Tekstovi sa tagom: sandra dančetović

Koliko puta vam je neka pesma ostala u glavi nakon što ste čuli tek njen refren? Koliko puta niste mogli da zaboravite nebulozne stihove koji vam okupiraju mozak? Zateknete li sebe da pevušite isto što i osoba do vas? Proganjaju li vas melodije koje čujete u prolazu, prodavnici, na radiju, reklami? Ako vam se to dešava, znajte da najmlađi deo redakcije XXZ magazina deli istu sudbinu, a sada i hrabro svedoči o sopstvenoj patnji

Da metafikcionalnost bude kompletna, seriju producira i prikazuje kuća ITV, ista ona na kojoj se prikazivao „Who Wants to Be a Millionaire“. Iako zaokružena, serija o Ingramovima kao nesuđenim milionerima mnoga pitanja ostavlja otvorenim. To „Quiz“ čini odličnom serijom, Britance frustrira, nas ostale intrigira, ali lično samo zahvaljujući glumcima i autorima saosećam sa fikcionalnim bračnim parom Ingram. Empatiju prema bračnim parovima lopova i prevaranata iz stvarnog života teško mogu da osetim, kolege i pojedini čitaoci znaju zašto

Možda mi je za sve kriva Kerry Washington. Možda bi sve bilo bolje da nije ona izabrana za ulogu Mie, komplikovane umetnice s teškom prošlošću. Ne, u stvari, sve bi bilo bolje da ne igra Kerry Washington. Jer, njen dijapazon se kreće od besne Olivije Pope iz Scandala, preko samouverene Olivije Pope, nadrndane Olivije Pope, povređene Olivije Pope do tužne Olivije Pope. Grimase su iste, sve su ostalo nijanse. I to u mrštenju. Ono je konstanta koja toliko smeta i bode oči da je to negledljivo. Pitanje je samo koja će se obrva više mrštiti i hoće li joj obe usne podrhtavati dok zadržava suze ili samo jedna

Eksperti za sreću tvrde da su godinu dana nakon nekog iskustva oni koji, na primer, završe u invalidskim kolicima, te oni koji na lutriji dobiju pozamašnu sumu novca, podjednako zadovoljni svojim životom. Tom logikom bi neko ko decenijama živi u Srbiji trebalo da bude podjednako zadovoljan kao i neko ko živi u Norveškoj, ali, nažalost, ni logika ne radi za nas

„La Casa de Papel“ ima svojih mana i svesna ih je. Uspešno manipuliše opštim mestima, ljubavnim pričama koje podsećaju na one iz telenovela, zapletima svojstvenim krimićima i trilerima, a naročito našim očekivanjima. „Gledaš li ti filmove“, pita jedan od otmičara taoca. „Ne, gospodine, ja gledam samo serije“, prestravljeno odgovara ovaj, nespretni štreber s kojim se instant identifikujemo i kojem se istovremeno smejemo

Strah ustupa mesto hrabrosti onda kada je to najpotrebnije. Dok čekamo rezultate koji zaista život znače, dok bijemo najteže bitke, dok noću hodamo ulicom, strateški raspoređujući ključeve između prstiju, kad se suočavamo sa istinskim gubitkom i porazom, kada se čini da nema izlaza – tada se poznaju junaci

Kako poslednjih nekoliko dana svedočimo, psihologija mase zaista funkcioniše besprekorno. Hipnotisana gomila skinula je maske i rešila da se spontano okuplja – od trgova do tržnih centara. Sloboda, duži s mlekom i ceđena nikad nisu bili slađi. No, iako su se mnogi uželeli kontakta i dodira, posebno sa nepoznatim znojavim ljudima, pitamo se da li ćemo ikad na isti način posmatrati masovna okupljanja, naročito ona lepa i vesela – na koncertima i muzičkim festivalima. Rešili smo da se prisetimo nama najdražih koncerata, u slavu svega što je otkazano i što će se tek otkazati

