiranoj biografiji autora kultne sovjetske novele “Moskva – Petuški”, za koju Svetislav Basara kaže: “Novačić je pronašao uverljiv način da o životu Jerofejeva napiše knjigu kakvu bi o sebi u vozu Moskva - Petuški – samo da je stigao – napisao Jerofejev”. Specifičnost ove biografije je u tome što je napisana iz perspektive Venedikta Jerofejev. Kao što kaže novinar Miloš Vasić: “Nije to mali poduhvat – postati neko drugi na način tako uverljiv. Nema nam, dakle, druge nego da Sašu Novačića, kolegu i spisatelja, uzmemo kao emanaciju tog Venedikta Jerofejeva, nikad treznog i uglavnom problematičnog tipa koji nam je – uz Sašinu pomoć – neodoljivo simpatičan i sa kime se saosećati mora. Saša Novačić, sve više predak i rodonačelnik dinastije dobrih pisaca, uspeo je ono nešto skoronemoguće: postao je Venička Jerofejev. Ja više ne vidim razliku – osim što je Saša umeren u piću”. Uživajte u Aleksandru Novačiću koji se uvukao pod kožu Venediktu Jerofejevu

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

XXZ magazin ekskluzivno objavljuje knjigu Aleksandra Novačića “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela” u nekoliko uzbudljivih nastavaka. Reč je romansiranoj biografiji autora kultne sovjetske novele “Moskva – Petuški”, za koju Svetislav Basara kaže: “Novačić je pronašao uverljiv način da o životu Jerofejeva napiše knjigu kakvu bi o sebi u vozu Moskva - Petuški – samo da je stigao – napisao Jerofejev”. Specifičnost ove biografije je u tome što je napisana iz perspektive Venedikta Jerofejev. Kao što kaže novinar Miloš Vasić: “Nije to mali poduhvat – postati neko drugi na način tako uverljiv. Nema nam, dakle, druge nego da Sašu Novačića, kolegu i spisatelja, uzmemo kao emanaciju tog Venedikta Jerofejeva, nikad treznog i uglavnom problematičnog tipa koji nam je – uz Sašinu pomoć – neodoljivo simpatičan i sa kime se saosećati mora. Saša Novačić, sve više predak i rodonačelnik dinastije dobrih pisaca, uspeo je ono nešto skoronemoguće: postao je Venička Jerofejev. Ja više ne vidim razliku – osim što je Saša umeren u piću”. Uživajte u Aleksandru Novačiću koji se uvukao pod kožu Venediktu Jerofejevu

XXZ magazin ekskluzivno objavljuje knjigu Aleksandra Novačića “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela” u nekoliko uzbudljivih nastavaka. Reč je romansiranoj biografiji autora kultne sovjetske novele “Moskva – Petuški”, za koju Svetislav Basara kaže: “Novačić je pronašao uverljiv način da o životu Jerofejeva napiše knjigu kakvu bi o sebi u vozu Moskva - Petuški – samo da je stigao – napisao Jerofejev”. Specifičnost ove biografije je u tome što je napisana iz perspektive Venedikta Jerofejev. Kao što kaže novinar Miloš Vasić: “Nije to mali poduhvat – postati neko drugi na način tako uverljiv. Nema nam, dakle, druge nego da Sašu Novačića, kolegu i spisatelja, uzmemo kao emanaciju tog Venedikta Jerofejeva, nikad treznog i uglavnom problematičnog tipa koji nam je – uz Sašinu pomoć – neodoljivo simpatičan i sa kime se saosećati mora. Saša Novačić, sve više predak i rodonačelnik dinastije dobrih pisaca, uspeo je ono nešto skoronemoguće: postao je Venička Jerofejev. Ja više ne vidim razliku – osim što je Saša umeren u piću”. Uživajte u Aleksandru Novačiću koji se uvukao pod kožu Venediktu Jerofejevu

XXZ magazin ekskluzivno objavljuje knjigu Aleksandra Novačića “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela” u nekoliko uzbudljivih nastavaka. Reč je romansiranoj biografiji autora kultne sovjetske novele “Moskva – Petuški”, za koju Svetislav Basara kaže: “Novačić je pronašao uverljiv način da o životu Jerofejeva napiše knjigu kakvu bi o sebi u vozu Moskva - Petuški – samo da je stigao – napisao Jerofejev”. Specifičnost ove biografije je u tome što je napisana iz perspektive Venedikta Jerofejev. Kao što kaže novinar Miloš Vasić: “Nije to mali poduhvat – postati neko drugi na način tako uverljiv. Nema nam, dakle, druge nego da Sašu Novačića, kolegu i spisatelja, uzmemo kao emanaciju tog Venedikta Jerofejeva, nikad treznog i uglavnom problematičnog tipa koji nam je – uz Sašinu pomoć – neodoljivo simpatičan i sa kimese saosećati mora. Saša Novačić, sve više predak i rodonačelnik dinastije dobrih pisaca, uspeo je ono nešto skoronemoguće: postao je Venička Jerofejev. Ja više ne vidim razliku – osim što je Saša umeren u piću”. Uživajte u Aleksandru Novačiću koji se uvukao pod kožu Venediktu Jerofejevu

Današnji gost XXZ magazina je ruski fotograf Gosha Bergal, koji živi i fotografiše u Moskvi. Fotografijom je počeo da se bavi pre više od jedne decenije, a za analognu fotografiju se interesuje od 2009. Njegovi subjekti su svuda – žive i preživljavaju na ulici, na kućnim žurkama, traže utehu u piću, tetovažama i bogu. Tako nastaje dokument o jednom vremenu, te društvu koje pokušava da opstane u određenom prostoru. Bergal je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.