Tekstovi sa tagom: sandra dančetović

Nastavljamo priču o mentalnom zdravlju, promeni pogleda na svet, životnim prioritetima, teškim odlukama i trenucima... Jer ste vi to tražili!

To Leslie je potresna studija karaktera, donekle zasnovana na istinitim događajima i ličnostima, ali je toliko univerzalna i prepoznatljiva da je pozadinska priča nepotrebna. Nakon što je osvojila 190 hiljada dolara na lutriji, Leslie planira da kupi kuću, otvori lokal i pomogne sinu tinejdžeru da uspe kao muzičar. U sledećoj sceni zatičemo je šest godina kasnije u svratištu iz kojeg je izbacuju, ogrezlu u alkoholu, dugovima i nemaštini

Ne, nisu svi krivi za nečiju smrt, ali doprinose atmosferi u kojoj takva tragedija postaje tek jedna u nizu. To je ono što ova serija ispituje, mimo i iznad čuvenog pitanja ko je ubica. Zanimljivo je da niko, kako to često biva u trilerima, nije označen kao psihopata, sociopata, otpadnik od zakona i društva, trula jabuka sklona tome da zatruje neposrednu okolinu. Ne postoji niko ko bi se mogao „odstraniti“ da bi sredina prodisala i postala zdrava

Nedostaju nam putovanja, pa maštamo o onima koja su se već dogodila. Prisećamo se nekih iskustava, omiljenih i manje omiljenih gradova, osećaja i lekcija koje su nam pružili...

Baš kao što smo i obećali u nekoj od prethodnih epizoda, Lukovića inaugurišemo u psiho-gurua, savetodavca i životnog trenera. Verovali ili ne, od njega ima šta da se čuje i povodom opštih životnih tema, optimizma, pesimizma, anksioznosti, sekiracije, nervoze, samopouzdanja...

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što je stigao da vidi tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet voljenih naslova, te su ove preporuke naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Sumiramo odlazeću 2022, govorimo o ličnim utiscima i doživljajima godine na izmaku, a usput biramo i događaj godine, te omiljene serije, filmove, muziku i knjige...

Kada se bavi savremenim temama, novi nemački film najbolji je u oslikavanju života „običnog malog čoveka“. Neopterećen isuviše političkim i istorijskim nasleđem, finansijski dovoljno stabilan, u relativno predvidivom i sigurnom okruženju, taj obični mali nemački čovek okreće se sebi i ne dopada mu se ono što vidi. Otkriva da su mu prodali laž i da čezne za nečim drugačijim, samo je problem što ne zna šta je to i što se svog malograđanskog komfora ne bi odrekao ni po koju cenu

U današnjoj epizodi sećamo se dana provedenih na radiju i uz radio. Luković nas je, kako to stari dobri običaj nalaže, vratio u bolju prošlost, sedamdesete i rane osamdesete, kada je između ostalog bio i muzički urednik na Studiju B

Neviđeni fudbalski eksperti analiziraju aktuelno svetsko prvenstvo u Kataru, s posebnim osvrtom na našu reprezentaciju i, uopšte, odnos naših naroda i narodnosti prema ovom sportu

„Jok“ je, premda se čini drugačije, neverovatno zabavan i duhovit film, u kojem će se mnogi prepoznati na ovaj ili onaj način. Uz sav humor, poigravanje žanrovima, nekad i farsične elemente, adresira i ozbiljne teme poput problematičnih porodičnih odnosa, zlostavljanja, traume, odakle zapravo i potiče ta nemogućnost samospoznaje, a potom i povezivanja s drugim

Od rođenja osuđeni na marginu, domaćini i posetioci bara Atlantic na istoj toj margini čine čuda – sanjaju o nemogućem, kući na obali i pristojnom životu, a predvodi ih Nathalie, gazdarica i jedina žena među njima. Atlantic Bar je njen show, kao što i sam bar ne bi postojao bez nje. Ona nas svojim prisustvom, harizmom i humorom uvlači u taj prostor, ali zadržava nas ono što slutimo ispod površine

Kako je Sandra pratila ovogodišnji Festival autorskog filma, razmišljanja o sedmoj umetnosti obuzela su celo njeno biće, pa se za potrebe snimanja i Luković prisetio svojih poseta Festu davnih sedamdesetih, a prethodno i odlazaka u kraljevački bioskop Sutjeska. Jedino čega nije mogao da se seti jeste kada je poslednji put bio u bioskopu, ali je obećao da će ga uskoro posetiti

„Da li ste videli ovu ženu?“ je važna priča koja, iz ma kakve žanrovske perspektive posmatrana, ima utemeljenje u istini, u realnosti koju svi živimo, koju pokušavamo da osmislimo, izmaštamo, domaštamo, ulepšamo, u kojoj konačno želimo da pronađemo svoje mesto

Neki fokusiranje na veličinu tela glavnog junaka i čitavu protetiku i masku koju Fraser ima smatraju diskriminatornim, fetišizirajućim, senzacionalističkim ili fobičnim. Naročito se to pokazuje u reakcijama likova koji prethodno nisu videli Charlija. Međutim, gojaznost jeste diskriminisana, debljina je prokazana i ljudi se nje boje. Što je telo veće, veća je i odbojnost okoline. I to je društveno, kontekstualno i medijski uslovljeno, naročito u poslednjih nekoliko decenija. Zato „Kit“ pre oslikava društvo nego što mu se divi