Tekstovi sa tagom: sandra dančetović

U lenjosti se rodilo i zadovoljstvo, takozvani hedonizam, koje znači svaku onu radnju koja nije presudna za opstanak, drugim rečima sve osim rada, reda i discipline. U savremenom čoveku je ostala ta praiskonska krivica, pa ga, uprkos tome što se lenjost danas preporučuje za zdrav život, nešto grize svaki put kad se opusti. Otuda valjda i pojam „guilty pleasure“ koji spaja krivicu i zadovoljstvo

„Žrtvovanje“ nije ni politički pamflet, niti intimna ispovest, već svedočanstvo političara koji je u borbi za bolju i drugačiju rodnu zemlju dao sve što je mogao. Reč je o subjektivnom, emotivnom, otvorenom štivu koje nas detaljno upoznaje sa kontekstom, akterima i događajima na albanskoj društvenoj i političkoj sceni. Brojna nama nepoznata imena i situacije mogli bi nekoga odvratiti od čitanja, ali imajte na umu da to piše čovek čija je jedna od parola da nikad ne bude dosadan. Njegove rečenice su duge, brze, pune naboja i pitkih digresija koje vuku na dalje čitanje. A „likovi“ koje srećemo, makar i da za njih nismo čuli, poznati su nam iz naših svakodnevnih prilika, sa medijske i političke scene. Sve je više sličnosti među nama kako godine prolaze

Ne gubiti nadu znači i ne shvatati sebe, a ni druge, previše ozbiljno. Spas je tako i u humoru, mimovima i uopšte bizarnim sadržajima koji, ističući apsurdnost ljudskog postojanja, leče, ili bar ublažavaju, one mane u kojima obično nema ničega smešnog

Žitelji Zagorske ulice u Zemunu će uskoro dobiti adresu u Ulici Blagoja Jovovića, po atentatoru na Antu Pavelića, a biće promenjena i imena ulica Porečke, Hvarske, Hrvatske na Paliluli, zatim Splitske, Podravske i Bjelovarske na Voždovcu i Šibeničke (Zvezdara). Promeniće se i nazivi Ljubljanske, Bledske, Bosanske i Mariborske na Zvezdari, Celjske ulice na Vračaru, Lopudske na Savskom vencu, Murske na Voždovcu, Zeničke na Paliluli

„Folklore“ je lagani, setni, elegični, ali istovremeno hrabri i ogoljeni soundtrack 2020. godine. Bez isforsiranog veselja, frenetičnih poskočica i lažnih uteha. S druge strane, nije nimalo cool ili društvenopolitički angažovan. Jeste eskapistički, ali obećava tek beg u melanholiju, onu zabačenu kolibu usred oluje, gde je suočavanje sa samim sobom jedino rešenje

Svako leto je čistilište i priprema. Za jesen, za novi početak. Kakav – to zavisi od uzrasta. Doskora su nadolazeće jeseni najavljivane kao „vruće“, „paklene“, „burne“. Ona koja nam sleduje ove godine je, kažu, crna. Stoga ne čudi ni to što ljudi ne žele da prihvate realnost, koja možda ne bi bila ni tako strašna da smo bili u stanju da se s njom suočimo na vreme. Lakše je ne misliti, spržiti vijuge, ostati još malo u tom letnjem limbu

Seksizam kao oblik diskriminacije žena koji počiva na stereotipnim mišljenjima o rodnim ulogama i predrasudama zasnovanim na polu, odnosno razlikama među polovima, široko je rasprostranjen u društvu. Možemo reći da je postao toliko uobičajen da se s jedne strane previđa i preko njegove pojave prelazi kao preko nečega što je normalno i očekivano. S druge strane, teško se i uočava baš zato što seksistički stavovi decenijama dominiraju u medijskom diskursu, a mnogi ih doživljavaju i kao neizostavno obeležje humora

Pojava vetrova u poslastičarstvu nije neuobičajena, a najpoznatiji su španski i japanski. Invazija Španije i Japana na srpske kolače primećuje se već decenijama, o čemu svedoče brojne japanske kocke i slični slatkiši, dok Španiju, pored vetra, u domenu torti predvode Malaga i Andaluzija. Uočavaju se i latino elementi u vidu Panama i Havana torte. Nesvrstanu braću zastupaju Gabon, Egipat i Šeherezada

Što je vizuelni doživljaj značajniji, a tehnologija naprednija i dostupnija, kreativnost opada, originalnost postaje endemska vrsta, a sami spotovi, iako nas sada od njih deli tek klik, gube na značaju. Na YouTubeu su bitni pregledi, a ono što gledamo neretko samo slušamo dok obavljamo neki drugi posao. Takozvani lyric videos postaju sve popularniji, a uz to je i njihova realizacija nemerljivo jeftinija. Možda tako video i streaming platforme ubiju video zvezdu, ko zna

Koliko god ja volela da slovenskoj braći film uspe (što svakako hoće finansijski) i da je, kao što sam prvobitno, a potpuno neosnovano mislila, reč o nekom bugarskom opskurnom art filmu, 365 dni je – dno. Koje će većinom gledati klinci bez predstave o normalnom, cool ili bar prihvatljivom ponašanju. Srećom, imaju vremena da odrastu i postide se filma, što se za autore ne može reći

Dok se granice otvaraju, zatvaraju, pa ponovo otvaraju, kontrolišu i nadgledaju, dok se donose uredbe i popunjavaju formulari, mi mazohistički odlučujemo da se prisetimo omiljenih gradova koje smo posetili ili za kojima žudimo. Spisak je, kao i uvek, nepotpun. Neka oproste svi naši bliski gradovi, ex Yu, region, Balkan... Ovoga puta idemo malo dalje, obrnuto proporcionalno mogućnostima i realnosti

Seksizam kao oblik diskriminacije žena koji počiva na stereotipnim mišljenjima o rodnim ulogama i predrasudama zasnovanim na polu, odnosno razlikama među polovima, široko je rasprostranjen u društvu. Možemo reći da je postao toliko uobičajen da se s jedne strane previđa i preko njegove pojave prelazi kao preko nečega što je normalno i očekivano. S druge strane, teško se i uočava baš zato što seksistički stavovi decenijama dominiraju u medijskom diskursu, a mnogi ih doživljavaju i kao neizostavno obeležje humora

Iako snima već četiri decenije, za Almodóvara se čulo tek 1988. godine, nakon filma Mujeres al borde de un ataque de "nervios", koji opisuju kao „blagu feminističku komediju“. Svetska slava ga je snašla deceniju kasnije, a sa njegovim prvim mejnstrim filmom Todo sobre mi madre iz 1999. godine, koji mu je doneo i nominaciju za Oskara

Seksizam kao oblik diskriminacije žena koji počiva na stereotipnim mišljenjima o rodnim ulogama i predrasudama zasnovanim na polu, odnosno razlikama među polovima, široko je rasprostranjen u društvu. Možemo reći da je postao toliko uobičajen da se s jedne strane previđa i preko njegove pojave prelazi kao preko nečega što je normalno i očekivano. S druge strane, teško se i uočava baš zato što seksistički stavovi decenijama dominiraju u medijskom diskursu, a mnogi ih doživljavaju i kao neizostavno obeležje humora

Film "Mi nismo anđeli" je uspeo da stvori svoj jedinstveni svet (i u njemu kao u kakvom mehuru opstane), uspešno prenoseći tek odjek društvene atmosfere i sliku urbanog Beograda koji nije svestan ili pak zatvara oči pred sopstvenim raspadom