Menjala se kako su se menjali prohtevi tržišta, pa je lepota tako dobila i ulogu prodavca, drugim rečima postala je način da se kupci ubede da im je za estetsku podobnost neophodan određeni proizvod, koji pomaže da se što pre udovolji ukusima većine. Uprkos tome što se pre ili kasnije spozna da ljudska bića izvan fotošopa izgledaju drugačije, možda ne manje lepo, ali svakako manje savršeno, u glavama konzumera ostaje predstava o lepoti sa kojom se poigrao neki dizajner. Tako se srlja u nedostižne ideale, u život koji se živi sa protein štanglicom u jednoj, tegovima u drugoj, te šminkom u trećoj ruci, koja će iz torza izrasti samo da bi izašla u susret prohtevima onih koji za lepotom žude

Danas, u još uvek klasno raslojenom svetu, na jednom kraju planete razmatra se uvođenje šestočasovnog radnog vremena kao optimalnog perioda tokom kojeg se može efektivno raditi, dok se na drugom kraju izrabljuje najranjiviji i najmlađi deo stanovništva u nehumanim uslovima, tokom radnog vremena koje ne poznaje granice, a sve kako bi stanovništvo razvijenih zemalja nekako ispunilo ona dodatna dva sata slobodnog vremena. Negde između je prekarijat - srećan što ne šije majice u Bangladešu, a nedovoljno bogat da ih reklamira ili s gnušanjem odbija

Kada smo rekli da „Otvorena vrata“ zaslužuju poseban tekst, to smo ozbiljno i mislili. Kako je reč o najboljoj srpskoj seriji svih vremena, druge opcije nije ni moglo da bude. „Otvorena vrata“ su obeležila naše detinjstvo, formirala nam stavove, uticala na odrastanje. „Otvorena vrata“ su Biblija, Bukvar, Čitanka, Večiti kalendar. „Otvorena vrata“ su sve!

Sa pojavom televizije počela je da se menja i definicija uspomena, budući da su žive scene ostavljale duboke tragove na mlađu, ali i onu nešto stariju publiku. Tako su se i u našem svetu događaji iz pravog života mešali sa situacijama iz omiljenih serija i filmova, a najviše zbog toga što bismo ih nakon svake epizode do iznemoglosti oživljavali u igrama koje smo izmišljali inspirisani tim novim junacima

Nakon što smo pisali o knjigama, ovoga puta rešili smo da se prisetimo omiljene štampe iz detinjstva i pobegnemo u bolju, ili pak ne baš tako sjajnu prošlost. U svakom slučaju, nostalgija je zagarantovana!

To demonstriranje drugarstva koje danima gledamo zapravo je bežanje od sebe i sopstvenih problema, takvim ljudima drugi služe kao štaka. Oni kojima je zaista stalo do drugih sede kod kuće

Koliko god mi želeli da pišemo o nečemu drugom, tema se sama nameće. Izrabljena sintagma „život u doba korone“ ili bilo šta u doba korone je zabranjena, ali to ne znači da situaciju možemo ignorisati. Distanciramo se, ostajemo kod kuće, sanjamo dezinfekciona sredstva. Zato ćemo vam do daljeg prenositi lične i svopšte impresije o životu tokom pandemije i vanrednog stanja

U karantinu nema mesta dosadi. Uradite sve što ste odlagali zato što niste imali vremena. Ponašajte se kao da spremate veliki ispit – izolujte se i prokrastinirajte. Najpre očistite čitavu kuću tako da blista, čak i onu najzabačeniju figuricu na polici kojoj jedina funkcija doslovno i jeste da skuplja prašnu. Napravite sebi zdrav i ukusan obrok (uvek se najbolje kuva kad treba da se uči), čujte se sa bližnjima, prijateljima i onima koje niste videli čitavu večnost, a potom se posvetite omiljenim knjigama, filmovima i serijama. Ima li šta lepše?!