Tekstovi sa tagom: sandra dančetović

Danas, skoro 30 godina kasnije, svetska javnost je spremna da čuje priču Dylan Farrow i ne odbaci je odmah kao fabrikaciju histeričnih žena. Neki će reći da je posredi lov na veštice, no on nikad nije ni prestao. Veštice su u ovom slučaju Mia i Dylan. Veštica je i Soon-Yi. A Woody je genije. A šta ćemo mi bez genijalaca?!

Nekoliko meseci nakon što je glumica Danijela Štajnfeld rekla da ju je jedan moćnik iz domaće filmske industrije silovao, mediji prenose da je reč o Branislavu Lečiću, glumcu, političaru i bivšem ministru kulture

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Enlightened“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene

Ova serija nije totalni fijasko kao Behind Her Eyes. Naprotiv, likovi u The One imaju jasnu motivaciju, zaokruženi su i tačni. Problem je u tome što su pretežno nepodnošljivi, naročito onda kad ih malo bolje upoznate. Možda je aplikacija kriva za sve

Mnoge žene nisu bezbedne u svojim domovima. Nijedna žena nije bezbedna u javnom prostoru. Bez obzira na to čime se bavi, koliko zarađuje, kako izgleda, kakav joj je bračni status, seksualna orijentacija i koliko ima godina, ide li peške ili vozi, koristi li javni prevoz, taksi, bicikl ili trotinet – nijedna od nas nije sigurna, ni u jedno doba dana

Kada su davnih devedesetih čuveni Boško i Stanko sa Pinka u još čuvenijoj emisiji „City“ govorili da je nešto must, a Snežana Dakić pitala sagovornike kako brinu o svom wellnessu, svi smo se zgražavali. Pa, zar nemamo mi u ovom prelepom jeziku svoje rođene reči kojima možemo da se služimo?!

Poglavlje lične i naše zajedničke istorije koje je Josipa Lisac sinoć ispisala ostaje za večnost. Kao dokaz da se može i mora opstati, uprkos svemu, a zbog svih i svega što vredi. Kao podsetnik da muzika možda neće spasiti svet, ali da bez nje ništa ionako ne bi imalo smisla. Kao razlog više da se nastavi dalje. I da je važno igrati se, i to najozbiljnije moguće

Opsednutost slavom nije ništa novo, ali u ovo digitalno doba poprima neke nove aspekte. Jedan od njih je, smatraju mnogi, ona čuvena poznatost radi poznatosti, popularnost koja je sama sebi cilj i kojoj ne prethodi nikakav talenat, izuzetnost i zasluge u kulturi, umetnosti, sportu i zabavi. To je slučaj sa Karshianima, Paris Hilton i sličnom ekipom iz visokog društva. Reći da nemaju nikakav talenat osim sposobne majke i bogate familije postalo je već deo folklora, no fenomen Kardashiana i efekat njihove popularnosti tek će se istraživati, a uveliko se pokazuje

Pre sedam godina na internetu su se pojavili odlomci iz knjige "Kriminalistika", tada jednog od udžbenika na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Ne znamo kakvo je stanje na fakultetu danas i da li se spisak obavezne literature promenio, no tada su naročitu pažnju javnosti izazvali delovi koji se odnose na pristupanje slučaju silovanja, te proučavanje odnosa između žrtve i počinioca, uz posebnu analizu ponašanja žrtve. Iako nada u pozitivnu promenu uvek postoji, nije zgoreg podsetiti se u kojoj meri mizoginija prožima svaki segment društva, i to specijalno onaj koji bi žrtve najpre trebalo da štiti

Elitizam, tradicionalizam, nacionalizam, fašizam – jedno drugo hrane i podupiru, savršeno sklapajući slagalicu strave, odnosno naše realnosti. Klupko se odmotava još uvek i polako se otkriva čitav predatorsko-nepotističko-klanovski komplot, ogrezao u korupciji i sujeti

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali ove serije, ali nama su promakle. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet voljenih naslova, te su ukupno ovih petnaest preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Za kraj – „Evermore“, s pravom naslovna i sveobuhvatna, kao odlična muzička završnica albuma – s jedne strane priča za sebe, a s druge nit koja spaja jul i decembar, sve tokove u jedan, „Folklore“ i „Evermore“. Tako piše Taylor Swift – kao da slika, režira i montira istovremeno, a sve uz glas kojim nam pesmu i donosi, glas nikad sigurniji i moćniji. Kako literarno i kreativno sazreva iz godine u godinu, možemo samo sa ushićenjem da očekujemo sve što sledi

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Wanderlust“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

Najveći problem ove serije je to što jako želi da nas iznenadi, što se očajnički trudi da nam se dopadne, da bude i klasična i pomerena u isto vreme, dok zapravo i nema mnogo toga da nam ponudi osim tenzije koja svakim nepotrebnim obrtom polako jenjava